//Гласник ВЕЛИКА ПОВЕЉА НЕМАЧКОЈ ЛЕКАРСКОЈ КОМОРИ ОСЛОНАЦ ЗДРАВСТВЕНЕ ПОЛИТИКЕ У СРБИЈИ ИНТЕРВЈУ СВЕЧАНОСТ ПОВОДОМ УРУЧИВАЊА ПРИЗНАЊА ЛКС:

Transcripción

1 //Гласник ЛекарскА комора Србије Број 17 Београд Јул 2013 Година V ISSN СВЕЧАНОСТ ПОВОДОМ УРУЧИВАЊА ПРИЗНАЊА ЛКС: ВЕЛИКА ПОВЕЉА НЕМАЧКОЈ ЛЕКАРСКОЈ КОМОРИ ИНТЕРВЈУ ПРИМ. ДР ДРАГАН ИЛИЋ, ДИРЕКТОР ИНСТИТУТА БАТУТ ОСЛОНАЦ ЗДРАВСТВЕНЕ ПОЛИТИКЕ У СРБИЈИ

2 2 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУЛ 2013 Prof. dr Jovan Dimitrijević Redovni član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva Knjiga Klinička patologija sa citologijom, patološkom fiziologijom i sudskom medicinom predstavlja značajni doprinos poznavanju principa kliničke patologije kao bazične grane u medicinskoj edukaciji. Ona je namenjena pre svega studentima svih smerova u visokim medicinskim školama ali vrlo korisna i za druge nivoe medicinske nastave, kao priručnik studentima medicine, a lekarima i drugim medicinskim radnicima kao podsetnik. Izdavač: Studio KOKAR, Mileševska 9, Beograd, Tel: , Kupovinom knjige u pretplati do ostvarujete i mogućnost POPUSTA od 30% kao i dobijanje besplatnog CD a sa svim fotografijama u koloru koje se nalaze u knjizi. Cena knjige u pretplati je 1.764,00 dinara. Cena knjige bez pretplate je 2.500,00 dinara. Ukoliko se pozovete na kupon kod broj LKSGglasnik07, knjigu možete kupiti za 1.700,00 dinara. Sve iskazane cene su sa uračunatim PDV-om.

3 ЈУЛ 2013 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 3 Гласник Лист ЛЕ КАР СКЕ КО МО РЕ СР БИ ЈЕ Реч уредника Го ди на V, број 17, јул го ди не. ISSN Ре дак ци ја: Бе о град, ул. Кра љи це На та ли је 1 Тел/факс: , , И-мејл: lekarskakomorasrbije@gmail.com, Главни уредник: Др Бранка Лазић Чланови уређивачког одбора: Др Нинослава Михајловић Др Јасмина Павловић Др Игор Николић Др Сергеј Лазаров Др Данка Грудић Др Иван Илић Др Милан Симић Др Драгана Арсић Др Слађана Илић Др Гордана Ђокић Др Олга Вучићевић Осипов Др Јелица Крчмаревић Др Никола Костић Др Предраг Рогулић Др Дубравка Миодраговић Издавачки савет: Прим. др сци Татјана Радосављевић Др Драгана Милутиновић Проф. др Марина Дељанин Илић Прим. др сци Спасо Анђелић Доц. др Бранко Ристић Проф. др Бранислав Перин Др Александар Радосављевић Др Љубиша Недељковић Новински уредник: Јасмина Томашевић Ликовно-графички уредник: Илија Милошевић Типографсkо писмо: Adamant Лист се објављује четири пута годишње и доставља бесплатно свим члановима ЛКС Насловна и последња страна: Институт за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут По што ва не ко ле ги ни це и ко ле ге, дра ги чла но ви ЛКС, ак ту ел ни и по тен ци јал ни ау то ри тек сто ва, П ред ста вља ми задо вољ ство што се за ових го ди ну да на на ша са рад ња на Гла сни ку то ли ко уна пре ди ла, да су за ступље ни ау то ри из свих ре ги о налних ле кар ских ко мо ра, са нај разли чи ти јим те ма ма и иде ја ма. Као уред ни штво, тру ди ли смо се да бу де мо по мажу ћи фак тор да уна пре ди мо ко му ни ка ци ју и надам се да смо ус пе ли. Вре ме је да на шу са рад њу по диг не мо на ви ши ниво и от кло ни мо све до са да шње сла бе тач ке. Тек стови ко ји нам при сти жу раз ли чи ти су и по ду жи ни, а та ко ђе и по бро ју и ква ли те ту фо то гра фи ја ко је служе као илу стра ци ја. Да би што ви ше ва ших и на ших тек сто ва би ло штам па но у Гла сни ку, мо лим вас да убу ду ће тек сто ви има ју нај ви ше до че ти ри ку ца не стра не А4 фор ма та (стра не без фо то гра фи ја са др же до ка рак те ра, а оне са јед ном или две фо то графи је од до ка рак те ра). Има мо 14 стал них ру бри ка, али ак ту ел но сти у раду Ко мо ре има ју пред ност при об ја вљи ва њу тек стова. При сла њу тек сто ва, мо лим вас да има те у ви ду ту чи ње ни цу и хва ла уна пред на раз у ме ва њу, уколи ко ваш текст не бу де увр штен у са др жај на ред ног бро ја (Гла сник, ипак, из ла зи тро ме сеч но). Наш Гласник је тре нут но је ди но ме ди цин ско гла си ло ко је из ве шта ва о ор га ни за ци о ним и пи та њи ма стру ке, а тру ди ће мо се и да ље да вас из ве шта ва мо и са ску пова ко је ор га ни зу ју Ле кар ска ко мо ра, Ми ни стар ство здра вља, Ре пу блич ки фонд здрав стве ног оси гу ра ња, ме ди цин ски фа кул те ти, Срп ско ле кар ско дру штво и, на рав но, ме ђу на род не стру ков не ор га ни за ци је када год је то мо гу ће. У на ди да ће мо за јед но би ти још бо љи, ср да чан по здрав, Др Бран ка Ла зић, глав ни уред ник Гла сни ка Ле кар ске ко мо ре Ср би је Штампа: Штампарија Гласник, Београд

4 4 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУЛ 2013 ИЗ ОВОГ БРОЈА Актуелности у ЛКС Стр. 10 СА ОП ште ЊЕ за ЈАВ НОСТ УПРАВ НОГ ОД БО РА ЛЕ КАР СКЕ КО МО РЕ СР БИ ЈЕ СА ОП ште ЊЕ ЛKС ПО ВО ДОМ ОР ГА НИ ЗО ВА НЕ хај КЕ АК ТУ ЕЛ НОГ РУ КО ВОД СТВА СРП СКОГ ЛЕ КАР СКОГ ДРУ штва ПРО ТИВ ИН СТИ ТУ ци ЈЕ ЛЕ КАР СКЕ КО МО РЕ СР БИ ЈЕ ЛЕ КАР СКА ПРО фе СИ ЈА ИЗ НАД ПО ЈЕ ДИ НАЧ НИх и ЛИЧ НИх ИН ТЕ РЕ СА КА КО ЛЕ КАР СКА КО МО РА ТРО ши ПА РЕ од ЧЛА НА РИ НЕ? О здравственом систему Стр. 18 ЗДРАВЉЕ У СВИМ ПОЛИТИКАМА Нове технологије у медицини Стр. 25 ЛЕТЊА ШКОЛА ОТОРИНОЛАРИНГОЛОГИЈЕ-ОТОЛОГИЈА МО жда НИ ИМ ПЛАН ТИ ВРА ЋА ЈУ вид? ФОНД со ли дар НЕ По мо ЋИ Стр. 32 ЛЕПО И КОРИСНО, А МАЛО ПОЗНАТО Представљамо здравствене установе Стр. 32 ДЗ НИШ: ЗАСЛУЖИЛИ АКРЕДИТАЦИЈУ ДО ГОДИНЕ HBO MEDICAL CENTER: ИНДИВИДУАЛНА ТЕРАПИЈА КИСЕОНИКОМ Савети правника Стр. 36 НАЈЧЕШЋЕ ПОСТАВЉАНА ПИТАЊА И ОДГОВОРИ Лекари пишу Стр. 37 хомеопатија ЛЕЧИ ЧОВЕКА, А НЕ БОЛЕСТ ЗХМП КРАГУЈЕВАЦ: НАЈВЕЋА НАГРАДА ТРИЈУМФ ЖИВОТА Континуирана медицинска едукација Стр. 48 МЕСТО И УЛОГА КАТЕДРЕ ОПШТЕ МЕДИЦИНЕ Извештаји о активностима РЛК Стр. 52 ВЕЋИ ПРОБЛЕМИ ЈУЖНО ОД ИБРА Из историје медицине Стр. 56 Др Александар Недок Прлек у Београду од ЈЕ ци Стр. 61 ФОНД НА ЈА ВЉУ ЈЕ РИ ГО РО ЗНЕ КОН ТРО ЛЕ Судови части Стр. 65 Јавне опомене ЦРВЕНИ КРСТ СРБИЈЕ Стр. 70 ХУМАНОСТ НА ПРВОМ МЕСТУ СТРУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА Стр. 75 О трансплантацији и пристанку пацијента на меру лечења ЈАВ НИ по зив Стр. 77 Рок за специјализације 1. Септембар ВЕ сти Стр На свечаности у Београду уручено признање ЛКС Велика Повеља Немачкој лекарској Комори Са овогодишњег састанка Европског форума медицинских асоцијација одржаног у Риги О актуелним питањима лекарске струке

5 ЈУЛ 2013 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // Прим. др Драган Илић, директор Института Батут Ослонац здравствене политике у Србији Јубиларна, 60. по реду, Међународна конференција Израелског удружења за срце Врх светске кардиологије на једном месту Лекари опште/породичне медицине Југоисточне Европе на окупу Популаризација породичне медицине Српски здравствени систем на Косову и Метохији Брига за медицинаре и пацијенте

6 6 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУЛ 2013 Гости и званице пред почетак свечаности у хотелу Фалкенштајнер НА СВЕ ЧА НО СТИ У БЕ О ГРА ДУ УРУ ЧЕ НО ПРИ ЗНА ЊЕ ЛКС ВЕ ЛИ КА ПО ВЕ ЉА НЕ МАЧ КОЈ ЛЕ КАР СКОЈ КО МО РИ // Прим. др РА ДО СА ВЉЕ ВИЋ: Уз ВА шу НЕ СЕ БИЧ НУ ПО МОЋ, ЛЕ КА РИ СР БИ ЈЕ ОСЕ ЋА ЈУ се као део ПО РО ДИ це ЕВРОП СКИх ЛЕ КА РА, што ВРА ЋА ПРО фе СИ О НАЛ НО ДО СТО ЈАН СТВО СВА КО МЕ од нас // Проф. др МОНТ ГО МЕ РИ: Ми же ЛИ МО да СР БИ ЈА, као ЈЕД НА ВЕ ЛИ КА ЗЕ МЉА у ЕВРО ПИ, УЧЕ СТВУ ЈЕ у ПИ ТА ЊИ МА од МЕ ЂУ НА РОД НОГ ЗНА ЧА ЈА у ЗДРАВ СТВУ // Ди рек тор ка Ле кар ске ко мо ре Ср би је, прим. др Татја на Ра до са вље вић, уру чи ла је 18. ју на, на свеча но сти у бе о град ском хо те лу Фал кен штај нер, Ве ли ку по ве љу ЛКС пред сед ни ку Са ве зне не мачке ле кар ске ко мо ре проф. др Фран ку Ур ли ху Монт гоме ри ју. Скуп шти на Ле кар ске ко мо ре Ср би је је на све ча ној сед ни ци, одр жа ној 6. ок то бра 2012, јед но гла сно до не ла од лу ку о до де ли при зна ња Са ве зној не мач кој ле кар ској ко мо ри, због из у зет не по мо ћи и по др шке у ра ду. Ка ко тог да на пред став ни ци Са ве зне не мач ке ле кар ске комо ре ни су мо гли да при су ству ју, до го во рен је тер мин 18. јун за по се ту и све ча ност по во дом до де љи вања по ве ље. У име сво јих ко ле га, по ве љу је при мио проф. Монтго ме ри, а све ча но сти су при су ство ва ли пред став ни ци не мач ке ам ба са де, скуп штин ског Од бо ра за здра вље и по ро ди цу, ко мо ра здрав стве них рад ни ка, Адво кат ске

7 ЈУЛ 2013 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 7 Директорка ЛКС Татјана Радосављевић са проф. Франк Урлихом Монтгомеријем ко мо ре, де ле га ти Скуп шти не Ле кар ске ко мо ре Ср бије и ре ги о нал них ко мо ра, као и пред став ни ци ме ди ја. По сле по здрав не ре чи, при ка зан је филм о на стан ку и ра ду Ле кар ске ко мо ре Ср би је. Не ко ли ко ре чи о Са ве зној ле кар ској ко мо ри Не мач ке Са ве зна ле кар ска ко мо ра Не мач ке (Bundesärztekammer) је цен трал на ор га ни за ци ја у си сте му здрав стве не са мо у пра ве у Не мач кој. Као за јед нич ко удру же ње Држав них ко мо ра ле ка ра (Landesärztekammer), она за ступа ин те ре се ле ка ра у пи та њи ма ко ја се од но се на про фе си о нал не по ли се и игра ак тив ну уло гу у проце су фор ми ра ња ми шље ња у ве зи са здра вљем, со цијал ним по ли ти ка ма и у за ко но дав ном по ступ ку. Са ве зна ле кар ска ко мо ра Не мач ке (Bundesärztekammer) на ста ла од Рад не гру пе Ле кар ских ко мо ра за падне Не мач ке, а осно ва на је На кон ује ди ње ња Немач ке, си стем ме ди цин ске са мо у пра ве је пр о ши рен на бив ше ре пу бли ке ис точ не Не мач ке, где су већ по сто јале Ре пу блич ке ко мо ре ле ка ра. Да нас, Са ве зна ле кар ска ко мо ра Не мач ке (Bundesärztekammer) је сте за јед нич ко удру же ње 17 др жав них комо ра ле ка ра, кор по ра ци ја ре ги стро ва них по За ко ну. Уло га Са ве зне ле кар ске ко мо ре Не мач ке (Bundesärztekammer) Обез бе ђи ва ње до бре ме ди цин ске не ге ста нов ни штва пу тем стал не раз ме не ис ку ста ва из ме ђу ре пу блич ких ко мо ра ле ка ра и ко ор ди на ци ја њи хо вих ци ље ва и актив но сти. По сре до ва њу раз ме ну ми шље ња и ис ку става из ме ђу др жав них при вред них ле ка ра. Не го ва ње осе ћа ја је дин ства ме ђу свим ле ка ри ма који ра де у Не мач кој са ве ту ју ћи и ин фор ми шу ћи их о свим ва жним про це си ма и ак тив но сти ма од зна ча ја за ме ди цин ску на у ку, здрав ство и дру штво. По сти за ње што је мо гу ће је дин стве ни је ре гу ла ти ве про фе си о нал них оба ве за и прин ци па за ле кар ске праксе у свим обла сти ма. Оси гу ра ва ње про фе си о нал них ин те ре са ме ди цин ске стру ке у ства ри ма ко је пре ва зи ла зе над ле жно сти једне др жа ве. Кон такт са Са ве зном Вла дом, Бун де ста гом и Бун де сра том (Bun de stag and the Bun de srat) (оба дома Пар ла мен та) и по ли тич ким стран ка ма. Ко му ни ка ци ја о ста во ви ма ме ди цин ске стру ке о пита њи ма ко ја се од но се на здрав стве ну по ли ти ку и меди ци ну. Про мо ви са ње кон ти ну и ра не ме ди цин ске еду ка ци је. Про мо ви са ње оси гу ра ња ква ли те та. Ус по ста вља ње и одр жа ва ње до брих од но са са ме дицин ским удру же њи ма и за јед ни ца ма ме ди цин ске нау ке у ино стран ству. Над гле да ње, на ро чи то ре гу ли са ња: Про фе си о нал ног ко дек са (Be ruf sord nung) ко ји ре гули ше етич ке и про фе си о нал не оба ве зе ле ка ра из међу се бе и пре ма па ци је на ти ма. Ово укљу чу је, на пример, оба ве зу одр жа ва ња ме ди цин ске по вер љи во сти (од но сно, ле ка ри мо ра ју да по шту ју по вер љи вост што се ти че све га што им је па ци јент по ве рио или су на дру ги на чин са зна ли у свој ству ле ка ра). Про пи си о спе ци ја ли стич кој обу ци о (We i ter bil dungsord nung) ко ји де фи ни шу са др жи ну, тра ја ње и ци љеве спе ци ја ли за ци је и спе ци ја ли стич ке на зи ве. Скуп је по здра ви ла Ди рек тор ЛКС, прим др Та тја на Ра до са вље вић пр во на срп ском, а за тим на не мач ком је зи ку. 8 >

8 8 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУЛ < Захвалност немачким колегама за подршку и помоћ: директорка ЛКС Проф. др Франк Урлих Монтгомери Ви со ко по што ва ни пр о фе со ре Монт го ме ри, осо бита нам је част и за до вољ ство да Вас по здра вим и по желим до бро до шли цу у име срп ских ле ка ра. Мо је ко ле ге и ја ду бо ко це ни мо по моћ и по др шку ко ју је Саве зна ле кар ска ко мо ра Не мач ке пру жа ла и да ље не себич но пру жа Ле кар ској ко мо ри Ср би је. Ле кар ска ко мо ра Ср би је је осно ва на го ди не, а уки ну та је де кре том ко му ни стич ког ре жи ма годи не. Тре ба ло је да про ђе 60 го ди на да би, кра јем го ди не, би ла по но во осно ва на као не за ви сна, еснаф ска, про фе си о нал на ор га ни за ци ја ле ка ра у Ср би ји. Пут Ле кар ске ко мо ре Ср би је, од го ди не до данас, ни је био ни ма ло лак, а иза зо ви, не ра зу ме ва ње и пре пре ке при сут не су и да нас. На том пу ту нам је много зна чи ла по др шка, са вет и ис ку ство Са ве зне ле кар ске ко мо ре Не мач ке, као и мо гућ ност да Вам се обра ти мо са би ло ко јим пи та њем и ди ле мом. Ви лич но и Ва ши са рад ни ци су увек спрем ни да нам по мог ну у све му. Ни је ла ко би ти ле кар у Ср би ји да нас, али ле ка ри у Ср би ји су ком пе тент ни, етич ни и струч ни и же ле да има ју про фе си о нал ну ау то но ми ју. Ми си ја Ле кар ске ко мо ре Ср би је је сте да им то омо гу ћи. Же ли мо да подиг не мо ни во по ве ре ња на ших па ци је на та у ле ка ре, али и да вра ти мо по ве ре ње ле ка ра у здрав стве ни систем Ср би је. Са зна ње да има мо при ја те ље у Са ве зној ле кар ској комо ри Не мач ке, као и да, уз се бе, има мо углед ну ин ститу ци ју ко јој се увек мо же мо обра ти ти са пи та њи ма на ко ја ће од го во ри ти, не про це њи во је за Ле кар ску ко мору Ср би је. Уз Ва шу не се бич ну по моћ, ле ка ри Ср би је осећа ју се као део по ро ди це европ ских ле ка ра, што вра ћа про фе си о нал но до сто јан ство сва ко ме од нас. Пут ко јим Ле кар ска ко мо ра Ср би је ко ра ча већ се дам го ди на је тр но вит и те жак, али, за јед но са Са ве зном ле кар ском ко мо ром Не мач ке, во ди нас у до бром правцу. Ле кар ска ко мо ра Ср би је тре ба да, за јед но са дру гим ин сти ту ци ја ма здрав стве ног си сте ма у Ср би ји, омо гући да за до во љан ле кар ле чи сво је па ци јен те по принци пи ма са вре ме не ме ди цин ске стру ке, уз по што ва ње вр хун ских етич ких нор ми. По што ва ни про фе со ре Монт го ме ри (Монт го мерy), дра ги при ја те љу, још јед ном Вам се за хва љу јем на посе ти и на дам се да ће те у то ку свог, крат ког, бо рав ка у Бе о гра ду осе ти ти сву то пли ну до бро до шли це ко ју наш град и Ср би ја пру жа ре кла је ди рек тор ка ЛКС, прим. др Та тја на Ра до са вље вић. Це ре мо ни ја до де љи ва ња по ве ље про те кла је у прија тељ ској и на дах ну тој ат мос фе ри. Ле кар ска ко мо ра Ср би је до де љу је По ве љу Ко мо ре Са ве зној ле кар ској ко мо ри Не мач ке због ви ше го ди шње по др шке и по мо ћи Ле кар ској ко мо ри Ср би је у оства рива њу ње них ци ље ва и за да та ка и уна пре ђе њу усло ва за оба вља ње ле кар ске про фе си је у Ср би ји. Са ве зна ле кар ска ко мо ра Не мач ке кон ти ну и ра но подр жа ва Ле кар ску ко мо ру Ср би је у ра ду у ме ђу на род ним ор га ни за ци ја ма: CPME (Стал ни ко ми тет ле ка ра Европе), WМА (World Me di cal As so ci a tion), EF MA (Европ ски фо рум ме ди цин ских асо ци ја ци ја) и ZE WA (Цен трал но Европ ско удру же ње ле ка ра). Као јед на од нај ста ри јих и нај у ти цај ни јих ко мо ра у Евро пи, Са ве зна ле кар ска ко мо ра Не мач ке не се бич но по ма же Ле кар ској ко мо ри Ср би је да по ста не и оста не не за ви сно, про фе си о нал но удру же ње ле ка ра де ле ћи са њом ви ше го ди шње ис ку ство у свим зна чај ним обли ци ма ра да. За тим је кон фе ран сје упо знао скуп са крат ком би о гра фи јом на шег ува же ног го ста, про фе сора Монт го ме ри ја. Др Франк Ул рих Монт го ме ри је ро ђен го ди не. Ди пло ми рао је на Уни вер зи те ту у Хам бур гу го дине, по за вр ше ним ме ди цин ским сту ди ја ма у Хам бур гу и Сид не ју. Ра ди као кон сул тант на оде ље њу ра ди о ло гије Уни вер зи тет ске бол ни це у Хам бур гу. Проф. Монт го ме ри је пред се да вао Mar bur ger Bund, про фе си о нал ном ор га ни за ци јом ле ка ра за по сле них у

9 ЈУЛ 2013 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 9 Сарадња на обострано задовољство: уручивање признања бол ни ца ма у Не мач кој од Под ње го вим вођством ова ор га ни за ци ја је оства ри ла огро ман на пре дак у пред ста вља њу бол нич ких ле ка ра. Да нас је ви ше од , од укуп но , ле ка ра у Не мач кој учла њено у ову ор га ни за ци ју. Ве о ма је укљу чен у пи та ња радног вре ме на као и пре го ва ра ње о пла та ма и за ра да ма. Успех не дав них штрај ко ва у Не мач кој као и по бољ ша ње за ра да ле ка ра се у ве ли кој ме ри при пи су је ње му. Проф. Монт го ме ри је, та ко ђе, био у Управ ном од бо ру Ле кар ске ко мо ре Не мач ке од до го ди не. Затим је био иза бран за пред сед ни ка хам бур шке ле карске ко мо ре од до го ди не, кан це ла ри је чи ји је рад по но во ус по ста вио го ди не. Го ди не је иза бран на ме сто пот пред сед ни ка Ле кар ске ко мо ре Немач ке. На кон то га је, го ди не, име но ван за пред седни ка Ле кар ске ко мо ре Не мач ке. Сарадња на добробит пацијената Име но ван је за пот пред сед ни ка CPME (Стал ни ко митет европ ских ле ка ра Европ ска ле кар ска ко мо ра) у пе ри о ду од и ре и за бран за пе ри од од го ди не. У фо ку су ње го вих по ли тич ких ин те ре со ва ња су финан си ра ње и струк тур на пи та ња ор га ни за ци је у области здрав ства. Та ко ђе, је ве о ма ан га жо ван у свим етичким пи та њи ма ко ја се од но се на ме ди цин ску стру ку. За хва љу ју ћи се на од ли ко ва њу ко је је, ка ко је ре као, на ме ње но Са ве зној ко мо ри Не мач ке, а не ње му лич но, проф. Монт го ме ри је на гла сио зна чај са рад ње срп ске ле кар ске ко мо ре и Са ве зне не мач ке ле кар ске ко мо ре на до бро бит на ших па ци је на та, на њи хо вом збри њава њу, јер то и је сте наш нај ва жни ји за да так. Про фе сор Монт го ме ри је ре као: Код вас је зау ста вљен пут ко мо ре као удру же ња са мо стал них неза ви сних ле ка ра, а код нас је те го ди не он тек за по чео. На кон 13 го ди на та ме ко ја је вла да ла ка да код нас није по сто ја ла ле кар ска ко мо ра, би ли смо по но сни што је др жа ва баш те го ди не ре кла да они ко ји нај бо ље умеју да ор га ни зу ју здрав ство, они ко ји то нај бо ље ра де ле ка ри, и тре ба да га ор га ни зу ју. Ме ђу тим, не мој те се пре ра но ра до ва ти. Не мо же то са свим без др жа ве. Држа ва ите ка ко па зи да ле кар ска ко мо ра прав но по ступа, али ка да су у пи та њу са др жа ји, на ша ор га ни за ци ја, на ша обу ка, уса вр ша ва ње, умре жа ва ње ле ка ра са лека ри ма Евро пе и це лог све та то је пре пу ште но на ма са ми ма. За то је ве о ма ва жно да са ра ђу је мо са срп ском ле кар ском ко мо ром, ка ко у Стал ном ко ми те ту ле ка ра на ни воу ЕУ, та ко и у Свет ској здрав стве ној ор га ни заци ји, јер ми же ли мо да Ср би ја, као јед на ве ли ка зе мља у Евро пи, уче ству је ка да је реч о пи та њи ма од ме ђу народ ног зна ча ја у здрав ству. Он је по хва лио ак тив но сти ЛКС: Ви сте, прак тич но, по ка за ли ка ко сте до бро од ра ди ли при прем не по слове, ЛКС је ор га ни зо ва ла са ста нак асо ци ја ци је зе ма ља ис точ не Евро пе ZE WA, а иду ће го ди не ће те ор га ни зова ти са ве то ва ње у са рад њи са Свет ском здрав стве ном ор га ни за ци јом, са ор га ни за ци јом EF MA, и хва ла вам већ уна пред на то ме. Им пре си о ни ран сам ко ли ко добро то од ра ђу је те тех нич ки. Иа ко нас, Нем це, би је глас да смо до бри у ор га ни зо ва њу, мо рам да ка жем да, после овог што смо до жи ве ли са др Ра до са вље вић и вама у Ср би ји, да сте још и бо љи. У том сми слу, же лим да вам се ср дач но за хва лим на од ли ко ва њу ко је при мам у име ле ка ра- чла но ва не мач ке ле кар ске ко море. По же лео бих и да ље до бру са рад њу са срп ском лекар ском Ко мо ром ре као је Монт го ме ри. На кон за вр ше не це ре мо ни је уру чи ва ња при зна ња, на сту пио је Та у рус дуо, из во де ћи Со на ту у Це-ду ру (Allegrо, Ada gio, Al le gro), Вол фган га Ама де у са Мо царта и Ин тро дук ци ју и ва ри ја ци ју на те му из Мо цар то ве опе ре Ча роб на фру ла Фер нан да Со ра. //

10 10 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУЛ 2013 Са оп ште ње за јав ност Управ ног од бо ра Ле кар ске ко мо ре Ср би је Ле кар ска ко мо ра Ср би је, од свог ре о сни ва ња, у складу са за ко ном, оба вља све по сло ве по ве ре не од стране др жа ве. По ред то га, оба вља ју ћи дру ге посло ве де фи ни са не Ста ту том, констант но ра ди на уна пре ђе њу поло жа ја ле кар ске стру ке са крај њим ци љем да ле ка ри Ср би је, у сва ком по гле ду, ста ну ра ме уз ра ме са коле га ма из дру гих прав но уре ђе них др жа ва. Упра во то, као и ан га жо ва ње на за шти ти па ци је на та због ко јих орга ни зо ва на здрав стве на за шти та и по сто ји, омо гу ћи ли су Ле карској ко мо ри Ср би је да, као је ди ни пред став ник ле ка ра Ср би је, по стане члан не ких нај у глед ни јих међу на род них ле кар ских асо ци јаци ја. На жа лост, баш ове чи ње ни це смета ју не ким на мо но по ли стич ки поло жај на вик ну тим удру же њи ма у Ср би ји ко ја на сва ки на чин по куша ва ју да мар ги на ли зу ју зна чај Ле кар ске ко мо ре Ср би је, а њен поло жај све ду на ни во шал те ра за изда ва ње ли цен ци за са мо ста лан рад ле ка ра. Срам но је и ис под до сто јан ства ле кар ске про фе си је да ак ту ел но Пред сед ни штво Срп ског ле кар ског дру штва, ова квим је зи ком и на ова кав на чин, го во ри о дру гој лекар ској ор га ни за ци ји, уме сто да са њом за јед нич ки ра ди на уна пре ђењу по ло жа ја ле кар ске про фе си је. Са оп ште ње ЛKС по во дом ор га ни зо ва не хај ке ак ту ел ног ру ко вод ства Срп ског ле кар ског дру штва про тив ин сти ту ци је Ле кар ске ко мо ре Ср би је По што ва не ко ле ге, По след њих да на све до ци смо ор га ни зо ва не хај ке ак ту елног ру ко вод ства Срп ског лекар ског дру штва про тив инсти ту ци је Ле кар ске ко мо ре Ср би је, ка ко у ме ди ји ма, та ко и у Скуп шти ни Ср би је, ме ђу по сла ни ци ма и уну тар по ли тич ких стра на ка, као и у де лови ма здрав стве ног еста бли шмен та. Про сле ђу ју ћи сви ма свој пам флет, пун ла жи, кле ве та, кон струк ци ја и ин си ну а ци ја, ак ту ел но ру ко вод ство Срп ског ле кар ског дру штва по ку шава да на ђе иден ти тет овој ор га ни заци ји у два де сет пр вом ве ку та ко што са та ни зу је Ле кар ску ко мо ру Ср би је. Ово је по ку шај да се уга си глас слобод ног ле кар ства Ср би је и на тај начин за др жи мо но пол ко ји је до поја ве Ле кар ске ко мо ре, СЛД има ло, ка ко у ор га ни зо ва њу ску пих програ ма КМЕ, та ко и упра вља њу ле гати ма ко ји су оста вље ни це ло куп ном ле кар ству Ср би је, при че му је но вац од из да ва ња ко ри сти ло ис кљу чи во Срп ско ле кар ско дру штво. За рад исти не и прав де, оба вешта ва мо по што ва не ко ле ге о следе ћим чи ње ни ца ма: 1. За се дам го ди на по сто ја ња, од да на ка да је по но во осно ва на, Лекар ска ко мо ра Ср би је ни ка да ни је има ла при лив нов ча них сред ста ва у из но су о ко ме го во ре ак ту ел ни руко во ди о ци Срп ског ле кар ског друштва. Уку пан сед мо го ди шњи приход Ле кар ске ко мо ре Ср би је ма њи је од тре ћи не те су ме, а ви ше од по лови не при хо да на ла зи се у овом момен ту на ра чу ни ма Ле кар ске ко море Ср би је. Сва ку го ди ну Ле кар ска ко мо ра Ср би је за вр ша ва ла је са по зи тивним би лан сом, а по да ци о то ме су до ступ ни на сај ту Ле кар ске ко море Ср би је. Тро ше ње сред ста ва у Ле кар ској комо ри Ср би је по чи ва на по што ва њу за ко на Ре пу бли ке Ср би је, што је и по сло ва ње до брог до ма ћи на. Над лежни ор га ни Ле кар ске ко мо ре Ср би је, на сва ка три ме се ца, ра де кон тро лу нов ча них то ко ва у ин сти ту ци ји. 2. Ле кар ска ко мо ра Ср би је не посе ду је, и ни је ку пи ла, по слов ни простор у Бе о гра ду. Ле кар ска ко мо ра Ср би је за ла же се и ак тив но, и по зако ну ра ди на то ме да ле ка ри у Срби ји до би ју сво је Ле кар ске до мо ве (DO MUS ME DI CI), у ко ји ма ће ле ка ри мо ћи да до би ју прав ну, еко ном ску и етич ку за шти ту, у ко ји ма ће по сто јати би бли о те ке ко је ће ле ка ри ко ристи ти бес плат но и са ле за еду ка ци је у ко ји ма ће ле ка ри мо ћи да пот пуно бес плат но по ха ђа ју ква ли тет не про гра ме еду ка ци је. То је ви ше од по слов ног про сто ра, то су ле кар ски до мо ви, по угле ду на учи тељ ске домо ве, офи цир ске до мо ве и до мо ве ин же ње ра. Пр ви у ни зу ле кар ских до мо ва ку пљен је у Кра гу јев цу. 3. Ле кар ска ко мо ра ин тен зив но ра ди на то ме да што ви ше ле ка ра у Ср би ји до би је мо гућ ност да се бесплат но еду ку је на из у зет но ква литет ним про гра ми ма КМЕ и да на тај на чин олак ша ко ле га ма при ку пљање бо до ва за ли цен цу. У то ку годи не омо гу ћи ли смо тре ћи ни ле кара у Ср би ји да на овај на чин до би је бо до ве, пот пу но бес плат но, док је у ви ше од по ло ви не укуп ног броја ле ка ра до би ло про сеч но шест бодо ва на овај на чин. Овог по сла се не ће мо од ре ћи, јер то ви ди мо као нај ва жни ји вид струч не по мо ћи ле ка ри ма. Наш циљ је да сви ле кари у Ср би ји до би ју бес плат но што

11 ЈУЛ 2013 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 11 Ле кар ска ко мо ра Ср би је не ће до зво ли ти да се ма ни пу ла ци је ла жи ма и па у шал ним оце на ма ко ри сте за сро за ва ње ње ног угледа. У ту свр ху мо би ли са ће све своје уну тра шње ка па ци те те и по стоје ће прав не ме ха ни зме. Ком пле тан рад Ле кар ске ко море Ср би је, као и чи та ва до ку мента ци ја ве за на за ње не ак тив но сти, до ступ ни су не са мо над ле жним др жав ним ор га ни ма, већ и чи тавој струч ној и ши рој јав но сти. Управ ни од бор Ле кар ске ко море Ср би је, и овом при ли ком, пози ва сва струч на удру же ња ле ка ра у Ср би ји на са рад њу ко ја би би ла за сно ва на на по зи тив ним за конским про пи си ма и њи хо вим ор гани за ци о ним ак ти ма, а на до бробит све у куп ног ле кар ства Ср би је. 8. мај Пред сед ник Управ ног од бо ра Ле кар ске ко мо ре Ср би је Др Дра га на Ми лу ти но вић ви ше бо до ва за об но ву ли цен це, на из у зет но ква ли тет ним про гра ми ма КМЕ, да би на тај на чин мо гли што бо ље да ле че па ци јен те, по шту ју ћи пра ви ла ме ди цин ске стру ке и на у ке. Та ко ђе ће мо би ти у при ли ци да коле га ма ле ка ри ма по ну ди мо пот пуно бес плат но и on li ne еду ка ци је. 4. Ме ра до брог уку са и еле мен тарне при стој но сти за ак ту ел но ру ковод ство Срп ског ле кар ског дру штва би ла би да по ло же ра чун и по ну де сво јим чла но ви ма тран спа рент не из ве шта је о тро ше њу нов ца од сво је чла на ри не, сред ста ва на пла ће ним од ле ка ра на ску пим про гра ми ма КМЕ, од за ку па ле га та ко је из да ју, а ко ји при па да ју це ло куп ном ле карству Ср би је, бар са истим жа ром са ко јим то тра же од Ле кар ске ко море Ср би је. Исто та ко, по треб но је да сво је чла но ве, али и др жав не ин ститу ци је и јав ност у Ср би ји оба ве сте о то ме ка ко су по тро ше на огром на сред ства ко ја су до би је на из бу џе та Ре пу бли ке Ср би је пре ко На ци о налног ин ве сти ци о ног пла на. 5. И по след ње, ма да не и нај мање ва жно: Ле кар ска ко мо ра Ср би је ће ко ри сти ти све за ко ном пред виђе не ме ре за шти те угле да и ча сти Ин сти ту ци је, про тив свих оних који овај углед на ру ша ва ју, укљу чу јући и ре дов не суд ске про це се. Та кође, би ће по ве де ни и ди сци плин ски про це си пред ор га ни ма Ко мо ре, а у скла ду са за ко ном, Ста ту том и Кодек сом про фе си о нал не ети ке Лекар ске ко мо ре Ср би је. 13. мај САOПШТЕЊЕ СИН ДИ КА ТА ЛЕ КА РА И ФАР МА це У ТА СР БИ ЈЕ ПО ВО ДОМ СУ КО БА СРП СКОГ ЛЕ КАР СКОГ ДРУ штва И ЛЕ КАР СКЕ КО МО РЕ СР БИ ЈЕ Ле кар ска про фе си ја из над по је ди нач них и лич них ин те ре са Го рак укус и раз о ча ра ње би биле нај бла же ре чи ко је би могле да из ра зе осе ћа ње по водом ак ту ел ног су ко ба из ме ђу Срп ског ле кар ског дру штва (СЛД) и Ле кар ске ко мо ре Ср би је.(лк С) Као Пред сед ник Син ди ка та ле ка ра и фар ма це у та Ср би је (СЛФС), у име ле ка ра, на ших чла но ва, а ве ру јем и у име огром не ве ћи не при пад ни ка на ше про фе си је, же лео бих да укажем на не ко ли ко ства ри. Ле ка ри Ср би је су чла но ви три ле кар ске ор га ни за ци је СЛД, ЛКС и СЛФС. Те три ор га ни за ци је чи не три но ге, три сту ба на ше про фе сије. И сва ка има свој де ло круг ра да у окви ру ко га тре ба да до при но си побољ ша њу и уна пре ђе њу и про фе сио нал ног и ма те ри јал ног ста ту са лека ра. Ми смо нај че шће чла но ви све три ор га ни за ци је и тре ба да бу де мо, јер су то на ше ор га ни за ци је, али нема ло ги ке да је дан ле кар као члан јед не ор га ни за ци је до ла зи у су коб прак тич но са са мим со бом као чланом дру ге ор га ни за ци је!? На па ди на ЛКС тра ју већ ду же вре ме. Са стра не Регионалнe Лекар ска ко мо ре Вој во ди не, а и ми у син ди ка ту има мо слич не про блеме са по кра јин ском ор га ни за ци јом Вој во ди не, од стра не не ких ле ка ра при ват ни ка из њи ма зна них раз лога и са да нај но ви је, до ла зи до на пада од стра не СЛД. ЛКС сва ка ко ни је иде ал на. Није ве ро ват но још ни она ква ка ква би смо же ле ли да бу де, ни увек оно што од ње оче ку је мо. Ма да су на ше же ље и оче ки ва ња ве о ма раз ли чита. Али је сва ка ко бо ља са да не го пре шест, се дам го ди на ка да је почи ња ла да ра ди и тре ба ве ро ва ти и ра ди ти на то ме да у бу дућ но сти бу де и бо ља. Тра жи ли смо и че кали ко мо ру пре ко ше зде сет го ди на. И са да, ка да је ко нач но има мо, неки ми сле да је тре ба ру ши ти! То си гур но ни је ин те рес огром не ве ћи не ла ка ра Ср би је. Они се ти ме не ба ве. Ти ме се очи глед но ба ве отуђе ни цен три мо ћи, ру ко вод ства. Навод но у на ше име! Ру ши ти је најлак ше. Ства ра ти је мно го те же. Али, ако не што ни је до бро, то тре ба мења ти, по пра вља ти. Ве ли ке ор га низа ци је мо ра ју ра ди ти у окви ру за кона и др жа ти се Ста ту та, пра вил ни ка, по слов ни ка. И сва ка ор га ни за ци ја тра ба да се др жи свог до ме на ра да и уре ђу је од но се у окви ру соп ствене ор га ни за ци је. Сва ки дру ги на чин во ди у анар хи ју и ха ос. Де мо кра тичност и тран спа рент ност ра да мо ра ју би ти за сту пље ни. Скуп шти на је свуда нај ви ше те ло и је ди но ме сто где про бле ми тре ба да се ре ша ва ју и доно се од лу ке па и нај те же. За свој рад и по ступ ке сва ко из ру ко вод ства мора сно си ти од го вор ност и сва ко има пра во на ста ту том уре ђен на чин да по кре не и та пи та ња. И то је пот пуно ја сно. Али не на та бло ид ни начин, не хај ком и не си лом! У овој крај ње не при јат ној си ту а ци ји се де ша ва још не што што ника ко не би сме ло да се ра ди. А, то је да се од ле ка ра тра жи да се из ја сне на чи јој су стра ни! На стра ни СЛД или ЛКС!? Тра же ње од ру ко вод ста ва здрав стве них уста но ва и ле ка ра на струч ним са стан ци ма да се опре де ле је зло у по тре ба, ло ша на ме ра, све сна или не све сна, не што не до пу сти во и за сва ку осу ду, са би ло ко је стра не дола зи ло. То јед но став но не сме да се ра ди! Ле ка ри не сме ју да се де ле! Ми не тре ба да се свр ста ва мо и да др жи мо би ло чи ју стра ну. Од но сно тре ба да др жи мо са мо сво ју страну. Стра ну на ше ле кар ске про феси је ко ја мо ра би ти из над сва чи јих по је ди нач них и лич них ин те ре са. Ми тре ба да др жи мо стра ну ра зу ма, кон струк тив но сти, отво ре но сти, добрих на ме ра и де мо кра тич но сти. То је наш став и сва ко ко ра ди су протно не ра ди у на шем ин те ре су. И не мо же нас пред ста вља ти. Пред сед ник СЛФС др Дра ган Цве тић спец. ане сте зи је и ре а ни ма то ло ги је

12 12 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУЛ 2013 Ка ко Ле кар ска ко мо ра тро ши па ре од чла на ри не? Но вац при ку пљен од чла нари не је основ ни вид финан си ра ња ра да Ле кар ске ко мо ре Ср би је. За то се Лекар ска ко мо ра пре ма овом при хо ду од но си ве о ма од го вор но и у скла ду са за ко ном, а тро ши га на фи нан сира ње свог ра да у окви ру по ве ре них и оста лих по сло ва. Над тро ше њем нов ца вр ши се ви ше стру ки надзор, а фи нан сиј ско по сло ва ње је тран спа рент но. Сва ки члан Ле карске ко мо ре мо же на сај ту Kоморе да до би је све по дат ке о ње ном финан сиј ском по сло ва њу. Фи нан сијска сред ства се при ку пља ју пре ко ре ги о нал них ко мо ра, ко је ма њи део упла ћу ју цен трал ној кан це ла ри ји у Бе о гра ду. Kомора не ма сво јих службе них во зи ла. Ве ли ки део при ку пље них нов чаних сред ста ва по тро шен је на закуп по слов ног про сто ра за сме штај и ак тив но сти Ле кар ске ко мо ре Срби је и пет ре ги о нал них ко мо ра. Послов ни про стор у Бе о гра ду је за купљен од Срп ског ле кар ског дру штва и на ла зи се на II спра ту у Ул. Краљи це На та ли је бр Овај про стор је ле гат др Си ме Ми ло са вље ви ћа, чи ја је же ља би ла да сред ства буду ис ко ри шће на за сти пен ди ра ње си ро ма шних сту де на та ме ди ци не, а да ли се сред ства ко ри сте на тај на чин тре ба про ве ри ти у Срп ском ле кар ском дру штву. Из нос за ку па је осам евра по ме тру ква драт ном, што је укуп но ЕУР ме сеч но, а за куп ис ти че у ок то бру го дине. Осим то га, Срп ско ле кар ско друштво из најм љу је по слов ни про стор Ле кар ској ко мо ри Ср би је за рад судо ва ча сти и на пла ћу је га дина ра по за се да њу. Бу ду ћи да се ра ди о ве ли ким нов ча ним сред стви ма, Ле кар ска ко мо ра раз ма тра на бав ку соп стве ног по слов ног пр о сто ра, чиме би тро шко ви би ли знат но умање ни. На бав ку по слов ног про сто ра до са да је из вр ши ла је ди но Ре ги о нал на ко мо ра за цен трал ну и запад ну Ср би ју, у скла ду са за ко ном. По ред по слов ног, Ко мо ра пла ћа и за куп скла ди шног про сто ра за сопстве не по тре бе. У окви ру оба вља ња по ве ре ног по сла на до де ли, про ду же њу и оду зи ма њу до зво ле за рад (ли цен це), Ле кар ска ко мо ра Ср би је пру жа технич ко-ма те ри јал ну по др шку Здравстве ном са ве ту Ср би је, а ком пле тан КА КВУ КО РИСТ ИМА ЛЕ КАР ОД СВО ЈЕ ЛЕ КАР СКЕ КО МО РЕ? Сва ки уре ђе ни здрав стве ни си стем успе шних др жа ва има у свом скло пу лекар ску ко мо ру. Ле кар ска ко мо ра да је и од у зи ма пра во на рад у окви ру стру ке и уре ђу је од но се уче сни ка у про це су пру жа ња здрав стве не за шти те на ни воу поје дин ца. Да би то мо гла успе шно да ура ди, она мо ра би ти фи нан сиј ски не зави сна и не сме би ти из ло же на по ли тич ким, ко мер ци јал ним и дру гим при тисци ма. Основ но ме ри ло у окви ру де лат но сти ко мо ре мо ра би ти струч но зна ње и мо рал, а не иде о ло ги ја, при ват ни ин те рес или но вац. За то је др жа ва Ср би ја и осно ва ла ко мо ре здрав стве них рад ни ка (За ко ном о ко мо ра ма), као не за ви сне про фе си о нал не ор га ни за ци је са ја сно де фи ни са ним по сло ви ма и ни је ни јед но до та да шње удру же ње про гла си ло ко мо ром без об зи ра на тра ди ци ју или околност да пред ста вља су ро гат ко мо ре. У осно ви ова кве од лу ке је би ла мо гућ ност да се из бег не не га тив на се лек ци ја, не по ти зам и ко руп ци ја у здрав ству и школству ве за ном за ње га, ко ји су се раз ви ли у то ку 60-то го ди шњег пе ри о да у ко ме је Ле кар ска ко мо ра, као кључ ни ре гу ла тор од но са, би ла уки ну та. ма те ри јал о акре ди то ва ним и из веде ним про гра ми ма кон ти ну и ра не еду ка ци је је еви ден ти ран и усклади штен код Ле кар ске ко мо ре Ср бије. Тро шко ви за ту на ме ну из но се ди на ра го ди шње. Је дан део нов ца од чла на ри не Лекар ска ко мо ра ко ри сти за фи нансиј ску по др шку акре ди то ва ним про гра ми ма кон ти ну и ра не еду каци је, ко ји се из во де у окви ру Да на срп ске ме ди цин ске ди ја спо ре, а који се ре а ли зу ју у са рад њи са Ми нистар ством за ди ја спо ру. На тај начин се омо гу ћа ва да ле ка ри на шег по ре кла сво ја струч на зна ња и иску ство сте че но у ино стран ству поде ле са ле ка ри ма у Ср би ји. Ле кар ска ко мо ра Ср би је је члан свет ског удру же ња ле кар ских ко мора World Me di cal As so ci a tion, у ко ме пла ћа чла на ри ну и у окви ру ко га ор га ни зу је ме ђу на род ну са рад њу. Осим на ве де ног, но вац се тро ши за оста ле ре дов не ак тив но сти Комо ре, ус по ста вља ње и одр жа ва ње ме ђу на род не са рад ње, пла те за после них, за сту па ње од стра не од гова ра ју ћих струч них ли ца и дру го. Др Злат ко Спа сић

13 ЈУЛ 2013 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 13 ИН ТЕР ВЈУ ПРИМ. ДР ДРА ГАН ИЛИЋ, ДИ РЕК ТОР ИН СТИ ТУ ТА ЗА ЈАВ НО ЗДРА ВЉЕ СР БИ ЈЕ ДР МИ ЛАН ЈО ВА НО ВИЋ БА ТУТ ОСЛО НАЦ ЗДРАВ СТВЕ НЕ ПО ЛИ ТИ КЕ У СР БИ ЈИ // БА ТУТ ЈЕ НАЈ ВА жни ЈА КА РИ КА У ПРЕ ПО ЗНА ВА ЊУ ПО ТРЕ БА СТА НОВ НИ штва ЗА ЗДРАВ СТВЕ НОМ ЗА шти ТОМ // ОВЕ ГО ДИ НЕ БИ ЋЕ СПРО ВЕ ДЕ НО НО ВО НА ци О НАЛ НО ИС ТРА жи ВА ЊЕ ЗДРАВ СТВЕ НОГ СТА ЊА СТА НОВ НИ штва // Ин сти тут Ба тут је кровна ин сти ту ци ја у обла сти јав ног здра вља. И да ље посто је за бу не ка да се го вори о то ме, a чак се и у струч ним кру го ви ма во де по ле ми ке да ли је то јав но или на род но здра вље. Када го во ри мо о јав ном здра вљу, гово ри мо о це ли ни здрав стве ног систе ма, с јед не стра не, а с дру ге о це ли ни здрав стве ног ста ња ста новни штва и ути ца ју окру жења на здра вље љу ди у цели ни. Осим ку ра тив ног де ла ор га ни за ци је здравстве не слу жбе ве за не за пру жа ње по др шке здравстве ној за шти ти ста новни штва кроз ни вое здравстве не за шти те, по сто ји и пре вен тив ни део. У оквиру Ин сти ту та има мо посе бан си стем ко ји се ба ви це ли ном ути ца ја окру жења на здра вље, пра ће њем кре та ња здрав стве не зашти те ста нов ни штва и, на рав но, ор га ни за ци је здрав стве не слу жбе. Термин јав но здра вље подра зу ме ва чи тав сег мент здрав стве не слу жбе ко ја пра ти, ана ли зи ра и, на осно ву то га, пред ла же од го ва рају ће ме ре за ор га ни зо ва ње здравстве ног си сте ма об ја шња ва, у разго во ру за Гла сник Ле кар ске ко мо ре Ср би је, пр ви чо век Ин сти ту та Батут, прим. др Дра ган Илић. Да ли је Ин сти тут за јав но здравље тре ћи стуб у си сте му здравства? Тре ба ло би да бу де. Пр ви стуб је Ми ни стар ство здра вља, ко је де фини ше окви ре здрав тсве не по ли ти ке, до но си од лу ке у ком прав цу ће се она раз ви ја ти, од ре ђу је при о ри те те у раз во ју те по ли ти ке, до но си за коне, стра те ги је све што пред ста вља не по сред ну од го вор ност др жа ве за ор га ни за ци ју здрав стве не слу жбе ко ја тре ба да обез бе ди сва ком грађа ни ну си гур ност у за до во ља ва њу Прим. др Дра ган Илић свих по тре ба ка да је у пи та њу здравље. Дру га ка ри ка је сте онај ко даје па ре, уства ри - при ку пља средства од гра ђа на, да би та сред ства уло жио у обез бе ђи ва ње здрав ствене за шти те. То је Фонд здрав стве ног оси гу ра ња. Он не по кла ња но вац за здрав стве ну за шти ту, већ пред ставља, за пра во, са мо бан ку ко ја прику пља сред ства од свих нас гра ђа на и та сред ства, у скла ду са утвр ђе ном по ли ти ком ко ју де фи ни шу Ми нистар ство здра вља и Вла да, рас по ређу је у окви ру мо гућ но сти. Не мо же Фонд да во ди здрав стве ну по ли тику, ни ти да од ре ђу је при о ри те те на ба зи не ких сво јих про це на. Ин сти тут Ба тут ана ли зи ра здравстве но ста ње, ор га ни за ци ју јав не слу жбе, ис ка за не по тре бе ста новни штва за здрав стве ном за шти том. То нај пре сни ма на те ре ну, пра ви од го ва ра ју ће ана ли зе и при ку пља по дат ке, спро води и ци ља на ис тра жи ва ња у по пу ла ци ји и, на осно ву свега то га, да је оквир за де фи ниса ње при о ри те та у здрав ственој по ли ти ци ко је од ре ђу је ми ни стар. Ба тут је ва жна ка ри ка, нај ва жни ја у пре позна ва њу по тре ба ста нов ништва за здрав стве ном за штитом. На ба зи тих при о ри те та де фи ни ше мо и окви ре разво ја здрав стве не слу жбе свих ни воа здрав стве не за шти те. У окви ру Ин сти ту та ра де се и го ди шњи из ве шта ји ста ња здрав стве не слу жбе, као и циља на ис тра жи ва ња о здра вљу ста нов ни штва у це ли ни. Ове го ди не би ће спро ве де но ново на ци о нал но ис тра жи ва ње здравстве ног ста ња ста нов ни штва. Претход но је ра ђе но 2006, а ти по да ци се ко ри сте и да нас. Та ко до би је ни пода ци мо гу се упо ре ђи ва ти са офи цијел ним по да ци ма из мре же здравстве них уста но ва. Све га оно га на осно ву че га се кре и ра здрав стве на по ли ти ка? 14 >

14 14 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУЛ < Све га на осно ву че га би тре ба ло да се кре и ра. За то што, на жа лост, то ни је ус по ста вље но та ко то ком претход них го ди на. Пи та ње је у ко јој мери је то што смо ра ди ли би ло ува жава но као па ра ме тар за де фи ни са ње здрав стве не по ли ти ке. Са да по сто ји ин тен ци ја Ми нистар ства здра вља да мно ге функци је ко је су би ле од у зе те Ба ту ту из тог до ме на и пре у зе те од не ких па ра др жав них те ла, не ких ко ми сија, аген ци ја, про јект них је ди ни ца итд. бу ду вра ће не мре жи ин сти тута и за во да, пре све га Ба ту ту, да би се то спро во ди ло кроз си стем. Најбо љи при мер за то је на ци о нал ни про грам скри нин га. Прет ход них пар го ди на он је спро во ђен као пројект ни за да так. У окви ру про јек та оба вљен је низ при прем них по слова ка ко би се ство ри ли усло ви да као др жа ва спро во ди мо сво је на цио нал не скри нинг про гра ме за три ма лиг на ту мо ра де бе лог цре ва, гр ли ћа ма те ри це и дој ке. Ус по ставље на је кан це ла ри ја за скри нинг ов де, у Ба ту ту. Про је кат је при кра ју, а ми ствара мо аде кват не усло ве да се програм на ста ви и им пле мен ти ра даље кроз си стем. Што је и иде ја сва ког про јек та? То је по ен та сва ког про јек та. Многи од њих су до ла зи ли и про ла зили, а кад су окон ча ни, као да ничег ни је ни би ло све ак тив но сти су пре ста ја ле. Има мо уве ра ва ња да се ће се низ ва жних про је ка та импле мен ти ра ти да ље кроз си стем у окви ру Ба ту та. И им пле мен та ци ја ве ли ког про јек та Раз вој ин фор маци о ног си сте ма у здрав ству у наред ном пе ри о ду би ће на ста вље на кроз ин сти ту те и за во де за јав но здра вље. Да ли има те и по дат ке из здравстве них уста но ва у при ват ном сек то ру? Ка да го во ри мо о здрав стве ном систе му, при мар но ми сли мо на држав ни си стем. На жа лост, иа ко смо од го вор ни за пра ће ње це лог си стема здрав ства, ни ин сти тут ни остале уста но ве из мре же за јав но здравље, још не ма ју увид у си ту а ци ју у при ват ном сек то ру ко ји, пре ма проце на ма, сво јим услу га ма за до во љава 20 до 30 од сто здрав стве них потре ба ста нов ни штва. Ка ко је то за кон ски ре гу ли са но? За кон пот пу но иден тич но оба везу је др жав ну и при ват ну прак су када је у пи та њу си стем из ве шта ва ња, оба ве шта ва ња, пра ће ња. Али, тај си стем у уста но ва ма при ват ног секто ра не функ ци о ни ше, не по сто ји аде ква тан над зор, ни ти је ус по стављен ме ха ни зам кон тро ле. Под знаком пи та ња је и по сто је ћа еви денци ја о бро ју при ват них уста но ва од ам бу лан ти, до кли нич ких цен та ра у Ср би ји. Та ко да, ка да ана ли зи ра мо здрав стве но ста ње ста нов ни штва у би ло ко јој обла сти, увек има мо дозу ре зер ве у од но су на тај део који се од но си на при ват ни сек тор. То је јед на од оба ве за ко ју тре ба да успо ста ви мо у на ред ном пе ри о ду. Сада је у про це ду ри до но ше ње но вог За ко на о еви ден ци ја ма ко ји ре гули ше чи тав си стем пра ће ња унутар здрав стве ног си сте ма, ко ји ће оба ве зи ва ти ка ко др жав не, та ко и при ват не уста но ве да, на иден тичан на чин, све по дат ке о оно ме што се пра ти до ста вља ју, у за да тим роко ви ма, од го ва ра ју ћим ин сти ту ција ма и да, уко ли ко то не чи не, сносе санк ци је. Ми сли те на при ја вљи ва ње, приме ра ра ди, за ра зних бо ле сти или абор ту са? Ових да на има мо ди ску си ју о абор ту су, а сви по да ци ко је имамо су из др жав ног сек то ра. За приват ни сек тор мо же мо са мо да поце њу је мо. Кад пи та те оне ко ји се ба ве том об ла шћу, чу је те да има абор ту са го ди шње, а пре ма по да ци ма из др жав них уста но ва та број ка је При ват не уста но ве ко је ра де ту ин тер вен ци ју не при јављу ју по дат ке из ви ше раз ло га. Први раз лог је сте фи нан сиј ски, јер се но вац кре ће си вим то ко ви ма, а други је по вер љи вост, ко ја је, за пра во, оба ве зна и у уста но ва ма др жав ног сек то ра. Али, у на шем си сте му повер љи вост ни је обез бе ђе на у ме ри у ко јој би тре ба ло. Осим то га, у Ин сти ту ту се ра де се ана ли зе кре та ња за ра зних бо ле сти ко је су од оп штег ин те ре са за станов ни штво и њи хо во кре та ње пред

15 ЈУЛ 2013 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 15 Задужио српску медицину: Биста др Милана Јовановића Батута ста вља при о ри тет при о ри те та сва ке зе мље. Пред ла жу се ме ре за пре вени ра ње и, ако се по ја ве, спре ча вање њи хо вог ши ре ња. У окви ру то га је сте и про грам иму ни за ци је, ко ји ми ко ор ди ни ра мо. И пра ће ње болнич ких ин фек ци ја је од на ци о налног ин те ре са и мо ра би ти фи нан сира но из по себ ног бу џе та за ту вр сту ак тив но сти. Та ко ђе пра ти мо и хро нич не не зара зне бо ле сти ко је су, уства ри, главни узрок смрт но сти ста нов ни штва: кар ди о ва ску лар на и ма лиг на обоље ња, ди ја бе тес, хро нич на оп структив на бо лест плу ћа итд. На осно ву пра ће ња и по да та ка из ре ги ста ра ко ји се во де у Ин сти ту ту, пред лаже мо кон крет не на ци о нал не програ ме за пре вен ци ју ХНБ и смање ње смрт но сти. По зна то је да су кар ди о ва ску лар не бо ле сти глав ни узрок смр ти у Ср би ји, од ко јих умире 53 од сто ста нов ни ка. На дру гом ме сту су ма лиг не бо ле сти. По следњих го ди на нај ве ћи по раст има мо код обо ле ва ња и смрт но сти од рака кар ци но ма плу ћа, код оба по ла. Све ве ћа је за сту пље ност и ра ка дебе лог цре ва. Осим то га, и ди ја бетес по ста је бо лест ко ја оп те ре ћу је чи та во ста нов ни штво. Про це њу је се да у Ср би ји од ди ја бе те са бо лује до љу ди, а по знато је да та хро нич на бо лест оста вља те шке по сле ди це, ако се не от крије и не ле чи. Ве ли ка па жња у Ин сти ту ту се по кла ња и про мо ци ји здра вља? У Ба ту ту и за во ди ма по сто је цен три за про мо ци ју здра вља чији је за да так да про мо ви шу здра ве сти ло ве жи во та, ука зу ју на фак торе ри зи ка и да кроз кам па ње сензи би ли шу по пу ла ци ју. Све важни ји по ста је и сег мент о ути ца ју жи вот не сре ди не на здра вље, ко ји код нас оба вља Сек тор за хи ги је ну и еко ло ги ју. То укљу чу је пра ће ње свих па ра ме та ра жи вот не сре дине ква ли тет ва зду ха, во де, хра не - на здра вље љу ди. Ме ђу тим, За кон о без бед но сти хра не пре не ко ли ко го ди на од у зео је над ле жност устано ва ма јав ног здра вља да оба вља ју над зор над ква ли те том хра не ко ју кон зу ми ра мо. То су пре у зе ле по љопри вре да, ве те ри на и дру ги. Ве роват но је си ту а ци ја са афла ток сином ма ло про ме ни ла свест оних ко ји од лу чу ју, та ко да је пред ло гом но вог За ко на о без бед но сти хра не пред ви ђе но да се ком пле тан надзор над хра ном у про ме ту вра ћа у над ле жност здрав ства. Ко ли ко по сто је ћи на чин фи нанси ра ња оте жа ва функ ци о ни са ње уста но ве? По ло жај ин сти ту та и за во да је не за ви дан ка да је у пи та њу финан си ра ње, ко је је про ме ње но пре де се так го ди на. Са да има мо три изво ра фи нан си ра ња. Је дан из вор је бу џет и Ми ни стар ство здра вља за 12 про гра ма од по себ ног ин те ре са. У пи та њу су пра ће ње здрав стве ног ста ња, ана ли за ра да здрав ствених уста но ва, пра ће ње ка дров ске струк ту ре итд. Укуп на су ма нов ца из по себ них про гра ма из но си око 40 од сто на шег бу џе та. Још 20 до 30 од сто пла ћа Фонд здрав стве ног оси гу ра ња за ис по став ње не фак туре за ла бо ра то риј ске услу ге, као и не ке про гра ме ко је ра ди мо ди ректно за Фонд, као што је ана ли за пла 16 >

16 16 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУЛ < на ра да уста но ва. Оста так сред става, око 40 од сто, чи не при хо ди на тр жи шту, од ла бо ра то риј ских услуга ко је се на пла ћу ју ана ли за воде или не ких на мир ни ца. Ин ститут и за во ди кон тро ли шу и во ду за пи ће и во ду у ба зе ни ма, док је контро ла ва зду ха нај пре пре ба че на на Аген ци ју за жи вот ну сре ди ну, а потом се уга си ла. Са да у ве ли ком делу Ср би је ква ли тет ва зду ха ни ко не кон тро ли ше, осим у ве ли ким градо ви ма. Упра во због ва жно сти по сло ва ко је ра ди мо као на ци о нал ни Инсти тут и фи нан си ра ње би тре ба ло да бу де из ста бил них из во ра, од носно у ве ћој осло ње но на бу џет. Већ ове го ди не до би ли смо да ра ди мо не ко ли ко ва жних на ци о нал них по сло ва. За ла же мо се за про ме ну фи нан си ра ња чи та ве мре же за вода за јав но здра вље. Са да по сто је и на ја ве да ће и соп стве ни приход би ти део јав них при хо да, што би зна чи ло да не ће мо има ти могућ ност да рас по ла же мо соп ственим нов цем ко ји смо за ра ди ли на тр жи шту, не го би смо га ко ри сти ли тек кад до ђе мо на ред. И Ко мо ра здрав стве них уста но ва за ла же се да уста но ва ма бу де омо гу ће но да ди рект но рас по ла жу соп стве ним при хо ди ма, ка ко је то оста вље но про све ти. Са да ми не ма мо ра чун у по слов ној бан ци, већ ра чун у бу џету, али у сва ком тре нут ку мо же мо да рас по ла же мо нов цем ко ји имамо. Ова ко ка ко је на ја вље но, ако та сред ства бу ду део јав них при хо да мо ћи ће да се ко ри сте за пен зи је или не што што је по треб но сер виси ра ти у да том тре нут ку, а ми бисмо би ли пот пу но у ко лап су. Ве о ма смо за бри ну ти због си ту а ци је ко ја је на ста ла тим из ме на ма зако на ко ји сту па на сна гу 1. ја ну а ра на ред не го ди не. Ко ли ки је уку пан број за по сле них у уста но ва ма у пла ну мре же? У здрав ству Ср би је има укуп но за по сле них, ме ди цин ских и не ме ди цин ских рад ни ка, од чега је на нео д ре ђе но , а на одре ђе но Тај број је по след њих го ди на го то во не про ме њен. У свакој уста но ви мо же те чу ти да не мају до вољ но ка дра. Про бле ма има и у струк ту ри за по сле них. Све ви ше се осе ћа не до ста так струч ња ка поје ди них спе ци јал но сти, по себ но на се кун дар ном и тер ци јар ном ни воу. Са спе ци ја ли за ци ја ма се ка сни ло, у јед ном пе ри о ду ни су ни одо брава не, та ко да је по ре ме ће на ста росна струк ту ра. У не ким обла сти ма са да у це лој Ср би ји има са мо два или три струч ња ка ко ји мо гу да одго во ре зах те ви ма, док не ма при лива мла дих ка дро ва. Шта нас оче ку је у на ред ним годи на ма? Ко ће ле чи ти гра ђа не Срби је? Мла де љу де мо ра ће мо да ша љемо ван зе мље да уче, јер ов де за то не ма ју мо гућ но сти, или ће мо паци јен те упу ћи ва ти у ино стран ство због не ке ди јаг но стич ке или те рапиј ске про це ду ре, а то ће ко шта ти мно го ви ше. У Хр ват ској су то до бро ис пла ни ра ли и са да има ју моћ не ти мо ве кар ди о ва ску лар них хи рурга ко ји оба вља ју вр хун ске опе ра ције. Са да они до ла зе да нам по ма жу, а ми ша ље мо у За греб на ше ле каре да се уса вр ша ва ју. Чи ње ни ца је и да са да, по што су се отво ри ла врата не ких европ ских зе ма ља, ве ли ки број мла дих ле ка ра од ла зе ван. Недав но смо у Ин сти ту ту има ли конкурс за при јем три мла да ле ка ра за Кан це ла ри ју за скри нинг, ја ви ло се 112, од ко јих је ви ше од три де се торо има ло ве о ма ви сок про сек, а већ пар го ди на не ра де. Про блем је што не по сто ји ускла ђе ност шко ло ва ња ка дро ва и по тре ба здрав стве ног систе ма. Ми смо јед на од рет ких зе маља ко ја има то ли ки број ле ка ра и се ста ра на би роу. У Хр ват ској и Слове ни ји не ма не за по сле них, они потра жу ју ме ди цин ски ка дар. Ан ти вак ци нал ни ло би био је ве о ма ути ца јан по след њих го ди на. Да ли је то оста ви ло по сле ди це на обу хват иму ни за ци јом? Вак ци на ци ја је нај ва жни ја првен тив на ме ра ко ја је при ме њи вана кроз исто ри ју и до при не ла спа су чо ве чан ства. Бу квал но је та ко. Неспор но је да су вак ци не до при неле очу ва њу и уна пре ђе њу здра вља по лу ла ци је. Са да, ме ђу тим, има мо оштре ис ту пе о то ме да су вак ци не штет не, да их не тре ба при ма ти, да иза зи ва ју штет не ефек те. Ве ли ка је од го вор ност ме ди ја, јер та кве по руке јав но сти мо гу да иза зо ву трај не по сле ди це. Уз то, има ли смо и имамо про бле ма са обез бе ђе но шћу вакци на, због про бле ма у на бав ка ма у прет ход ној го ди ни. Све че шће нас пе ди ја три из ве шта ва ју да ро ди тељи од би ја ју да њи хо ва де ца при ме вак ци ну и пи та ју шта мо гу да учине. Ни шта, осим да убе де ро ди те ље да чи не зло свом де те ту и ука жу на ри зи ке ко је но си чи ње ни ца да не ко де те ни је вак ци ни са но. Јер, то је сте про блем за њи хо во де те, али, уко лико има мо ви ше не вак ци ни са не деце, он да на ста је и про блем за оп шту Изградњу зграде пре 90 година финансирала Рокфелер фондација по пу ла ци ју, за оста ле ко ји мо гу бити ин фи ци ра ни уко ли ко та де ца доби ју не ку од вак ци на бил них бо лести, по себ но у ко лек ти ви ма. И ле ка ри, за сту па ју ћи опреч на ста но ви шта, уно се до дат ну конфу зи ју ме ђу гра ђа не. Мо же ли се то за у ста ви ти? Ве ли ка је од го вор ност пе ди ја та ра. Има мо сиг на ле из при мар не здравстве не за шти те да по је ди ни пе дија три су ге ри шу ро ди те љи ма да не вак ци ни шу де цу. То је кр ше ње етике и та кав ле кар би мо гао да оста не без ли цен це истог тре нут ка ка да би се то утвр ди ло, јер је то ми мо би ло ка квог струч ног ста ва. Што се ти че вак ци на ци је, до не ли смо но ви Правил ник о иму ни за ци ја ма ко јим је пред ви ђе но уво ђе ње ком би но ва не,

17 ЈУЛ 2013 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 17 пе то ва лент не вак ци не од 1. ја ну а ра иду ће го ди не, ко ју су до са да ро дите љи ку по ва ли. Де ца ко ја су за поче ла вак ци на ци ју по ста ром, би ће вак ци ни са на као и до са да. Ка ква је уло га Ин сти ту та Батут у цен тра ли зо ва ним јав ним на бав ка ма? Иде ја је да се ус по ста ви та кав систем јав них на бав ки у здрав ству ко ји ће се ба зи ра ти на ре ал ним потре ба ма, а не, као до са да, на оно ме што је по тро ше но про шле го ди не, па два од сто го ре или до ле, у скла ду са па ра ма ко јим рас по ла же мо. Није се узи ма ло у об зир да ли је устано ва уве ла не ку но ву ме то ду, но ви апа рат, или је због по ве ћа ног оболе ва ња од не ке бо ле сти би ла по већа на по тро шња. Но ви по сту пак под ра зу ме ва да нај пре сва ка уста но ва пра ви план здрав стве не за шти те за 2014, до ставља га ре ги о нал ном за во ду, а по том Ба ту ту, где се ана ли зи ра и пра ви план по тре ба. По сто ји још не ко лико па ра ме та ра из вр ше ње по трошње из прет ход не го ди не, рас по ложи ви бу џет ко ји од ре ђу је др жа ва. РСК та ко ђе да ју сво је ми шље ње на пла но ве и он да Ба тут до носи уса гла шен план ко ји да је Фонду здрав стве ног оси гу ра ња да обави тех нич ки део по сла : рас пи ше тен де ре, ода бе ре до ба вља че. Он да се скла па ју уго во ри са уста но ва ма о ис по ру ка ма ро бе по пред ви ђе ној ди на ми ци. Да би се из бе гло ка шње ње и преду пре ди ле не ста ши це ле ко ва и других ро ба због спро во ђе ња сло же не пр о це ду ре, из ме ном уред бе предви ђе но је да се у овој и го ди ни по слу је као и до са да, а да се на бавке пре ко Фон да оба ве за огра ни чен број ро ба и услу га. Па ра лел но с тим, ра ди ће се план здрав стве не за штите и план по тре ба за 2014 ко ји неће ићи на тен дер, не го ће по слу жити као осно ва за пра вље ње ре ал ног пла на за ко ји ће ићи цен трали зо ва но за све уста но ве. По јед но ста вље но ре че но: у уста но ве ра де на бав ке као и до сада. Ни шта се не ме ња. Фонд ће до кра ја ју на на свом сај ту об ја ви ти спи сак ро ба и услу га ко је ће се наба вља ти цен тра ли зо ва но, убр зо потом ће рас пи са ти тен де ре. Про цеду ре ће би ти за вр ше не до по чет ка де цем бра, ка ко би до ба вља чи могли да стар ту ју са ис по ру ком већ од ја ну а ра 2014, али за огра ни чен број. Оно што не бу де на ли сти Фонда уста но ва ће на ба вља ти исто као и до са да. При пре ма мо се за озбиљне цен тра ли зо ва не јав не на бав ке од Шта су пред но сти, а шта ма не ова квог на чи на на бав ке? До би ће се уште да на осно ву ко личи на. Про це не су да ће то би ти 20 до 30 од сто стред ста ва, али ми слим да је то пре це ње но. Ако се уште ди и 10 од сто то је огром на су ма нов ца. С дру ге стра не, ако на ста не про блем у функ ци о ни са њу је ди ног до ба вљача, он да по сто ји ри зик од оп ште неста ши це. Има ли смо ло ше ис ку ство са на бав ком вак ци на, ко ја је увек цен тра ли зо ва на, јер екс клу зив ни до ба вљач ни је ис пу нио оба ве зе и до шло је до не ста ши це. Но си мо вели ку од го вор ност за пла ни ра ње. Не по сто ји ни јед на зе мља у све ту ко ја је тај си стем уве ла пре ко но ћи. Посто је раз ли чи ти мо де ли. Ми смо анга жо ва ли и екс пер те Свет ске бан ке ко ји ће нам по мо ћи да не упад не мо у не ку зам ку ко ја мо же да нам напра ви про блем. Али, ка да се ста ви на тас шта је бе не фит, а шта је лоше, бе не фит је мно го ве ћи. Ко ли ки зна чај у Ин сти ту ту прида је те кон ти ну и ра ној ме ди цин ској еду ка ци ји? То је ва жан сег мент у ква ли те ту здрав стве них рад ни ка. У прак тичном сми слу ми слим да са да та едука ци ја не функ ци о ни ше на нај бо љи на чин, јер се че сто пре тва ра у рутин ско при ку пља ње бо до ва, а не у су штин ско уна пре ђе ње зна ња, инфор ми са ње, ино ва ци је. Уве рен сам да ће уско ро до ћи до не ких про мена у од но су на на чин еду ка ци је и акре ди та ци је тих про гра ма, ко ји су у знат ној ме ри ко мер ци ја ли зова ни. Ба тут сва ког ме се ца одржа ва нај ма ње два се ми на ра који се не на пла ћу ју, а акре ди то ва ни су са мак си мал ним бро јем бо до ва. На тај на чин пру жа мо при ли ку да што ве ћи број љу ди до би је зна ња из обла сти ко ји ма се ба ви мо, а, на равно, и бо до ве. Ка кву са рад њу има те на ме ђу народ ном пла ну? Наш на ци о нал ни ин сти тут за јавно здра вље као рад но прав ни члан укљу чен је у европ ску и свет ску мре жу јав ног здра вља. Има мо и сарад њу са ин сти ту ти ма и за во ди ма са ко ји ма спро во ди мо и не ке за једнич ке про јек те. Ак тив но уче ству јемо и у окви ру Европ ског цен тра за кон тро лу бо ле сти (ECDC), као и Светској здрав стве ној ор га ни за ци ји, где у го то во свим обла сти ма има мо особе за ко ор ди на ци ју и ко му ни ка цију, та ко зва не fo cal po ints за на шу земљу, ко је је СЗО од ре ди ла на осно ву ре фе рен ци. Они уче ству ју на свим са стан ци ма где се до го ва ра по ли тика у обла сти ма ко је пра те. Ин сти тут Ба тут има и ре ферент ну би бли о те ку СЗО. Шта то, за пра во, зна чи? Има мо мо жда јед ну од нај бо љих ме ди цин ских би бли о те ка пре ма фон ду књи га, али смо пре ма ор гани зо ва но сти смо још да ле ко од праве би бли о те ке, јер је она за пу ште на то ком прет ход них го ди на. На ме ра нам је да на пра ви мо по пис све га чи ме рас по ла же мо, укла ди шти мо то на аде ква тан на чин и учи ни мо до ступ ним. Же ли мо да Ин сти тут Ба тут по ста не цен трал но ме сто у Ср би ји ка да је у пи та њу при ступ ме ди цин ској гра ђи, да ус по ста вимо ко му ни ка ци ју са ме ђу на род ном мре жом би бли о те ка и фон до ва, напра ви мо елек трон ски ре ги стар, како би то би ла жи ва би бли о те ка коју ће мо ћи да ко ри сте здрав стве ни рад ни ци. Сам Ин сти тут на ла зи се у предив ном зда њу. Из град њу згра де ко ја је по че ла 1922, а за вр ше на 1924, фи нан си рала је де лом Фон да ци ја Рок фе лер, а де лом др жа ва. На мен ски је пра вљена као хи ги јен ски за вод. У Евро пи по сто је укуп но че ти ри ова кве зграде ра ђе не пре ма истом про јек ту, и све су на ста ле као до на ци ја Рок фелер фон да ци је. Јед на од их је Андри ја Штам пар у За гре бу. По ку шаће мо да се обра ти мо Фон да ци ји да нам евен ту ал но по мног не у ре вита ли за ци ји згра де. Шта је са об јак том у Авал ској ули ци ко ји та ко ђе при па да Ба туту? Иде ја је да осна жи мо део ко ји се ти че пре вен ци је, по себ но превен ци је ХИВ-а, ту бер ку ло зе и полно пре но си вих ин фек ци ја (ППИ). По след њих осам го ди на ХИВ и тубер ку ло за су у про јек ти ма Гло бал фон да, ко ји се за вр ша ва ју 2014, одно сно Осна жи ће мо на ци о налну кан це ла ри ју ко ја већ по сто ји у Ба ту ту ти ме што ће мо об је ди нити и ТБЦ и ППИ и на пра ви ти је дан цен тар, као ин сти ту ци ју ко ја ће све те про гра ме ко ор ди ни ра ти и убу дуће, ка да се ови про јек ти за вр ше. Та де лат ност раз ви ја ће се у пр о сто ру у Авал ској, а ко зме то ло ги јом не треба да се ба ви мо. Не ма мо на ме ру да ико ме да мо от каз, али ће мо те љу де, у скла ду са обра зо ва њем, упо сли ти на дру гим рад ним ме сти ма у оквиру Ин сти ту та. Ја сми на То ма ше вић

18 18 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУЛ 2013 ИНОВАТИВНИ ПРИСТУП УПРАВЉАЊА ЗДРАВЉЕМ ЗДРАВЉЕ У СВИМ ПОЛИТИКАМА // НЕ ОЧЕКУЈЕ СЕ САМО ОД МИНИСТАРСТВА ЗДРАВЉА ДА ВОДИ ИНТЕРСЕКTОРСКУ ПОЛИТИКУ, ВЕЋ ДА СЕ ЗДРАВЉЕ ИНТЕГРИШЕ У ПОЛИТИКЕ ДРУГИХ СЕКТОРА // Пишу: Душанка Матијевић, Слободан Тошовић, Светлана Младеновић Јанковић, Сергеј Лазаров Здра вље у свим по ли ти ка ма (ЗуСП) под ра зу ме ва стра те шки ори јен ти са ну јав но здрав стве ну по лити ку са ви со ким по тен ци ја лом уна пре ђе ња и зашти те здра вља та ко што у фо кус ин тер вен ци ја и прак тич ног де ло ва ња ста вља со ци јал но еко ном ске од ред ни це (де тер ми нан те) и не јед на ко сти у здра вљу (1). При ступ се ба зи ра на са зна њу да здра вље по пу лаци је ни је са мо ис ход де ло ва ња здрав стве ног сек то ра, већ је у зна чај ној ме ри де тер ми ни са но усло ви ма живо та, као и дру гим со ци јал но еко ном ским фак то ри ма, те се на ње га ефи ка сни је мо же ути ца ти (у по зи тив ном сми слу) при ме ном ре ле вант них по ли ти ка у окви ру неких дру гих обла сти, а не у обла сти си сте ма здрав ствене за шти те. По ме ну ти кон цепт, осим што се у осно ви ба ви здрављем по пу ла ци је и од ред ни ца ма здра вља, на сто ји да де фи ни ше и раз ли чи те ни вое по ли ти ке (гло балне, локaлне, и др.) ко је ће, на ба зи до ка за, до при не ти њeговом очу ва њу и унапређeњу. При ме на ЗуСП у пракси у европ ском ре ги о ну и ван ње га ни је ишла ла ко, из ме ђу оста лог због не по сто ја ња за то пре ко по требних, уни вер зал них и оп ште при ме њи вих ме ха ни за ма. У тра га њу за та квим ме ха ни зми ма сте че на су од ре ђе на по зи тив на ис ку ства ко ја су пред ста вља ла не сум њи ве по ма ке у овој обла сти. Оп ште је при хва ће но да је интер сек тор ски при ступ нео п хо дан за ефи ка сан рад за уво ђе ње здра вља у све по ли ти ке, али са ма до бра воља за са рад њу ни је (увек) до вољ на, јер ни је оба ве зу јућа. Сто га се као мо дел из бо ра, ис ти че за јед нич ко инсти ту ци о на ли зо ва но упра вља ње у им пле мен та ци ји и ева лу а ци ји кон цеп та ЗуСП ка ко на хо ри зон тал ном тако и на вер ти кал ном ни воу. По се бан иза зов пред ста вља гло бал на и на ци о нална еко ном ска кри за, ко ја ће зах те ва ти зна чај ну проме ну по на ша ња, као и утвр ђи ва ње но вих при о ри те та, не са мо у окви ру раз ли чи тих сек тор ских по ли ти ка, па и здрав стве не, већ и дру штва у це ли ни. 1. Циљ Утвр ђи ва ње мо гућ но сти ино ва ци ја у обла сти јавног здра вља од но сно упра вља ња здра вљем у Ре пу блици Ср би ји у кроз обез бе ђе ња ме ха ни за ма за спро вође ње ЗуСП Де фи ни са ње пред у сло ва/ пред ло га мо де ла за успешну при ме ну ЗуСП у на шим усло ви ма. 2. Од ред ни це здра вља Тер мин од ред ни це или де тер ми нан те здра вља уведен је се дам де се тих го ди на про шлог ве ка и од но сио се на фак то ре за ко је је утвр ђе но да има ју нај зна чај ни ји (по зи ти ван или не га ти ван) ути цај на здра вље. Здра вље је ис ход ни за од ред ни ца укљу чу ју ћи оне ве за не за инди ви ду ал не фак то ре (ге нет ске, би о ло шке), стил жи во та, струк ту ре у дру штву, јав не по ли ти ке и дру ге со ци јал но еко ном ске фак то ре. По сма тра ње здра вља, кроз ути цај од ре ђе них од ред ни ца, је од по себ ног зна ча ја упра во са аспек та њи хо ве под ло жно сти раз ли чи тим по ли ти кама и окол но сти ма у ко ји ма се од лу ке до но се и при мењу ју, раз ли чи тим ин тер вен ци ја ма, као и раз ли чи тим окру же њи ма где љу ди жи ве и ра де. На и ме, уна пре ђење здра вља де ло ва њем на ње го ве де тер ми нан те мо же би ти да ле ко ефи ка сни је не го при ме на тра ди ци о налног при сту па ба зи ра на на ле че њу бо ле сти или ре шава њу здрав стве них про бле ма. Ра стом са зна ња о со ци јал но еко ном ским пред у сло вима за здра вље и кла сич на де фи ни ци ја здра вља Свет ске здрав стве не ор га ни за ци је до жи ве ла је сво је вр сну еволу ци ју. Здра вље као ста ње пот пу ног фи зич ког, пси хичког и со ци јал ног бла го ста ња, а не са мо од су ство бо лести и оне спо со бље но сти по сма тра се са да и као ре сурс сва ко днев ног жи во та, а не обје кат жи вље ња, нео п ходност за оп ти мал но функ ци о ни са ње у раз ли чи тим окруже њи ма и уло га ма ко је жи вот по ста вља пред по је дин

19 ЈУЛ 2013 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 19 ца и за јед ни цу. Си гур но је да је жи вот ни век знат но про ду жен у од но су на пе ри од од пре два де сет го ди на и да је по зи тив ни со цио-еко ном ски раз вој до при нео знат ном уна пре ђе њу здра вља ста нов ни штва у ве ћи ни европ ских зе ма ља. Ду жи жи вот, с дру ге стра не, под разу ме ва ста ре ње ста нов ни штва и ни же сто пе на та лите та, што зах те ва из на ла же ње стра те ги ја за бо ље кори шће ње по тен ци ја ла ста ри јих, као зна чај ног ре сур са дру штва и по ро ди це, али и бо љи од го вор дру штва на по тре бе те по пу ла ци је. По сле ди ца ста ре ња ста нов ни штва је сте по раст хронич них не за ра зних бо ле сти, али и не ких фак то ра ризи ка за њи хов на ста нак као што су про бле ми мен талног здра вља и зло у по тре ба пси хо ак тив них суп стан ци, хи пер тен зи ја, хи пер хо ле сте ро ле ми ја, го ја зност. По сто је до ка зи да су ве ће со ци јал не не јед на ко сти по ве за не са ло ши јим здрав стве ним ста њем ста нов ни штва (4). Мно ги иза зо ви и про бле ми на гло бал ном по ли тичком и еко ном ском ни воу од ра зи ли су се на раз ви је не зе мље, а још ви ше на оне си ро ма шни је. На ро чи то се запа жа ју не јед на ко сти у здра вљу ве за не за со ци јал не, одно сно пси хо-со ци јал не од ред ни це здра вља, чак и у висо ко ра зви је ним зе мља ма где је по себ но илу стра ти ван тзв. Гла згов ски ефе кат (5). Гло бал на еко ном ска кри за има до дат ни не га тив ни ути цај на од ред ни це здра вља. Сма ње ње за ра да, страх и не из ве сност и по раст не запо сле но сти, до во ди до ду бо ког пси хо-со ци јал ног стреса, па се мо же оче ки ва ти по раст кар ди о ва ску лар них и ди ге стив них обо ље ња, ди ја бе та, пси хи ја триј ских поре ме ћа ја и да љи по раст зло у по тре бе пси хо ак тив них суп стан ци. Мар ги нал не по пу ла ци о не гру па ци је, си рома шни, ими гран ти по себ но су угро же ни еко ном ском кри зом. Има ју ћи све ово у ви ду, СЗО је ор га ни зо ва ла са ста нак ми ни ста ра здра вља европ ских зе ма ља у Ослу ка ко би се по ну ди ла од ре ђе на ре ше ња и стра те ги је за ублажа ва ња ефе ка та еко ном ске кри зе на здра вље ста нов ништва (6). По себ но би требaло ис та ћи оне ко је су у функци ји афир ма ци је кон цеп та ЗуСП, као што су: 1. За шти та здрав стве них бу џе та, здрав стве ног оси гура ња и за по сле но сти ин ве сти ци ја у здра вље је ин вести ци ја у дру штве но бла го ста ње; 2. Сва ки ми ни стар је ми ни стар здра вља по тре ба про мо ци је ЗуСП ве ћа не го икад; 3. За шти та ис пла ти вих ак тив но сти јав ног здра вља и ре а фир ма ци ја при мар не здрав стве не за шти те као осно ве сва ког здрав стве ног си сте ма; 4. По раст опо ре зи ва ња суп стан ци као што су ду ван и ал ко хол, али и про ду ка та ко ји са др же ви со ке ни вое ше ће ра и со ли (те јав но здрав стве не ме ре су у функ цији очу ва ња и уна пре ђе ња здра вља ста нов ни штва кроз не по сред ну при ме ну кон цеп та ЗуСП) Со цио-еко ном ске детeрминанте и здра вље станов ни ка Ср би је Де мо граф ску си ту а ци ју у Ср би ји ка рак те ри ше старе ње ста нов ни штва и не га ти ван при род ни при ра штај. Пре ма по сто је ћој де мо граф ској струк ту ри ста нов ништво Ср би је је ме ђу нај ста ри ји ма у Евро пи (17,1 од сто ста ри је је од 65 го ди на), а про јек ци је го во ре у при лог то ме да ће до го ди не про це нат ста рих осо ба пора сти на 22 од сто. По сто је ћа де по пу ла ци ја (сто па природ ног при ра шта ја -4,8/1000 у го ди ни) до во ди до сма ње ња укуп ног бро ја ста нов ни ка Ср би је. Пре ма по да ци ма ис тра жи ва ња о по тро шњи до ма ћинста ва у Ср би ји у го ди ни, 9,2 од сто ста нов ни штва жи ви ис под ли ни је си ро ма штва. Си ро ма штву је из ло жени је ста нов ни штво ко је жи ви на ван град ском под руч ју, за тим ви шеч ла на до ма ћин ства и до ма ћин ства чи ји је но си лац ни жег обра зов ног ни воа. То ком про те кле де цени је у Ср би ји се бе ле жи по зи ти ван еко ном ски раст, све до по ја ве гло бал не еко ном ске кри зе, ка да до ла зи пр во до стаг на ци је, а за тим и па да еко ном ског раз во ја (нега тив на сто па ра ста бру то на ци о нал ног до хот ка од три од сто у го ди ни). У ци љу убла жа ва ња ефе ка та економ ске кри зе, пред у зе те су ме ре сма ње ња јав не по трошње, док се у бу дућ но сти оче ку ју је по ве ћа ње про дуктив но сти, као из раз су штин ских ре фор ми. Тро шко ви за здрав стве ну за шти ту уче ству ју у ре латив но ви со ком про цен ту у бру то до ма ћем про из во ду (9,8 од сто БДП у го ди ни). По ка за те љи здрав ственог ста ња ста нов ни штва Ср би је су зна чај но уна пре ђени то ком прет ход не де це ни је. Оче ки ва но тра ја ње живо та на ро ђе њу је у пе ри о ду од до го ди не по ве ћа но за 1,4 го ди ну (са 69,7 на 71,1 код му шка ра ца и са 75,0 на 76,4 код же на). Сто па смрт но сти одој ча ди је сма ње на са 10,6 на 6,7. Ме ђу тим, још увек по сто је изра зи те раз ли ке уко ли ко се по сма тра ју од ре ђе не ра њиве по пу ла ци о не гру пе. На при ме, у по пу ла ци ји Ро ма, овај по ка за тељ два пу та ве ћи. Во де ћи узро ци уми ра ња ста нов ни штва у Ср би ји су кар ди о ва ску лар не (54,8 одсто) и ма лиг не бо ле сти (20,6 од сто). Нај ве ћем оп те ре ће њу бо ле сти ма до при но се хро ничне не за ра зне бо ле сти и удру же ни фак то ри ри зи ка. Пуше ње и да ље пред ста вља во де ћи по је ди нач ни фак тор ри зи ка и по ред зна чај ног сма ње ња уче ста ло сти у пери о ду од до го ди не за 6,9 од сто код од ра слих и 7,4 од сто код мла дих. Пре ма по да ци ма ис тра жи ва ња здра вља ста нов ни ка Ср би је 40,3 од сто кон зу ми ра ал кохол, док се го ја зност бе ле жи код 18,3 од сто од ра слих. Пода ци о ухра ње но сти де це зна чај но се раз ли ку ју у општој и по пу ла ци ји Ро ма: уче ста лост пот хра ње но сти у Ром ској по пу ла ци ји је 7,7 од сто, а у оп штој 1,6 од сто, док уче ста лост го ја зно сти де це из но си 15,3 од сто у оп штој по пу ла ци ји, а 2,8 од сто ме ђу Ром ском де цом. 2. Раз вој при сту па ЗуСП Осно ви ЗуСП на ла зе се још у Де кла ра ци ји из Ал ма Ате из го ди не ко ја је, из ме ђу оста лог, утвр ди ла неоп ход ност укљу чи ва ња дру гих сек то ра у кре и ра ње јавно здрав стве не по ли ти ке. Стра те ги ја Здра вља за све... са ак цен том на сти ло ви ма жи во та ко ји во де здра вљу до при не ла је раз во ју до ку ме на та ко ји су би ли основа си стем ске при пре ме за про мо ци ју здра вља, што је та ко ђе пред ста вља ло осно ву за ЗуСП. Де кла ра ци ја из Ота ве иден ти фи ко ва ла је фун да мен тал не услове за здра вље нео п ход не за ели ми на ци ју не јед на кости у здра вљу. На гла сак на зна чај ши рих по ли тич ких ме ра дат је на кон фе рен ци ји у Аде ла и ди (фо кус на здра вим јавним по ли ти ка ма) и Сандсва лу у Швед ској раз вој здра вих окру же ња (са фо ку сом на њи хо ве, со ци јал не, по ли тич ке и еко ном ске аспек те). Ка сни је кон фе рен ције у Џа кар ти, Мек си ко си ти ју и Банг ко ку раз ма тра ле су гло бал не не јед на ко сти у здра вљу, пре све га са аспек та штет них по сле ди ца тр жи шта, тр ке за про фи том и прате ћег мар ке тин га. ЗуСП је уско по ве зан са пој мо ви ма Здра ва јав на по ли ти ка и Ин тер сек тор ске ак ци је за здра вље што под ра зу ме ва тер ми не за прет ход не актив но сти СЗО у окви ру европ ске стра те ги је Здра вља за све. Здра ву јав ну по ли ти ку ка рак те ри ше ек пли цит на опре де ље ност за здра вље и јед на кост у здра вљу у свим по ли ти ка ма и кре и ра ње здра вих окру же ња ко ја омо 20 >

20 20 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУЛ < гу ћу ју љу ди ма да жи ве здра ви је. Мо то овог при сту па је да здрав из бор бу де и нај лак ши из бор. Ин тер сек тор ске ак ци је за здра вље, за ко је се не кад ко ри сти и тер мин мул ти сек тор ске ак ци је, под ра зуме ва ју ко ор ди ни са не ак ци је са ек пли цит ним ци љем уна пре ђе ња здра вља по пу ла ци је или ути ца ја на де терми нан те здра вља. Глав ни циљ ова квих ак ци ја је дости за ње ве ће јед на ко сти у здра вљу, по себ но уко ли ко на пре дак за ви си од од лу ка дру гих сек то ра од но сно од са рад ње раз ли чи тих јав них сек то ра. Раз у ме ва ње кон цеп та ЗуСП-а та ко ђе је ве за но са разво јем со цио-еко ло шког кон цеп та здра вља ко ји, из међу оста лог, ис ти че да су жи вот на сре ди на и раз ли чите струк ту ре и слу жбе у јед ној за јед ни ци, као и од но си љу ди са по ме ну тим струк ту ра ма, под зна чај ним утица јем раз ли чи тих јав них по ли ти ка. Пре ма то ме, иако раз вој јав но здрав стве них по ли ти ка ни је ну жно ишао под на зи вом ЗуСП, већ као про мо ци ја здра вља, здра ва јав на по ли ти ка, раз вој здра вих окру же ња итд., са свим је ја сно да су све ове ме ре од но сно стра те ги је до при неле ар ти ку ла ци ји при о ри те та и прак се ЗуСП Кон текст при сту па Ути цај по ли ти ка из ван здрав стве ног сек то ра на здравље са гле дан је одав но, као што и чи ње ни ца о по тре би са рад ње ме ђу сек то ри ма, у прин ци пу, ни је но ва. Та ко је по тре ба ите рак ци је са сек то ри ма еду ка ци је, со ци јалне за шти те, по љо при вре де, ис хра не, тран спор та до бро по зна та про фе си о нал ци ма у обла сти јав ног здра вља. Тра ди ци о нал но је ма ње пре по знат ути цај по ли ти ка у обла сти тр го ви не и ин ду стри је, а он све ви ше до би ја на зна ча ју са европ ским ин те гра ци ја ма и про це сом гло ба ли за ци је. Сто га ин те гра ци ја здра вља у све по ли ти ке по ста је вео ма ком плек сна, јер зах те ва про ме ну струк ту ра и на чина до но ше ња од лу ка као и по сто ја ња раз ли чи тих нивоа од лу чи ва ња у том про це су. При о ри те ти здрав стве не по ли ти ке за ви се од ши рих при о ри те та и ци ље ва сва ке вла де и сто га је им пле мента ци ја утвр ђе не по ли ти ке од ве ли ког зна ча ја. Прак са ве ћи не европ ских зе ма ља, укљу чу ју ћи и на шу, ука зу је да ми ни стар ства здра вља, со ци јал не за шти те, еду каци је ни су ну жно нај ја чи игра чи у вла ди и да те шко мо гу да из др же ком пе ти ци ју у утвр ђи ва њу при о ри тета на ро чи то ка да су у пи та њу ми ни стар ства еко но мије, тр го ви не, ин ду стри је. Сто га је здрав стве на по ли ти ка, до ско ра увек по сматра на у све тлу соп стве ног до при но са ин ду стри ји, економ ској по ли ти ци, тр го ви ни. Кон цепт ЗуСП за сту па обр нут при ступ: ка ко по ли ти ке у по ме ну тим области ма мо гу да до при не су, за шти ти, очу ва њу и унапре ђе њу здра вља, бла го ста њу и ква ли те ту жи во та гра ђа на. Ова кав обрт зах те ва кон сен зус на нај ви шем упра вљач ком, вла ди ном ни воу сва ке зе мље што је усагла ше но на ме ђу на род ном са стан ку о ЗуСП го дине у Аде ла и ди. По за вр шет ку са стан ка у Аде ла и ди до не та је Де клара ци ја о ЗуСП - кре та ње ка за јед нич ком - ин те гри саном упра вља њу у вла ди за до сти за ње здра вља и добро би ти. Де кла ра ци ја ис ти че по тре бу за но вим со ци јал ним уго во ром измeђу свих сек то ра у вла ди да би се уна предио ху ма ни раз вој, одр жи вост и јед на кост и уна пре дили ис хо ди по здра вље. Ово зах те ва по све но ву фор му упра вља ња, где по сто ји за јед нич ко упра вља ње у окви ру вла де из ме ђу раз ли чи тих сек то ра као и ни воа упра вљања. Уко ли ко је здра ва по пу ла ци ја кључ ни пред у слов све ко ли ког, па и еко ном ског раз во ја сва ког дру штва, тада ће би ти оправ да на оче ки ва ња пред став ни ка ин дустри је, тр го ви не, по сло да ва ца, ло кал них за јед ни ца за ја ком ко ор ди ни са ном вла ди ном ак ци јом усме ре ном ка де тер ми нан та ма здра вља, ка ко би се из бе гла фраг мента ци ја и ду пли ра ње по је ди них ак тив но сти. Ин тер сек тор ска, од стра не вла де ко ор ди ни са на по лити ка, за јед нич ки ци ље ви и ин те гри са ни од го во ри на по сто је ће про бле ме и иза зо ве, парт нер ство са не вла диним и при ват ним сек то ром осно ва је за јед нич ког/инте гри са ног упра вља ња од но сно ефи ка сног спро во ђе ња ЗуСП. Од здрав стве ног сек то ра се оче ку је ак тив но ан гажо ва ње у ра ду са дру гим сек то ри ма као и не по сред на по др шка вла ди у раз во ју ре ле вант них по ли ти ка и дости за њу њи хо вих ци ље ва. Екс пли цит но ре че но, успешна при ме на ЗуСП зах те ва ин сти ту ци о на ли зо ва ни про цес ин те тр сек тор ског ре ша ва ња про бле ма, утврђи ва ње ман да та и од го вор но сти, ини ци ја ти ва, финан си ра ња од но сно бу џе та и одр жи вих ме ха ни за ма за рад вла ди них уста но ва у обла сти јав ног здра вља. До каз за ову тврд њу су ду го го ди шњи на по ри у по мену том сми слу и ис ку ства дру гих зе ма ља, ка ко у Европи, та ко и ван ње Ме ђу на род на ис ку ства сте че на са зна ња (нау че не лек ци је) ЗуСП је раз ви јан и те сти ран у ве ли ком бро ју европских зе ма ља, а ве ли ки ис ко рак у по ме ну том сми слу учи ни ла је Аустра ли ја. Има ју ћи у ви ду до ста ду гу истори ју европ ског ре ги о на ве за ну за рад на со ци јал ним де тер ми нан та ма здра вља, кон цеп ци ја ЗуСП по се бан на гла сак је да ла ус по ста вља њу ме ха ни зма за јед ни чог упра вља ња од стра не раз ли чи тих сек то ра. Не оче ку је се са мо од ми ни стар ства здра вља да во ди ин тер сек торску по ли ти ку, већ да се здра вље ин те гри ше у по ли ти ке дру гих сек то ра. За то се по себ но ин си сти ра на раз во ју ме ха ни за ма и ору ђа за ин тер сек тор ску са рад њу и конкрет не за јед нич ке ин тер вен ци је у прак си. До бри приме ри ова квог за јед нич ког при сту па на ни воу вла де могу се ви де ти у Фин ској, Ен гле ској, Хо лан ди ји, Нор ве шкој и Швед ској. Те зе мље ко ри сте ком би на ци је упра вљачког ору ђа у сми слу за јед нич ке фор му ла ци је по ли ти ке и ци ље ва, за ко на, за ко на о јав ном здра вљу, ко ор ди на ције на ни воу ка би не та пред сед ни ка вла де, ме ђу сек торских ко ми те та, про то ко ла/ уго во ра о са рад њи и за једнич ком фи нан си ра њу, хо ри зон тал них и вер ти кал них ко о ор ди на ци о них те ла и ме ха ни за ма, за јед нич ких јавних са оп ште ња, кон ти ну и ра не ин тер сек тор ске раз мене ин фор ма ци ја. Ак тив но сти се од ви ја ју на ни воу владе, ка би не та, из ме ђу ми ни стар ста ва и у парт нер ству са ре ги о нал ним и ло кал ним упра ва ма. Без об зи ра на не сум њи ва до стиг ну ћа по је ди них зема ља, Евро пи још увек не до ста је је ди ни стве но ме тодо ло шки утврђенa па не вроп ска сту ди ја о за јед нич ком упра вљач ком при сту пу и ин стру мен ти ма у спро во ђењу ЗуСП Стра те ги је, ме ха ни зми и ин стру мен ти за приме ну кон цеп та Пре ма Де кла ра ци ји из Аде ла и де, пред у слов успе шне им пле мен та ци је ЗуСП под ра зу ме ва: за јед нич ко упра вља ње на ни воу вла де са ја сном поде лом од го вор но сти (по др шка вла де у це ли ни ан га жова њем пред сед ни ка вла де, ка би не та и/или пар ла мен та као и пра те ћег ад ми ни стра тив ног апа ра та); утвр ђи ва ње од го вор но сти у окви ру све о бу хват них вла ди них стра те ги ја; кре и ра ње ја ких са ве за и парт нер ста ва ка ко би се пре по зна ли за јед нич ки ин те ре си и ци ље ви уз ус по ста

21 ЈУЛ 2013 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 21 вља ње по сред ни штва за мо гу ће су про ста вље не ин тере се ( win-win si tu a ti ons); оку пља ње ин те лек ту ал них ре сур са и ин те гри са ње ре зул та та ис тра жи ва ња и про ве ра истих у прак си. По сто је и до ка зи о ефи ка сно сти од ре ђе них ин струме на та/ору ђа у по је ди ним фа за ма по ли тич ког про цеса. То су: ме ђу ми ни стар ски и ме ђу о де љен ски ко ми те ти ин тер сек тор ски ти мо ви, за јед нич ки рад ни ти мо ви ин те гри са ни бу џе ти и фи нан си ра ње за јед нич ке про це не ути ца ја на здра вље утвр ђи ва ње до ка за о ефи ка сно сти по је ди них интер вен ци ја у прак си Ни је рет кост да ова кви про це си иза зо ву тен зи је услед раз ли чи тих че сто су про ста вље них ин те ре са или конфлик та ин те ре са. Здрав стве ни сек тор има по себ ну улогу у овом про це су. Нај ве ћи иза зов је убе ди ти оста ле секто ре о ути ца ју њи хо вих од лу ка на здра вље по пу ла ци је и за и ста ин те гри са ти здра вље у све по ли ти ке. Нео п ходно је сто га да од го вор ност и за ду же ња у им пле мен таци ји и мо ни то рин гу ЗуСП бу ду ја сно утвр ђе на из ме ђу свих пред став ни ка вла сти и здрав стве ног сек то ра на раз ли чи тим упра вљач ким ни во и ма По ли тич ки пред у сло ви за при ме ну кон цеп та Вла да Ре пу бли ке Ср би је до не ла је ве ли ки број страте шких до ку ме на та по сле го ди не На ин тер нет стра ни ци Вла де на ла зи се 88 усво је них стра те ги ја за раз не обла сти. У раз во ју и из ра ди ви ше од 20 стра те ги ја ко ји ма су ци ље ви у ве зи са очу ва њем и унапре ђе њем здра вља и ква ли те та жи во та, ди рект но су би ли укљу че ни струч ња ци из обла сти јав ног здра вља, а ме ђу њи ма и мно ги за по сле ни у завoдима за јав но здра вље. На пр вом ме сту у кон тек сту ЗуСП тре ба ло би спо мену ти Стра те ги ју за сма ње ње си ро ма штва до не ту го ди не за чи је спро во ђе ње је фор ми ран по се бан тим на ни воу Вла де. Стал на кон фе рен ци ја гра до ва и оп шти на укљу че на је у про мо ци ју и раз вој ло кал них пла но ва за сма њење си ро ма штва. И по ред зна чај них на по ра у им племен та ци ји и не сум њи вог до сти за ња од ређ них ци ље ва 22 >

22 22 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУЛ < Шема 1 НАЦИОНАЛНИ САВЕТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ Структура Министарство здравља Министарство социјалне заштите Министарство заштите животне средине РФЗО ИЗЈЗ Србије др М. Ј. Батут И/З за јавно здравље Министарство финасија Министарство трговине/ индустрије Представници мед. академске јавности Лекарска Комора НАЦИОНАЛНИ САВЕТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ Министарство образовања Министарство за комуникације/ медије Министарство пољопривреде НВО Министарство локалне самопураве утвр ђе них овом стра те ги јом, оче ку је се да ље за о штрава ње про бле ма си ро ма штва у све тлу еко ном ске кри зе, же сто ке ре стрик ци је на ци о нал них бу џе та, по ра ста неза по сле но сти и по сле дич ног угро жа ва ња аде кват ног ста но ва ња и до ступ но сти основ них слу жби у ло кал ној за јед ни ци. Иако се по себ на па жња по све ћу је вул не рабил ним и мар ги на ли зо ва ним по пу ла ци ја ма, као што су, на при мер, Ро ми, ими гран ти и дру ги, про блем со цијал не ин клу зи је и сма ње ња си ро ма штва оста је ите ка ко при су тан са тен ден ци јом да ље еска ла ци је. Од стра не Вла де су усво је на и че ти ри из ве шта ја о реа ли за ци ји Ми ле ни јум ских ци ље ва раз во ја ко ја је припре ми ла по себ на Вла ди на рад на гру па ко ја је ра ди ла и на при пре ми овог до ку мен та. Мно ги од тих стра тешких до ку мен та, у по чет ку ни су би ли пра ће ни ак ци о ним пла ном ко јим би се из ме ђу оста лог утвр ди ли и изво ри фи на си ра ња, а ре стрик ци ја фи на сиј ских сред ства од ло жи ла је, у ве ћој или ма њој ме ри, њи хо ву при ме ну. Нај бо ља са рад ња у обла сти здра вља за са да је ус по ставље на са пред став ни ци ма ме ди ја, сек то ром со ци јал не за шти те, за шти те жи вот не сре ди не, обра зо ва њем и секто ром ра да и за по шља ва ња. По сто ји и зна ча јан по тенци јал уна пре ђе ња са рад ње са сек то ром по љо при вре де, ста но ва ња и ру рал ног раз во ја. По себ но по сто ји ве ли ка по тре ба за са рад њом са сек то ром за еко ном ски раз вој и фи нан си је, као и са при ват ним сек то ром. Ме ха ни зми за уна пре ђе ње при ме не ЗуСП Те ме љи За ко на о јав ном здра вљу по ста вље ни су у окви ру про јек та По др шка раз во ју јав ног здра вља у Репу бли ци Ср би ји го ди не, да би на кон јав не рас праве и кон сен зу са за по сле них у здрав ству го ди не до би ли са вре мен, кра так до ку мент са осам по гла вља и 26 чла но ва. У дру гом по гла вљу у окви ру на че ла јавног здра вља, члан 3. као пр во на че ло ис ти че се упра во Здра вље у свим по ли ти ка ма - ко је се оства ру је при меном прин ци па очу ва ња и уна пре ђе ња здра вља при ликом утвр ђи ва ња свих сек тор ских по ли ти ка. Да ља на чела под ра зу ме ва ју по др шку гра ђан ским ини ци ја ти ва ма у обла сти јав ног здр вља, по пу ла ци о ну усме ре ност, међу сек тор ску са рад њу, мул ти дисцпли нар ни и ин тер сектор ски при ступ у очу ва њу и уна пре ђе њу здра вља кроз са рад њу здрав стве ног и оста лих сек то ра. Пе то по главље за ко на раз ма тра усло ве за спро во ђе ње де лат но сти у обла сти јав ног здра вља што би за пра во под ра зу ме вало и ме ха ни зме за спро во ђе ње кон цеп та ЗуСП. Управо то по гла вље тре ба до пу ни ти пре ци зно утвр ђе ним управ љча ким ме ха ни змом та ко да се као мо дел из бо ра пред ла же ин сти ту ци о на ли зо ва но ин те гри са но ин терсек тор ско упра вља ње у спро во ђе њу кон цеп та ЗуСП на свим ни во и ма: од Вла де, ка би не та, ре сор них мни старста ва, ни воа ре ги о на - гра да и ло кал них упра ва оп штина. Сто га би на ни воу вла де нео п ход но би ло офор ми ти те ло На ци о нал ни са вет за јав но здра вље или сл. у чији са став би ушли пред став ни ци ре сор них ми ни старста ва, Ре пу блич ког фон да за здрав стве но оси гу ра ње, пред став ни ци на ци о нал ног, по кра јин ског и ре ги о налних ин сти ту та за во да за јав но здра вље, као и струч њаци из на уч но ис тра жи вач ких ре ле вант них ин сти ту та, пред став ни ци НВО и ло кал них вла сти. Уз ре сор здрав ства (Ми ни стар ство здра вља Ре пу блике Ср би је, Рф ЗО, Ин сти тут за јав но здра вље Ср би је др Ми лан Јо ва но вић - Ба тут и пред став ни ци не ких ре ги о нал них ин сти ту та и за во да за јав но здра вље, ме ди цинске ака дем ске јав но сти и Ле кар ске ко мо ре) тре ба ло би укљу чи ти и сле де ће ре со ре: за шти та жи вот не сре ди не, со ци јал на за шти та, обра зо ва ње, еко но ми ја и фи на си је, по љо при вре да, тр го ви на и ин ду стри ја, са о бра ћај, ме дији и ко му ни ка ци је, про из вод ња и тр го ви на хра не. По ме ну ту хо ри зон тал ну струк ту ру тре ба ло би ус поста ви ти и вер ти кал но од на ци о нал ног и по кра јин ског ка ре ги о нал ној/град ској и ло кал ној упра ви с тим да пред став нци И/З за јав но здра вље бу ду чла но ви ових

23 ЈУЛ 2013 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 23 те ла на на ци о нал ном, по кра јин ском и ре ги о нал ном/ град ском ни воу. Та кви са ве ти тре ба ло би да има ју сопстве ну бу џет ску ли ни ју за фи на си ра ње де лат но сти у обла сти јав ног здра вља на свим ни во и ма са пра вом утвр ђи ва ња ман да та за од ре ђе не про гра ме, ак ци је и ин тер вен ци је од јав но здрав стве ног зна ча ја. Осим зајед нич ког упра вљач ког при сту па на свим ни во и ма ЗуСП под ра зу ме ва при ла го ђа ва ње оста лих по ли ти ка ка до сти за њу здра вља (win-win - си ту а ци је, где сви имају ко рист), као и до но ше ње за кон ских про пи са у дру гим сек то ри ма ко је ће има ти ко рист за здра вље (нпр. за кони у ве зи са кон тро лом ду ва на). По ме ну те ре фор ме у обла сти јав ног здра вља, осим из ме на и до пу на За кона о јав ном здра вљу тре ба ло би ре гу ли са ти и оста лим ре сор ним за ко ни ма, а пре све га За ко ном о здрав ственој за шти ти. Кад је у пи та њу из ве шта ва ње и над зор у си сте му јав ног здра вља, из ве шта је би до ста вља ли реги о нал ни ин сти ту ти и за во ди за јав но здра вље, ре ги о нал ном /град ском са ве ту, а ови На ци о нал ном са ве ту за јав но здра вље. Ис ти ту ти и за во ди за јав но здра вље ове би из ве шта је до ста вља ли и Ин сти ту ту за јав но здра вље Ср би је Др Ми лан Јо ва но вић - Ба тут Пред у слов успе шног мул тиск тор ског при ступа парт нер ство Ка ко би се по др жао и уна пре дио при ступ ЗуСП неоп ход но је да здрав стве ни сек тор, у ве ћој ме ри ра ди на ус по ста вља њу и раз во ју парт нер ста ва са оста лим секто ри ма. За јед нич ка ино ва ци ја по ли ти ке, ме ха ни за ма и ин стру ме на та за ње но спро во ђе ње, као и бо љи ре гула тор ни окви ри пред ста вља ће им пе ра тив. Ово зах те ва ве ћу отво ре ност ка дру гим сек то ри ма, као и но ва знања, ве шти не али и оба ве зе. Оче ку је се да И/З за јав но здра вље бу ду ли де ри у овом про це су, парт не ри ко ји ће у сва ком мо мен ту обез бе ди ти по др шку или бра ни ти неоп ход ност при ме не од ре ђе них јав но здрав стве них програ ма, про је ка та или ин тер вен ци ја ка ко на на ци о налном, по кра јин ском, та ко и на ре ги о нал ном ни воу. Сто га је зна чај но да у раз во ју и при ме ни кон цеп та ЗУСП, ин ти тут/за вод за јав но здра вље на сво јој те рито ри ји: Раз у ме по ли тич ке ин те ре се и ад ми ни стра тив не захте ве дру гих сек то ра Раз ви је зна ња ба зи ра на на до ка зи ма о ефи ка сно сти по је ди них по ли тич ких оп ци ја од но сно стра те ги ја Кре и ра плат фор ме за ди ја лог и ре ша ва ње про бле ма са пред став ни ци ма дру гих сек то ра као и ком па ра тив не про це не здрав стве них по сле ди ца по је ди них оп ци ја Не по сред но уче ству је у из ра ди ло кал них стра те ги ја и им пле мен та ци ји пред ви ђе них јав но здрав стве них и здрав стве но про мо тив них ин тер вен ци ја на соп стве ној те ри то ри ји/ре ги о ну кроз ин тер сек тор ску са рад њу разли чи тих струк ту ра и ор га ни за ци ја у за јед ни ци са посеб ним ак цен том на ло кал ну упра ву Бу де ак ти ван члан за јед нич ког упра вљач ког те ла за спро во ђе ње ЗуСП Са ве та за јав но здра вље на на ци о налном, по кра јин ском и ре ги о нал ном/град ском ни воу Ева лу и ра ефек тив ност ин тер сек тор ског ра да и инте гри са них по ли ти ка Ја ча соп стве не ка па ци те те кроз бо ље ре сур се и обу че но и по све ће но осо бље. Ја ча ка па ци те те дру гих уче сни кау јав ном здра вљу што под ра зу ме ва и ре ле вант на овла шће ња и од го ворно сти Ра ди са дру гим вла ди ним и не вла ди ним стру ку тура ма у за јед ни ци ка ко би се до сти гли ци ље ви уна пређе ња здра вља и оп ште до бро би ти гра ђа на 3. Иза зо ви/про бле ми у раз во ју и при ме ни кон цеп та У окви ру при ме не ЗуСП мо гу се оче ки ва ти сле де ћи иза зо ви: Про ме на ста во ва и укуп ног на чи на раз ми шља ња пред став ни ка раз ли чи тих сек то ра, па и сек то ра здравства и у окви ру њих до но си ла ца по ли тич ких од лу ка, да и по ред евен ту ал но утвр ђе них ман да та при ме њу ју по лит ку ре ла вант ну за ЗуСП; (Не)до вољ ни ка па ци те ти упра вљач ких струк ту ра на свим ни во и ма за при ме ну тзв. за јед нич ког упра вља ња у спро во ђе њу ЗуСП. Не до вољ на флек си бил ност јав но здрав стве не праксе у скла да са ре ал ним и при о ри тет ним по тре ба ма кори сни ка Гло бал на еко ном ска кри за ко ја до во ди до: за о штрава ња по сто је ћих про бле ма у дру штву као што су проду бљи ва ње си ро ма штва, не га ти ван ути цај на здра вље по себ но вул не ра бил них гру па, но ве прет ње здра вљу, не за по сле ност, ре стрик ци ја сред ста ва у др жав ним буџе ти ма за под ми ри ва ње ни за по тре ба упра во ве за них за со ци јал не де те ре ми нан те здра вља. 4. Пред но сти у раз во ју и при ме ни при сту па Сва ка тран сфор ма ци ја ве ли ких си сте ма, и свака про ме на по ли ти ке, и кад се ис пу не сви за кон ски пред у сло ви, ин сти ту ци о нал ни и ка дров ски ка па ци тети, пред ста вља про цес и зах те ва вре ме. Оно што мо же пред ста вља ти, и по ред свих те шко ћа пред ност у по мену том про це су подразумевa сле де ће: Тен ден ци ја ка на став ку хар мо ни за ци је про пи са и стра те шких до ку ме на та са зе мља ма ЕУ, али и њи хо ве прак тич не при ме не у скла ду са при хва ће ном кан дида ту ром на ше зе мље за при ступ ЕУ; Усво је ни стра те шки до ку мен ти од стра не вла де као и за ко ни и про пи си са ја сним опре де ље њем ка ре а ли заци ји чи та вог ни за де лат но сти у обла сти јав ног здра вља са ак цен том на мул ти сек тор ски при ступ и са рад њу влади ног и не вла ди ног, др жав ног и при ват ног сек то ра; По сто ја ње мре же И/З за во да за јав но здра вље у Репу бли ци Ср би ји, са за кон ским ман да том и за спро во ђење де лат но сти у обла сти јав ног здра вља. Ин фра структур ни (про стор, опре ма) и ка дров ски ка па ци ти (број и оспо со бље ност), иако не у јед на че ни, пред ста вља ју солид ну осно ву за при ме ну кон цеп та ЗуСП; У усло ви ма еко ном ске кри зе, у окви ру ве ли ких, инерт них па и ску пих си сте ма ка кав је си стем здравстве не за шти те би ће нео п ход не зна чај не про ме не пона ша ња. Сва ка ко ће би ти нео п ход на опре де ље ност ка при ме ни ма ње ску пих али ис пла ти вих тех но ло ги ја и услу га. У на шим усло ви ма то под ра зу ме ва ре а фир миса ње при мар не здрав стве не за шти те, при ме ну јав но здрав стве них и по себ но здрав стве но про мо тив них интер вен ци ја за ко је по сто је прет ход ни до ка зи о ефек тивно сти у прак си. Гра ђа ни су се по ка за ли као зна ча јан са ве зник у креи ра њу и при ме ни ре ле ват них јав но здрав стве них поли ти ка, за шта је био ис пу њен и ва жан пред у слов: да су до бро ин фор ми са ни и да су укљу че ни од по чет ка у чи тав про цес до но ше ња од лу ка. 5. ЗА КЉУЧ ЦИ 1. По сма тра ње здра вља кроз по ве за ност са со ци јалним од ред ни ца ма (де тер ми нан та ма) је од по себ ног зна ча ја има ју ћу у ви ду де ло ва ње раз ли чи тих по ли тика и окол но сти у ко ји ма се од лу ке до но се, што има за 24 >

24 24 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУЛ < по сле ди цу, да ин тер вен ци је и ак ци је из ван си сте ма здрав стве не за шти те че сто ди рект ни је ути чу на здравља не го си стем здрав стве не за шти те. Не јед на ко сти у здра вљу зах те ва ју фо ку си ра ње па жње на со ци јал не одред ни це тим пре што по сто је до ка зи да ве ће со ци јал не не јед на ко сти има ју за ис ход ло ши је здрав стве но стање ста нов ни штва. 2. ЗуСП под ра зу ме ва хо ри зон тал ну коп мле мен тар ну стра те шки ори јен ти са ну јав но здрав стве ну по ли ти ку са ви со ким по тен ци ја лом уна пре ђе ња и за шти те здра вља та ко што у фо кус ин тер вен ци ја и прак тич ног де ло ва ња ста вља со ци јал но-еко ном ске од ред ни це и не јед на ко сти у здра вљу. При ступ се ба зи ра на са зна њу да се на здравље по пу ла ци је мо же ути ца ти им пле мен та ци јом ре левант них по ли ти ка у свим дру штве ним сек то ри ма. Као мо дел из бо ра ис ти че се ин сти ту ци о на ли зо ва ни про цес ин те гри са ног упра вља ња и ин тер сек тор ског ре ша ва ња про бле ма, фор ми ра њем по себ ног те ла - Са ве та за јавно здра вље на свим ни во и ма: на ци о нал ном, по крајин ском, ре ги о нал ном/град ском/оп штин ском. 3. По сто ја ње мре же И/З за јав но здра вље у Ре пу бли ци Ср би ји, са за кон ским ман да том и за спро во ђе ње де латно сти у обла сти јав ног здра вља уз по сто је ће, иако неу јед на че не ин фра струк тур не и ка дров ске ка па ци те те, ипак пред ста вља со лид ну осно ву за при ме ну кон цепта ЗуСП. По треб на је, ме ђу тим про ме на ста во ва, унапре ђе ње ком пе тен ци ја и укуп ног на чи на раз ми шљања и де ло ва ња пред став ни ка раз ли чи тих сек то ра ван и у обла сти здрав ства као и за по сле них у И/З, по себно до но си ла ца од лу ка, да и по ред евен ту ал но утврђе них ман да та за и ста при ме њу ју по лит ку ре ле вантну за ЗуСП. 4. Ин сти ту ци о на ли зо ва на ко ор ди на ци ја и са рад ња у обла сти јав ног здра вља под ра зу ме ва ла би и оба везност, а не са мо до бру во љу нпр. пред став ни ка ло кал не са мо у пра ве уз соп стве ну бу џет ску ли ни ју за фи на сира ње де лат но сти у обла сти јав ног здра вља и са пра вом утвр ђи ва ња ман да та за од ре ђе не про гра ме, из ра ду локал них јав но здрав стве них стра те ги ја и им пле мен таци ју ре ле ват них ин тер вен ци ја у прак си. 5. Ефи ка сна при ме на кон цеп та ЗуСП под ра зу ме ва уна пре ђе ње јав но здрав стве них ком пе тен ци ја, као и еду ка ци ју и про фе си о нал ни раз вој свих уче сни ка у јав ном здра вљу на раз ли чи тим ни во и ма упра вља ња за ком пе тент но до но ше ње од лу ка, ин тер сек тор ску сарад њу, са рад њу вла ди ног и ци вил ног (јав ног и при ватног) сек то ра и фор му ли са ње и им пле мен та ци ју јав но здрав стве них по ли ти ка. Ли те ра ту ра 1) He alth in all Po li ci es, Pro spects and Po ten ti als, Mi ni stry of So cial A fa irs and He alth, Hel sin ki, Fin land, Chap ter 1, 2006:3. 2) He alth Pro mo tion Glos sary, List of Ba sic Terms, WHO,1998:1 3) So cial De ter mi nants of He alth, The So lid Facts se cond edi tion, edited by R. Wil kin son and m. Mar mot,who/2003 4) Wil kin son R, Pi ic kett K.: In co me ine qu a lity and po pu la tion health: a re vi ew and ex pa la na ti on of evi den ce, So ca i la Sci en ce,&me di cine,2006:62: ) M. Reid: Be hind the Glas gow e fect, M. Reid re ports on how the Scot tish city is tac kling the stark ine qu i ti es in its pe o ple s he alth, Bull World He alth Or gan 2011: ) He alth in ti mes of glo bal eco no mic cri sis: im pli ca ti ons for WHO Euro pean Re gion, Oslo Nor way 1 2 April 2099, Me e ting Re port 7) Ре пу блич ки за вод за ста ти сти ку Ре пу бли ке Ср би је. Ста ти стички го ди шњак Бе о град, ) Ре пу блич ки за вод за ста ти сти ку Ре пу бли ке Ср би је. Си ро ма штво у Ре пу бли ци Ср би ји Са оп ште ње, Ан ке та о по тро шњи дома ћин ста ва, број 117, год. LXI, Ре пу блич ки за вод за ста ти сти ку Репу бли ке Ср би је, ) World Bank Do cu ment. Ser bia: Do ing Mo re with Less Ad dressing the Fi scal Cri sis by In cre a sing Pu blic Sec tor Pro duc ti vity. Re port No YF. Ju ne 16, ) Ин сти тут за јав но здра вље Ср би је Др Ми лан Јо ва но вић Ба тут. На ци о нал ни здрав стве ни ра чун Ср би је, До ступ но на: atut. or g.rs 11 ) Инст ит ут за ја вно здравље Срб ије Д р Мила н Јов ан овић Ба ту т. Здра вс твено стати с тички годишњак Ре пу бли ке Срб иј е 2009, Беог ра д ) Statistical Of fice of t he Repu bl ic of Serbia and Strate gi c Mark et in g Resea rch Agen cy. Serbia M ultipl e Indicat or Cluster Survey Fin al Rep ort. Belg rade: UN ICE F, ). Мин ис та рство з дравља Реп уб лике Ср бије. Истра ж ивање здравља ста но вника С рбије Београ д, ) Ottawa Charter for Health Pr omotion, F irst Int. Conf. on Health Promotion, Ottawa, 21 Nov 1986-W HO/HPR/HEP/ ) Hea lthy Pub li c Policy, Se c. Int. Con f. On Hea l th Promotion, Adealida,1988, Extract available from http// nt/ hp r/nph/d ocs/ adealid e_recommen dations. pd f 16 ) Inters e ct or ial action f o r health. The role of intersectorial cooperation in national strаteg ies for health for all, WHO, ) Mi lio N.: Mak ing Heal th y Publ ic Pоlic y; an Ecological Framework for Polic y S tudies, Health Pro motion, (3 ) ) Adelaide Statem ent on Health i n all Policies, mowing towards a shared gov e rnance for helath and we ll -b eing, R ep o rt from the INt meeting o n He alth in al l policie s, Ade lai de, ) St ah l T. lathinen e, E.: Towards closer i n tersec torial cooperation: the prepar ation of Finish nationa l re port. I n Stahl T,Wis mar M., Olli a E.:Health In all Po licies: pr ospects a nd potencials, Ministry of S ocial Affairs a nd Healt h, Helsinki, 2006: ) Heal thy Lives, Healthy Pe ople Ju ly 2011, www. dh. gov. uk, (Paris V, Polton D, Franc e: Targe ting investm ent in H ealthin Wism ar M, McKee M,:Heal th targets in Eu rope: l ear ni ng from ex perience, WHO on be half of th e E ur opean Observatory on health S y stems and Polic i es, Copenhagen, 2008, pp ) Droo mers M, D en Broedre L.,Burdorf L.:The Netherlands I n: HogstedC, Mober g H, Lu ngren B : He alth for all? A Critica l Ana lysis o f publi c h ealth pol ic ies in e ight Eu ropean countries. Swedish Nati on al Insti tut e o f Pub lic Health, 2 008: ) St Pierr el.: Govern an c e tools a nd f ramework for Hea lth F or All Pol icieas. National Co ll ab oration European O bservator y on Health Systems and Policie s, 2009.; 23) Fosse E. Norway i n: HogstedC, Mober g H, Lu ngren B : He alth for all? A Critica l Ana lysis o f publi c h ealth pol ic ies in e ight Eu ropean countries. Swedish National Ins titute of Public Heal th, 2008: ) Hig sted C, Lundgr en B, Moberg H, P e tterso n B : The Swed ish Pub lic Health Polic y and t he National Instituta of Public Health, Sc and J P ublic H ealth, S uppl 2004 :6 4: ) Marmot, M.: Fa ir So ci ety, Hea lthy Lives: Strategic Rev ie w o f Health Inequal it ies in England pos t 2010, www. m armotreview.org) 26) Ol lila E.,S thal T., Wisma r M., Lathinen E., Melkaps T., leppo K.: Health in All Policies in th e Europea n Union and its M ember St ate s, halth in All Poli ci es, Pros pe ct and pot en tials, Helsink i ) Влада Републ ик е С рбије ( ww w. srbija.go v.rs /v es ti/dokumneti/) 28) Социј ал но укључив ањ е и смањење с иро ма штва, Владa РС, Тим за соц ијалн о укључивањ е, ww w, ink luz ij a. gov. rs. 29) ( Na ci onalni iz veš taj o s ocijalnoj inkluz ij i i sman jen ju siromaš tva Repub li ke Srbije Socijalna inkluzija i smanjenje siromaštva: maj 2012.) 30) Национални миленијумски циљева развоја у Републици Србији, Влада Републике Србије, ) Снежана С., Тамбурковски Г.,Јанковић Ј.,Матијевић Д.: Здравље у свим политикама у Републици Србији, Извештај припремљен за III Форум Министара здравља: Здравље у свим политикама у Југоисточној Европи: Подела циљева и одговорности, октобар, 2011, Бања Лука, БиХ

25 ЈУЛ 2013 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 25 По клон проф. Ми о дра га Ра ду ло вач ког мла ди ма Ср би је МЕ ЂУ НА РОД НА СА РАД ЊА на ДЕ ЛУ ЛЕТ ЊА шко ЛА ОТО РИ НО ЛА РИН ГО ЛО ГИ ЈЕ ОТО ЛО ГИ ЈА Пише: Др Ни на Ми хај ло вић У Срем ским Кар лов ци ма је од ју на годи не одр жан сим по зијум на ме њен ОРЛ специ ја ли зан ти ма. Сим по зи јум је акре ди то вао Здрав стве ни са вет Ре пу бли ке Ср би је, а по кро ви тељ је би ла Ака де ми ја ме ди цин ских на у ка Срп ског ле кар ског друштва. Пре да ва чи су до би ја ли по 13, а уче сни ци по седам бо до ва. Ко ти за ци ја за уче сни ке би ла је сим бо лич на из но си ла је ди на ра и би ла је на ме ње на из ра ди сер ти фи ка та. Сме штај и бо ра вак уче сни ка је био у хоте лу Еко ло шки цен тар Ра ду ло вач ки у Срем ским Карлов ци ма. До бро твор срп ске ме ди ци не, не ка да шњи аси стент Ин сти ту та за фи зи о ло ги ју Ме ди цин ског фа кул те та у Бе о гра ду, а за тим мно го го ди на ува же ни на уч ник и про фе сор фар ма ко ло ги је на Уни вер зи те ту у Чи ка гу Ми о драг Ра ду ло вач ки, по кло нио је мла ди ма Ср би је згра ду под на зи вом Еко-Цен тар Ра ду ло вач ки ко ја се на ла зи у Срем ским Кар лов ци ма, род ном ме сту проф. Ра ду ло вач ког. Згра да је уре ђе на као дом за су сре те, преда ва ња и на ста ву. Пр ви пут у тра ди ци ји еду ка ци је, ото ри но ла рин го лози Ср би је су на том ме сту одр жа ли пр ву по ре ду лет њу шко лу ор га ни зо ва ну за за ин те ре со ва не спе ци ја ли занте из це ле Ср би је и окол них зе ма ља. Ис так ну ти пре дава чи из зе мље и ино стран ства пре да ва ли су ин тер ак 26 >

26 26 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУЛ < Угледни стручњак и хуманиста: професор Ми о драг Ра ду ло вач ки тив на по гла вља гру пи од два де се так уче сни ка и та ко да ли спе ци ја ли зан ти ма осно ве стру ке у нај мо дер нијем об ли ку. Ор га ни за ци ја ску па омо гу ће на је са рад њом проф. Дра га на Дан ку ца из Но вог Са да као ор га ни за тора ску па, Ме ди цин ске ака де ми је СЛД и удру же ња ORL- BAL In ter na ti o nal из Швај цар ске. До ма ћин ску па, профе сор Ми о драг Ра ду ло вач ки је по себ но за ту при ли ку до пу то вао из Аме ри ке. // Мо жда ни им план ти вра ћа ју вид? Ис тра жи ва ња ко ја су у у то ку у Ау стра ли ји и САД да ју на ду љу ди ма ко ји су пот пу но из гу би ли вид. Об ја вље ни су ус пе си ко је је Мо нашки уни вер зи тет у Ау стра ли ји пости гао ко ри сте ћи им план те уграђе не у ок ци пи тал ни део мо зга. Си стем ко ји об на вља вид осо би ко ја га је из гу би ла због гла у ко ма или ма ку лар не де ге не ра ци је састо ји се из два де ла. Је дан део је им плант ко ји се угра дју је у ви зуел ни кор текс. Дру ги део су на о чаре ко је на пред њем де лу има ју диги тал ну ка ме ру, на уну тра шњем де лу сен зор и, са стра не у др шци на о ча ра, ди ги тал ни про це сор. Имплант угра ђен у мо зак ре а гу је на ра дио та ла се ко је ша ље ди ги тална ка ме ра, што осо би омо гу ћа ва да се ор јен ти ше у про сто ру. Ис тра жи ва ња на уни вер зи тету у Ка ли фор ни ји се већ при мењу ју на па ци је ти ма ко ји су у потпу но сти из гу би ли вид. При ка зан је и ви део сни мак па ци јен та оболе лог од пиг мент ног ре ти ни ти са. Он из но си сво ја ис ку ства у ко ришће њу тог си сте ма. На во ди да му си стем омо гу ћа ва не са мо да се кре ће, већ и да ко ри сти при бор за је ло, јер мо же да раз ли ку је ви љушку од ка ши ке. Зна чај тих ис тра жи ва ња и приме на но ве тех но ло ги је ко ја укључу је мо жда не им план те је сте у то ме што се пре мо шћу је оп тички пут. Вид мо же да бу де вра ћен чак и пот пу но сле пим осо ба ма које не ма ју оч не ја бу чи це. (Текст је об ја вљен 9. ју на год. на сај ту MdCity News) Текст при пре ми ла др Ни на Ми хај ло вић

27 ЈУЛ 2013 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУ БИ ЛАР НА МЕ ЂУ НА РОД НА КОН фе РЕН ци ЈА ИЗРА ЕЛ СКОГ УДРУ же ЊА за СР це ВРХ СВЕТ СКЕ КАР ДИ О ЛО ГИ ЈЕ НА ЈЕД НОМ МЕ СТУ Пи ше: Др Ни ко ла Т. Ко стић спец. ин тер не ме ди ци не У Је ру са ли му је од апри ла го ди не одржанa 60. Ме ђу на родна кон фе рен ци ја Израел ског удру же ња за ср це, ко ја је ор га ни зо ва на у са рад њи са Израел ским удру же њем кар дио -тора кал них хи рур га. Ра ди се о јуби лар ној Кон фе рен ци ји, об зи ром да je ово удру же ње осно ва но пре шест де це ни ја, тач ни је го ди не, у меди те ран ској лу ци Ха и фа, на крај њем се ве ру Изра е ла. Во де ћи кар ди о ло зи на ску пу Кон фе рен ци ја је одр жа на у је ру са лим ском Ме ђу народ ном кон фе рен циј ском цен тру. Исто вре ме но је одржа ван ве ли ки број усме них, екс пре сних и по стер презен та ци ја ко је су за сно ва не на ори ги нал ним сту ди ја ма. Је дан део усме них из ла га ња је био на хе бреј ском, али је зна ча јан део пре да ва ња био на ен гле ском. Са друге стра не, све по стер пре зен та ци је су би ле на ен глеском је зи ку. По ред пре сед ни ка Изра ел ског удру же ња за ср це др Ха и ма Ло та на (Cha im Lo tan), 60. Ме ђу на род ну конфе рен ци ју изра ел ског удру же ња за ср це су отво ри ли са да шњи пред сед ник Европ ског удру же ња кар ди о лога (Eu ro pean So ci ety of Car di o logy) др Па нос Е. Вар дас (Pa nos E. Var das), и пред сед ник аме рич ког кар ди о лошког удру же ња Аmerican Col lege of Car di o logy др Џон Г. Хе ролд (John G. Ha rold). Скуп су по здра вили и прет ход ни пред сед ник Европског удру же ња кар ди о ло га др Мишел Ко мај да (Mic hel Ko maj da), и бу ду ћи (иза бра ни) пред сед ник овог удру же ња др Фа у сто Ј. Пинто (Fa u sto J. Pin to). Струч на пре да ва ња су одр жа ли и пред сед ник фран цу ског удру же ња кар ди о ло га Al bert A. H ag eg e, висо ки зва нич ни ци ка над ског кардио-ва ску лар ног удру же ња, као и ве ли ки број еми нент них кар ди о ло га из САД. Др Ју џин Бра ун валд са ау то ром тек ста Ску пу се обра тио и др Ју џин Бра ун валд (Eu ge ne Braun wald) из САД, по ко ме нај по зна ти ји свет ски кар дио ло шки уџ бе ник но си име Бра ун вал до ва ср ча на обоље ња (Bra un wald s He art di se a se) и уред ник основ не ин тер ни стич ке књи ге Ха ри со но ва на че ла ин тер не меди ци не (Har ri son s Prin ci ples of In ter nal Me di ci ne). Њего во пре да ва ње се од но си ло на иза зо ве у кар ди о ва скулар ним ис пи ти ва њи ма. Др Бра ун валд је го во рио о раз во ју кар ди о ло ги је са по себ ним освр том на ви ше де це ниј ски раз вој ди јаг ности ке и ле че ња вал ву лар них обо ље ња, хи пер тро фич не ми о ка р ди о па ти је, ср ча не сла бо сти, сма ње ња ни воа масно ћа у кр ви и ис хе ми је и ин фарк та ми о кар да. У на дах ну том и че сто емо тив ном пре да ва њу, др Браун валд је опи сао и свој ле кар ски раз вој ни пут од го ди не, ко ји га је во дио кроз раз не гра до ве и кли ни ке, пре ко уче ња раз ли чи тих ди јаг но стич ких и те ра пиј ских про це ду ра, али са увек ја сним прин ци пом, да је до бро па ци јен та увек на пр вом ме сту. На кон за вр шет ка 40 ми нут ног из ла га ња, ви ше од хи ља ду при сут них ле ка ра је уста ло и ду гим апла у зом по здра ви ло ле ген ду свет ске кар ди о ло ги је. На то се надо ве зао др Ха им Ло тан ре кав ши: У на ја ви сам др Браун вал да на звао оцем мо дер не кар ди о ло ги је. Са да само мо гу да до дам да је он и кар ди о ло шка мај ка. На Кон фе рен ци ји су пред ста вљена нај но ви ја до стиг ну ћа у кар ди о ло ги ји, по чев ши од при ме не но вих ан ти ко а гу ла ци о них ле ко ва, но вина у ле че њу атри јал не фи бри лаци је и дру гих вр ста арит ми ја, приме ни нај но ви јих вр ста стен то ва, мо дер ним ул тра звуч ним тех ноло ги ја ма, при ме ни но вих хи руршких тех ни ка и ма те ри ја ла у ре васку ла ри за ци ји ми о кар да и бо ле сти ср ча них за ли ста ка, итд. Изра ел ско удру же ње за ср це је члан Европ ског удру же ња кар дио ло га, Свет ске фе де ра ци је за срце (World He art Fe de ra tion - WHF) 28 >

28 28 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУЛ < По здрав ни го вор Др Вар да са и Изра ел ске ко мо ре Аме рич ког кар ди о ло шког ко ле џа. Пред сед ни штво се са сто ји од ра ни јег, са да шњег и бу дућег пред сед ни ка, ге не рал ног се кре та ра и 4 чла на ко ји пред ста вља ју сва ки ре ги он Изра е ла, као и од пред ставни ка кар ди о хи рур га и пе ди ја триј ских кар ди о ло га. Из Ср би је су на овој кон фе рен ци ји би ла пред ста вље на три ра да у глав ном про гра му, два у кар ди о ло шком и је дан у кар ди о хи рур шком де лу. Ма гич на ле по та овог под не бља Глав ни град Изра е ла, Је ру са лим, ујед но и нај ве ћи град у је вреј ској др жа ви, са око ста нов ни ка. Гра дом до ми ни ра ви со ким зи ди на ма опа са ни ста ри град са че ти ри ме ђу соб но ис пре пле те не че твр ти: хришћан ском, је вреј ском, јер мен ском и му сли ман ском. У овом гра ду се исто вре ме но мо же ја сно осе ти ти сми реност и на пе тост, спо кој и на бој. Иа ко се ра ди о кон тинен тал ном гра ду, стал но је при су тан ми рис ме ди те рана и осе ћа се ма гич на ле по та овог под не бља. Мо жда је нај бо љи опис овог чу де сног гра да, дао наш све ти вла ди ка Ни ко лај Ве ли ми ро вић: Ево нас у Је ру сали му, нај ве ћем ду хов ном раз бо ји шту у исто ри ји ро да људ ског. То је Ко со во по ље чо ве чан ства. Jeрусалим је пре све га град мо ли тве. Ме сто где се најче шће и нај сна жни је из го ва ра ју мо ли тве Бо гу на разли чи тим је зи ци ма. Про стор где се мно го пу та слу ша ла реч Бо жи ја. Град стра да ња и рас пе ћа, град Вас кр се ња и ваз не се ња. Ле пи бе ли Је ру са лим, усред Ју деј ских брда, из ме ђу Сре до зем ног и Мр твог мо ра. // Је ру са лим

29 ЈУЛ 2013 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 29 СА ОВО ГО ДИ шњег СА СТАН КА ЕВРОП СКОГ ФО РУ МА МЕ ДИ цин СКИХ АСО ци ЈА ци ЈА У РИ ГИ, ЛЕ ТО НИ ЈА О АК ТУ ЕЛ НИМ ПИ ТА ЊИ МА ЛЕ КАР СКЕ СТРУ КЕ // У ОКВИ РУ СА СТАН КА ОДР жа НО ЈЕ ВИ ше СЕ СИ ЈА: ЗДРА ВЉЕ ЛЕ КА РА, ДОК ТО РИ И ФАР МА це УТ СКА ИН ДУ СТРИ ЈА, ПРО фе СИ О НАЛ НА АУ ТО НО МИ ЈА ЛЕ КА РА И СА МО РЕ ГУ ЛА ци ЈА // ДО МА ЋИН НА РЕД НОГ ФО РУ МА, У МАР ТУ 2014, БИ ЋЕ БЕ О ГРАД, ОД НО СНО ЛЕ КАР СКА КО МО РА СР БИ ЈЕ // Др Ингрида Цирцене, министарка здравља Летоније Ово го ди шња кон фе рен ција Европ ског фо ру ма меди цин ских асо ци ја ци ја (EF MA) одр жа на је у Ри ги (Ле то ни ја) од мар та ове годи не. Ску пу су при су ство ва ли представ ни ци 31 зе мље чла ни це и пет по сма трач ких ора га ни за ци ја са укуп но 115 уче сни ка. Ле тон ска ми ни стар ка здра вља, го спо ђа Ин гри да Цир це не по желе ла је до бро до шли цу уче сни ци ма ску па. Го во ри ла је о свом су сре ту са го спо ђом Су за ном Ја каб, ди рек торком Ре ги о нал не европ ске кан це лари је Свет ске здрав стве не ор га ни заци је и ор га ни за ци ји Кон фе рен ци је Здра вље за раст. За тим је пред стави ла ле тон ски здрав стве ни си стем и ка ко је он ре фор ми сан од сти цања не за ви сно сти 1991, од пот пу но цен тра ли зо ва ног у со вјет ском пери о ду до да на шњег фо ку си ра ног на кон крет не по тре бе. Ге не рал ни се кре тар EF MA-WH O, адво кат Le ah Wap ner за хва ли ла je ми ни стар ки и до ма ћи ну др Пе тер Апи ни су на њи хо вој по ну ди да орга ни зу ју скуп. Та ко ђе је за хва ли ла чла но ви ма Ко ми те та за ве зу на њихо вом ве ли ком тру ду око про гра ма, и екс пер ти ма (Свет ске здрав стве не ор га ни за ци је (WHO) ко ји уче ствују у се си ја ма и ра ди о ни ца ма, као и свим оста лим уче сни ца ма ко ји су по др жа ли скуп. Уче сни ци ску па су на њен позив ода ли по част дoк тору Аlan Роwу, ко ји је био је дан од осни ва ча ЕFMA-WHO (пре ми нуо 30. апри ла ). Ње го во ве ли ко раз у ме ва ње за европ ске на ро де са раз ли чи тим кул ту ра ма и по моћ у уста но вља вању са рад ње су оста ли у се ћа њу свима ко ји су га по зна ва ли. О здра вљу ле ка ра Честитке домаћинима на успешном форуму: др Leah Wapner Др Kla us Be el mann из Хам бур шке др жав не ко мо ре ле ка ра је пред ставио њи хов про грам по мо ћи за лека ре за ви сни ке од пси хо ак тив них суп ста ци и ал ко хо ла. Tу осе тљи ву област је њи хо ва ко мо ра ре гу ли сала Про гра мом ин тер вен ци ја у сврху за шти те по је дин ца ле ка ра, али и па ци је на та ко је он ле чи. Сва ке годи не се у тај про грам укљу чи око пет-шест ле ка ра за ви сни ка, углавном од ал ко хо ла. Про грам тра је 27 не де ља и по де љен је у три фа зе: за пре по зна ва ње (је дан ме сец), ле чење (два ме се ца) и пра ће ње (24 месе ца). Уз до бро вољ ни при ста нак спро во де се ме сеч не кон тро ле код струч ња ка за ту област, пси хо те ра 30 >

30 30 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУЛ < пи ја, уче шће у гру пи, не на ја вље не ток си ко ло шке ана ли зе и ме сеч не по се те ле кар ској ко мо ри. Др Jac qu es de Hal ler из Швај цар ске ме ди цин ске асо ци ја ци је, пред ставио je сту ди ју о burn-out син дро му ко га њи хо во здрав стве но оси гу ра ње не пре по зна је као бо лест, и про је кат, Ре Мед по мо ћи ко ле га ма са тим пробле мом. Он пру жа пре вен тив не саве те ка ко уна пре ди ти здра вље, кризну ин тер вен ци ју у слу ча ју по тре бе, са ве те ква ли фи ко ва ног спе ци ја листе, чак и ор га ни зу је за ме ну на послу, на ро чи то ако је ко ле га при ватник, док се ле кар опо ра вља. Др Мatt Mu i jen из WHО пред ставио je WHO Ак ци о ни план ментал ног здра вља. У осно ви слу жбе мен тал ног здра вља про ла зе кроз пе ри од про ме на и при ла го ђа ва ња, због при су ства дру штве них стресо ра, пре све га еко ном ске кри зе и мо ра ју да оп слу же ве ћи број љу ди. Та ко ђе смо све сни ути ца ја мен талног здра вља на би о ло шко и на исхо де хр нич них не за ра зних обо љења. У зе мља ма Евро пе при сут ни су раз ли чи ти мо де ли збри ња ва ња тих про бле ма, али сви ма је за једнич ко да же ле да по бољ ша ју ментал но здра вље по пу ла ци је по штују ћи пра ва по је дин ца, из бе га ва ју ћи стиг му и дис кри ми на ци ју, и ну де ћи јед на ке мо гућ но сти за ле че ње свим осо ба ма са мен тал ним про бле ми ма укљу чу ју ћи и де мен ци ју и бо ле сти за ви сно сти. Ак ци о ни план тре ба да по диг не и по ли тич ку во љу да се по др же на сто ја ња у свим зе мља ма Евро пе за по сти за ње фи зич ког, ментал ног и со ци јал ног бла го ста ња. Док то ри и фар ма це ут ска ин ду стри ја Др Ro land Lemye из Бел гиј ског син ди ка та ле ка ра, по чео је се си ју под вла че ћи исто риј ску ве зу из ме ђу ме ди цин ских по сле ни ка и фар маце ут ске ин ду стри је: раз ме на ин форма ци ја, кон ти ну и ра на ме ди цин ска еду ка ци ја, ис тра жи ва ња и кон султа ци је. Још на са мом по чет ку би ла је кон тро верз на си ту а ци ја због обича ја бли ских ко руп ци ји: дру же љуби во сти, по кло на и због ви ше улога у по ну ди. Због све га до шло је до гу бит ка по ве ре ња ши ро ке по пу лаци је, пре све га па ци је на та. Са да је нео п ход но на пра ви ти по мак и сара ђи ва ти на етич ки на чин, оси гу рати кре ди би ли тет у по пу ла ци ји, откло ни ти сум њу у су коб ин те ре са и обез бе ди ти тран спа рент ност. На вео је при мер до бре прак се у ра ду WМА и CPME (Стал ног ко ми те та ле ка ра Евро пе) и ко нач но ва же ће за кон ске Пред се да ва ју ћи се си ји о ле ка ри ма и фар ма це ут ској ин ду стри ји Пред се да ва ју ћи dr Ra min Par sa i dr Jac qu es de Hal ler окви ре у ЕУ. Европ ска ко ми си ја дала је пред лог до ку мен та Спи сак воде ћих прин ци па за са рад њу са фарма це ут ским сек то ром ко ји је CPME оце нио као од го ва ра ју ћи. Основ ни прин ци пи у до ку мен ту су: Ин те гритет, По што ва ње, Од го вор ност, Прила го дљи вост и Са рад ња. Mр Ric hard Bergström, Ге не рал ни ди рек тор Европ ске за јед ни це фарма це ут ских кор по ра ци ја под ву као је ве ћу по тре бу за тран спа рент ношћу у по гле ду са рад ње док то ра и фар ма це ут ске ин ду стри је. Он се за ло жио за пот пу но обе ло да њи вање фи нан сиј ских из ве шта ја о ме ђусоб ној са рад њи и по звао уче сни ке да узму уче шћа у то ме, али и да се при пре ме за де ба ту и ис пи ти ва ња ка да се то де си. Др Ма ша Бу ла јић из Хр ват ског здрав стве ног оси гу ра ња, пред стави ла је иза зо ве при сту па тр жи шту и по ли ти ци ле ко ва у зе мља ма у раз во ју. Раз мо три ла је це не ле ко ва у раз ли чи тим др жа ва ма Европ ске уни је. За ло жи ла се за раз ме ну ис куста ва и ино ва ци ја ра ди под јед на ке до ступ но сти ква ли тет ног ле че ња и у зе мља ма ко је не ма ју мо гућ но сти за ви со ка из два ја ња за здрав ствене по тре бе. Проф. An dré Her chu elz из На ци о нал ног са ве та ко ле џа ле ка ра Францу ске, пред ста вио је си ту а ци ју са по моћ ним ле ко ви тим сред стви ма и ле ко ви ма за ко ји ни је по тре бан доктор ски ре цепт. По звао се на до ку мент ко ји је до нео CPME Ле ко ви за ко је не тре ба ре цепт-шт а ра ди ти? у ко ме се ка же да у том слу ча ју је ри зик од само ле че ња еви дент но при су тан. У целом про це су нај ве ћи ри зик је у томе да се уз не до вољ но зна ња по ста ви ди јаг но за на осно ву симп то ма и да се не от кри ју на вре ме озбиљ не бо лести. Проф. Her chu elz опи сао је на чин на ко ји је рад на гру па CPME ра ди ла на том про бле му на гла ша ва ју ћи да па ци јен ти мо ра ју би ти ин фор ми сани ко ли ко са мо ди јаг но сти ко ва ње мо же би ти опа сно. Др Yoram Blac har из Изра ел ске ме ди цин ске асо ци ја ци је (ИМА) је дао кра так из ве штај о Етич кој конвен ци ји ко ју при ме њу ју у њи хо вој зе мљи Ме ди цин ска асо ци ја ци ја и фар ма це ут ске ком па ни је, а пот писа ле су је још го ди не на иници ја ти ву Ми ни стар ства. За сни ва се на етич ким прин ци пи ма и испу ња ва дру штве на оче ки ва ња која се ти чу тран спа рент но сти и бриге за здра вље по је дин ца. Не дав но је Етич ки ко ми тет ИМА до нео од лу ку да се кон вен ци ја до пу ни и упра во

31 ЈУЛ 2013 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 31 ШТА ЈЕ EF MA? Европ ски фо рум ме ди цин ских асо ција ци ја ЕFМA (Eu ro pian Fo rum of Me dical As so ci a ti ons) осно ван је 1991.у са радњи Свет ске здрав стве не ор га ни за ци је и Свет ске ор га ни за ци је ме ди цин ских асоци ја ци ја, са ци љем да ус по ста ви чвршћу не по сред ну са рад њу на ци о нал них ме ди цин ских асо ци ја ци ја у Европ ском ре ги о ну. За да ци су јој да: 1. Уна пре ди здра вље и здрав стве ну за шти ту у Евро пи 2. Про мо ви ше раз ме ну иде ја и инфор ма ци ја из ме ђу на ци о нал них ме ди цин ских асо ци ја ци ја и Светске здрав стве не ора га ни за ци је 3. Ин те гри ше од го ва ра ју ће аспек те Здрав стве не по ли ти ке за све у ба зич ну, пост ди плом ску и кон тину и ра ну ме ди цин ску еду ка ци ју 4. Фор му ли ше кон сен зус здрав ствених по ли ти ка у Евро пи. се ди ску ту је о аманд ма ни ма, али ни Ми ни стар ство, ни фар ма це ут ске ком па ни је у то ме не уче ству ју. Сеси ја је за вр ше на па нел ди ску си јом уче сни ка из ра зних др жа ва. Про фе си о нал на ау то но ми ја ле ка ра и са мо ре гу ла ци ја Се си јом о про фе си о нал ној ау тоно ми ји ле ка ра пред се да ва ли су: др Ot mar Klo i ber и др Yoram Blac har Адво кат, ге не рал ни се кре тар Laeh Wap ner отво ри ла је ову се си ју дефи ни шу ћи услов за про фе си о налну ау то ми ју по ве ре ње јав но сти. Те две по ја ве мо ра ју ићи за јед но: обезбе ди ти ви сок ква ли тет здрав стве не за шти те, ком пе тент ност ле ка ра и про фе си о нал но по на ша ње, а не подр жа ва ти са мо за до вољ ство или унутра шњу за шти ту стру ке. Због уру шава ња по ве ре ња де ша ва се кам па ња ко ја зах те ва по сто ја ње дру штве ног до го во ра или Вла ди не уред бе о прото ко ли ма ле че ња. Још увек је ве о ма ак ту ел на Еф МА Де кла ра ци ја из 2000.го ди не у Вар ша ви, ко ја ка же да по сто ји ве ли ка по тре ба да се по врати по ве ре ње па ци је на та. Др Ка трин Фјел стед, ак ту елни пред сед ник Стал ног ко ми те та европ ских ле ка ра (CPME) го во ри ла je на те му Пру жа ње здрав стве не зашти те у нај бо љем ин те ре су на ших па ци је на та- ко ли ко је не за ви сно сти по треб но? Пред ста ви ла је на чин на ко ји је CPME раз ма трао про фе си о нал ну ау то но ми ју и ка кав став има у Др Ot mar Klo i ber (Ге не рал ни се кре тар WMA), др Ka trin Fjeld sted (пред сед ник Стал ног ко ми те та ле ка ра Евро пе), др Ce cil Wil son (пред сед ник WMA) од но су на иза зо ве ко је пред ста вља ју ак ту ел ни трен до ви здрав стве не поли ти ке. Под се ти ла је на до ку мент о Про фе си о нал ној ау то но ми ји и од говор но сти ко ји je CPME усво јио. У ње му се та ко ђе на гла ша ва по ве рење као јед но од па ци јен то вих пра ва ко је је нео п ход но за ква ли те тан однос па ци јент - ле кар. Окол но сти су се за ових 14 го ди на не што про мени ле: укљу чи ва ње па ци јен та у лече ње пре све га хро нич них бо ле сти, но ве тех но ло ги је, као и про ме не у здрав стве ним си сте ми ма. За кљу чила је да је очу ва ње про фе си о нал не ау то но ми је ле ка ра та ко ђе јед но од пра ва па ци је на та и ци ти ра ла CPME Ре зо лу ци ју из При зна ње пра ва па ци је на та да има ју ква ли фи ко ва ног ле ка ра у току ле че ња, и пра во и ду жност лека ра да бу ду до бро об у че ни и профе си о нал но не за ви сни, зах те ва при зна ва ње ме ди цин ске про фе си је са ја сно де фи ни са ном уло гом у Наци о нал ним за ко ни ма зе ма ља члани ца ЕУ, ка ко у са да шњем, та ко и у бу ду ћем пла ни ра њу здра вља. Адво кат An na bel Se e bohm из WМА да ла је за кључ ке се си ји изла га њем Ак ту ел ни трен до ви- само ре гу ла ци ја у ЕУ- чи ње ни ца или при ти сак. За да так је ад ми ни страци је у ЕУ да ус по ста ви ви со ке стандар де за ква ли тет и без бед ност људских ор га на и тки ва, кр ви и крв них де ри ва та, ме ди цин ских про из во да и уре ђа ја. У окви ру зе ма ља чла ни ца тре ба ускла ди ти за ко не да би се могло на пра ви ти за јед нич ко тр жи ште у пру жа њу ме ди цин ских услу га. Дови ђе ња у Ср би ји Le ah Wap ner се за хва ли ла до маћи ни ма на од лич ној ор га ни за ци ји и успе шном фо ру му. Ујед но је позва ла све да уче ству ју на сле де ћем фо ру му у про ле ће ко ји ће бити одр жан у Бе о гра ду и да ла реч др Та њи Ра до са вље вић, ди рек торки Ле кар ске ко мо ре Ср би је. Она је сво јом пре зен та ци јом пред ста ви ла, ка ко Ле кар ску ко мо ру Ср би је, та ко и наш глав ни град и ње го ве мо гућно сти да бу де до ма ћин. По зва ла је све при сут не да при су ству ју сле дећем фо ру му Еф МЕ ко ји ће се би ти одр жан 13. и 14. мар та го ди не. Пре ве ла и при ре ди ла др Бран ка Ла зић

32 32 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУЛ 2013 ФОНД СО ЛИ ДАР НЕ ПО МО ЋИ Ле по и ко ри сно, а ма ло по зна то Пише: Спец. др мед. Зо ри ца Џи да, пред сед ник Ко ми си је Фон да со ли дар не по мо ћи РЛК ЦЗС Ле кар ска ко мо ра Ср би је - скуп ин те лек ту ал не ели те дру штва, а ипак ор га ни заци ја о ко јој се ве о ма че сто го во ри у не га тив ној ко но та ци ји!? Све до ци смо број них не ар гу мен това них ис ка за и нео прав да них напа да на Ко мо ру од стра не по је ди на ца или гру па. Ве о ма рет ко се, на жа лост, чу ју ле пе ре чи на ра чун исте, а ни је да не по сто је. Ве ру јем да је то по сле ди ца мен тали те та дру штва у ко ме жи ви мо, где ће мо пре да крити ку је мо не го хва ли мо и где се све вр ти око нов ца. Исти на или не, али не спор но је да је но вац ва жан елемент жи во та. Не ка да је по твр да ква ли те та, не ка да сатис фак ци ја за уло же ни труд или, пак, пре тр пље ну неправ ду, не ка да услов за при пад ност од ре ђе ном сло ју или кар та за ви со ко дру штво, али фак тор ком фо ра у сва ком сми слу и - без ње га се не мо же. ПО ЛА ВЕ КА УСПЕ шног РА ДА ДО МА ЗДРА ВЉА НИШ ЗА СЛУ жи ЛИ АКРЕ ДИ ТА ци ЈУ ДО ГО ДИ НЕ // ОВАЈ ОГРОМ НИ СИ СТЕМ ПРИ МАР НЕ ЗА шти ТЕ ПО СЕБ НУ ПА жњу ПРИ ДА ЈЕ УНА ПРЕ ЂЕ ЊУ КВА ЛИ ТЕ ТА РА ДА И БЕЗ БЕД НО СТИ ПА ци ЈЕ НА ТА И ЗА ПО СЛЕ НИХ, КАО И БЕЗ БЕД НОМ УПРА ВЉА ЊУ МЕ ДИ цин СКИМ ОТ ПА ДОМ // ДО ПО ЧЕТ КА НА ци О НАЛ НОГ СКРИ НИН ГА НА КО ЛО РЕК ТАЛ НИ КАР ци НОМ ПРЕ ГЛЕ ДОМ ВЕЋ ОБ У хва ЋЕ НО ГРА ЂА НА // Пи ше: мр сц. мед. Да ни је ла Цвет ко вић, спец. оп ште ме ди ци не, на чел ни ца Слу жбе за здрав стве ну за шти ту од ра слих До ма здра вља Ниш У го ди ни све ча ног обе ле жава ња Ми лан ског едик та Ца ра Кон стан ти на, у родном гра ду Ца ра Кон станти на и Дом здра вља Ниш обе ле жио је све ча ном ака де ми јом по ла ве ка успе шног ра да. Здрав ству се при дава ла ве ли ка па жња још у древ ном На и су, што до ка зу је мо прона ла же њем скулп туре Бо ги ње здра вља Хиги је и скулп ту ре Бо га ме ди ци не Аскле пи ја (до ба па ган ства, много бо штва), ко ји по ти че из 320.го ди не но ве ере, на ар хе о ло шком на лази шту Ме ди ја на у Ни шу. Ни шу је у рат ним го ди на ма више пу та и пре по ло вље но ста новни штво ра зним епи де ми ја ма (куга, ту бер ку ло за, пе га ви ти фус), а и ле ка ри су би ли по ко ше ни ис пу њава ју ћи свој ху ма ни за да так. При мар но здрав ство у Ни шу се кре та ло од До ма здра вља Сре за Ни шког го ди не, до нај ве ћег у ре ги о ну До ма здра вља Ниш го ди не ко ји је до био нај ви ши акреди та ци о ни сер ти фи кат Аген ци је за акре ди та ци ју здрав стве них устано ва Ср би је - на се дам го ди на (сл. гл. Ре пу бли ке Ср би је 119/12 и 18/13.). Сер ти фи кат нај ви шег сте пе на акреди та ци је Дом здра вља Ниш има за пе ри од ја ну ар го ди не - ја ну ар го ди не са ви ше од 80 од сто одлич но оце ње них кри те ри ју ма. Дом здра вља Ниш пр ви пут је акре ди тован го ди не на пе ри од од три го ди не пре ма пи лот-про јек ту. Дирек тор До ма здра вља Ниш од краја го ди не је др мед. сц. Ми ло

33 ЈУЛ 2013 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 33 Сви ле ка ри, чла но ви Ле кар ске ко мо ре, из лич ног дохот ка из два ја ју ме сеч ну чла на ри ну за Ле кар ску комо ру, ко ја им се, услов но ре че но, вра ћа кроз раз не актив но сти ко мо ре (нпр. Кон ти ну и ра ну ме ди цин ску еду ка ци ју). Је дан од ви до ва је и оства ри ва ње пра ва на до де лу нов ча не по мо ћи из Фон да со ли дар не по мо ћи Ле карске ко мо ре. Фонд со ли дар не по мо ћи ЛКС по сто ји и функ ци о ни ше у скла ду са Пра вил ни ком о со ли дарној по мо ћи чла но ви ма ЛКС и чла но ви ма њи хо вих поро ди ца, ко ји је до не ла Скуп шти на ЛКС, а у скла ду са Ста ту том ЛКС. Сва ка РЛК ме сеч но из два ја и упла ћу је на по се бан под ра чун у ко рист свог Фон да из нос од 2,5 од сто од укуп ног из но са сред ста ва ко ја на пла ти од чла но ва Ко мо ре, а на име чла на ри не. Пра вил ни ком су ја сно де фи ни са на пра ва и кри те ри ју ми за до де лу нов ча не по мо ћи. За ре а ли за ци ју истих од го вор на је Ко ми си ја Фон да ко ју име ну је Из вр шни од бор РЛК, а ко ја за се да по под но ше њу зах те ва од стра не чла но ва Ко мо ре. Со ли дар на по моћ одо бра ва се до ви си не из но са једне про сеч не ме сеч не бру то за ра де ис пла ће не у Ре публи ци, пре ма по след њем по дат ку ре пу блич ког ор гана над ле жног за по сло ве ста ти сти ке. Као члан те Ко ми си је на ни воу РЛК за цен трал ну и за пад ну Ср би ју, са за до вољ ством ис ти чем да је до сада на на шем ре ги о ну по моћ до би ло 59 чла но ва Комо ре, што у укуп ном не то из но су пре ла зи три ми лио на ди на ра. До де ље на по моћ је сте сим бо лич на сво та нов ца за по је дин ца, али, пре ма ми шље њу мно гих, једи ни опи пљив вид по вра ћа ја уло же ног, уз на по мену да се ра ди о Фон ду со ли дар не по мо ћи. Па, иа ко се све вр ти око нов ца, мо жда је ипак бит ни ја чи ње ни ца и спо зна ја да у не при ли ци има те ко ме да се обра ти те, да не ко сто ји иза вас. Раз лог ви ше да бу де мо по но сни што смо део ин те лек ту ал не ели те дру штва. // Регионални центар КМЕ: Дом здравља Ниш рад Јер кан, спе ци ја ли ста ме ди ци не спор та. Глав на до стиг ну ћа и по тенци ја ли уста но ве утвр ђе ни од стра не Ко ми си је за акре ди та ци ју су: Јасно де фи ни са не пр о це ду ре уста нове ко је ре гу ли шу при јем и три ја жу, спро во ђе ње пре вен тив них и ку ратив них услу га до за вр шет ка ле чења; Рад пре ма Во ди чи ма до бре кли нич ке прак се и пре ма Кли ничким пу те ви ма (при ме њу је се њих се дам); У уста но ви се по кла ња посеб на па жња: уна пре ђе њу ква ли тета ра да и без бед но сти па ци је на та и за по сле них, без бед ном упра вљању ме ди цин ским от па дом, одр жава њу опре ме и про сто ра, веб-сај ту; До бра са рад ња са ло кал ном са моу пра вом и дру гим ор га ни за ци ја ма, и кроз ак ци је и про јек те; Из у зет но раз ви јен рад кроз раз ли чи те вр сте са ве то ва ли шта; Од ли чан рад Едука тив ног цен тра. Из град ња са да шњег зда ња До ма здра вља Ниш тра ја ла је се дам го дина, а уста но ва рас по ла же са ме та ра ква драт них. У но вој згради већ 28 го ди на пру жа мо услу ге сво јим Ни шли ја ма и ни шком реги о ну. Да на шњи Дом здра вља Ниш је огро ман си стем при мар не здравстве не за шти те, ко ји сва ког ју тра отва ра вра та сво јих 67 здрав ствених обје ка та на те ри то ри ји Гра да Ни ша, сво јим ко ри сни ци ма, са вели ком раз у ђе но шћу. Же ља и на стоја ње да при бли жи мо здрав стве ну за шти ту ко ри сни ци ма су учи ни ли да пру жа мо здрав стве не услу ге на мак си мал ној уда ље но сти јед ног од дру гог објек та и до 35 ки ло ме та ра. У До му здра вља Ниш да нас ра де сле де ће слу жбе: Слу жба за здравстве ну за шти ту од ра слих, Слу жба за здрав стве ну за шти ту де це, Служба за здрав стве ну за шти ту же на, Слу жба за ла бо ра то риј ску и рендген ди јаг но сти ку, Спе ци ја ли стичка слу жба, Слу жба за сто ма то лошку здрав стве ну за шти ту, Слу жба по ли ва лент не па тро на же и ХЕО, Слу жба за фи зи кал ну ме ди ци ну, Слу жба за прав но-еко ном ске по слове, Слу жба за тех нич ке по сло ве. За иза бра не ле ка ре До ма здра вља Ниш до са да се опре де ли ло 94 од сто 34 >

34 34 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУЛ < ко ри сни ка здрав стве них услу га, одно сно њих око Дом здра вља Ниш је ре ги о нал ни цен тар Кон ти ну и ра не ме ди цин ске еду ка ци је, где је за по сле ним здравстве ним рад ни ци ма омо гу ће но да ком фор но, бес плат но до ђу до потреб них бо до ва за ли цен цу са мо на пре да ва њи ма ор га ни зо ва ним у самој уста но ви. Пре да ва ња се ор га низу ју као екс тер на и као ин тер на, а акре ди то ва на су код Здрав ственог са ве та Ср би је. Сва пре да ва ња до ступ на су здрав стве ним рад ници ма из ре ги о на. Слу жба за здрав стве ну за шти ту од ра слих, ко ја има 100 ле ка ра, успешно ра ди На ци о нал ни скри нинг на ко ло рек тал ни кар ци ном од де цембра го ди не. Про це нат ода званих ко ри сни ка је око 66 од сто (ви ше од оче ки ва ног ре пу блич ког од зи ва ко ји је 50 од сто), а по зи тив но је било 1,5 од сто те сто ва. Ви сок про ценат па ци је на та ко ји су се ода зва ли је сва ка ко по ка за тељ по ве ре ња грађа на у свог иза бра ног ле ка ра, и нарав но ви со ке све сти гра ђа на да су им по треб ни пре вен тив ни пре гледи. Ина че, хем-де тект тест су на ши ко ри сни ци, гра ђа ни Ни ша, мо гли да ура де из до на циј ског про јек та Града Ни ша још од го ди не, те смо до по чет ка На ци о нал ног скри нин га ми већ об у хва ти ли овим пре гле дом гра ђа на. Сва ка ко, скри нин гом на рак дој ке и рак гр ли ћа ма те рице, као и но во пре дви ђе ним, скринин зи ма на ди ја бе тес, кар ди о васку лар не бо ле сти и де пре си ју, на ши ко ри сни ци ће би ти успе шно и квали тет но пре вен тив но са гле да ни. Осим на ше тра ди ци о нал но до бре са рад ње са на шим тер ци јар ним здрав ством, Кли нич ким цен тром Ниш, од фе бру а ра го ди не, на осно ву уго во ра Ре пу блич ког фон да здрав стве ног оси гу ра ња и Вој не болни це Ниш, Дом здра вља Ниш је успешно от по чео са рад њу са се кун дарним здрав ством у Ни шу отво ре ним за ци ви ле - Вој ном бол ни цом Ниш. Дом здра вља Ниш да нас, бе ла лепо ти ца Гра да Ни ша, до ма ћин ским по сло ва њем, ква ли те том и бр зи ном пру же них услу га, по сту ла ти ма ра да као што је Еви ден це ба се ме ди цине, љу ба зно шћу осо бља, бри гом за па ци јен та, ули ва си гур ност сви ма да су, ка да уђу на на ша вра та, безбед ни... Сва ког ју тра, кад уђем на та иста вра та, у сво јој сам Ку ћи, безбед на сам... Сва ког да на се ком плет но ру ковод ство уста но ве бо ри се да ове изја ве бу ду и оста ну исти ни те. (За пи са ње тек ста ко ри шће ни су и по да ци из Мо но гра фи је: 60 го дина основ не здрав стве не за шти те у Ни шу, об ја вље не у Ни шу) // ПРИ ВАТ НА ЗДРАВ СТВЕ НА УСТА НО ВА HBO ME DI CAL CEN TER ИН ДИ ВИ ДУ АЛ НА ТЕ РА ПИ ЈА КИ СЕО НИ КОМ // ОСНОВ НИ ПРИН цип ПРИ МЕ НЕ КИ СЕ О НИ КА под ПО ВИ ше НИМ ПРИ ТИ СКОМ је ЕЛИ МИ НА ци ЈА хи ПОК СИ ЈЕ КО ЈА је у ОСНО ВИ ГО ТО ВО СВА КОГ ПА ТО фи ЗИ О ЛО шког ПРО це СА // хи ПОК СИ ЈА МО же БИ ТИ узрок БО ЛЕ СТИ или ПО СЛЕ ДИ ца БО ЛЕ СТИ // HBO Me di cal Cen ter је динстве на је спе ци ја ли стич ка ор ди на ци ја у ко јој се приме њу ју са вре ме не ме тоде у пре вен ци ји и ле че њу бо ле сти, по вре да и тро ва ња. Осно ван је го ди не, а основ ни те ра пиј ски ме тод је хи пер ба рич на ок си ге на ци ја - лече ње ки се о ни ком под по ви ше ним при ти ском - ко ји се успе шно комби ну је са дру гим ле ко ви ма или тера пиј ским по ступ ци ма. Цен тром ру ко во ди прим. др Мио драг Жив ко вић, спе ци ја ли ста помор ске ме ди ци не, фи зи о лог, експерт за хи пер ба рич ну и под вод ну ме ди ци ну, ко ји се тим обла сти ма ба ви од 1980, и као ис тра жи вач и као ле кар прак ти чар. Ау тор је око сто ти ну на уч них ра до ва, као и више књи га ко је се ба ве под вод ном и хи пер ба рич ном ме ди ци ном. Ор гани за тор је струч них кур се ва, се мина ра и кон гре са. За јед но са др Жив ко ви ћем, бригу о па ци јен ти ма во ди др На да Ћорић, спе ци ја ли ста ин тер не ме ди цине, кар ди о лог. HBO Me di cal Cen ter је сте ор ди на ци ја мо дер них схва тања и че сто ком би ну је хи пер ба ричну ок си ге на ци ју са дру гим те ра пеут ским ме то да ма, у ци љу бр жег и успе шни јег ле че ња па ци је на та. Пре ма ре чи ма др Жив ко ви ћа, основ ни прин цип при ме не ки сео ни ка под по ви ше ним при ти ском је ели ми на ци ја хи пок си је ко ја је у осно ви го то во сва ког па то фи зи о лошког про це са. Хи пок си ја мо же бити узрок бо ле сти или по сле ди ца боле сти. Прим. др Миодраг Живковић Ор ди на ци ја је опре мље на јед номе сним ки се о нич ним ко мо ра ма ру ске про из вод ње ко је омо гу ћа вају да док то ри ХБО Ме ди кал цен тра при ме њу ју си стем пер со нал не меди ци не где је дан ле кар во ди бри гу о јед ном па ци јен ту то ком ње го вог лече ња, во де ћи ра чу на да се те ра пи ја ки се о ни ком под по ви ше ним прити ском по де си пре ма сва ком па цијен ту по себ но и ње го вом тре нут ном ста њу, из да на у дан. Су шти на ХБО је хра ње ње ор гани зма 100-пр о цент ним ки се о ником под по ви ше ним при ти ском, при че му се по кре ћу мно го број ни по зи тив ни про це си ко ји, сви за јед

35 ЈУЛ 2013 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 35 но, до при но се ква ли тет ни јем и бржем оздра вље њу. Ле че ње ки се о ни ком је те ра пија из бо ра у свим ста њи ма не довољ ног тран спор та ки се о ни ка до тки ва, а нај че шће бо ле сти код којих је тран спорт ки се о ни ка оштећен је су: ате ро скле ро за (са по следич ним ин фарк том мо зга и ср ца, и те шким оште ће њи ма пе ри ферних тки ва), ше ћер на бо лест, по вреде ме ких тки ва са по вре дом крв них су до ва и не ра ва, мно га ре у мат ска обо ље ња са при сут ним ва ску ли тиси ма, тро ва ње крв ним отро ви ма и угљен мо нок си дом. Основ ни те ра пиј ски ме тод је хипер ба рич на ок си ге на ци ја (ле че ње ки се о ни ком под по ви ше ним прити ском) ко ји се успе шно ком би ну је са спе ци фич ним и зна чај ним ле кови ма или те ра пиј ским по ступ ци ма у по ре ме ћа ји ма цир ку ла ци је, за пове ћа ње иму ни те та, ко рек ци ју мало крв но сти. По зи тив ни ефек ти ХБО на ор гани зам: ХБО от кла ња или убла жа ва хи покси ју та ко што ди фу зно по ве ћа ва ко ли чи ну ки се о ни ка у тки ви ма По бољ ша ва цир ку ла ци ју кр ви тако што сма њу је ви ско зност плазме и агре га бил ност тром бо ци та, по ве ћа ва ела стич ност мем бра не ери тро ци та и убр за ва нео ка пи лари за ци ју Има ди рек тан ан ти е де ма то зан учи нак По ве ћа ва фа го цит ну спо соб ност ле у ко ци та, деј ство ан ти би о ти ка и има ди рект но бак те ри цид но и бак те ри о стат ско де ло ва ње на одре ђе не вр сте бак те ри ја. ХБО медикал центар Ко рек ци јом хи пок си је омо гу ћа ва убр за но за ра ста ње спо ро за ра стају ћих ра на Скра ћу је вре ме про во ђе ња нервног им пул са, по бољ ша ва мен талне функ ци је, има ан ти спа стич ко деј ство и убр за ва ре ге не ра ци ју нер вног тки ва По ди же ни во ан ти ок си да тив них ен зи ма у ор га ни зму, успо ра ва про цес ста ре ња ће ли је и ор га низма у це ли ни. Ели ми на ци јом хипол си је спре ча ва пе рок си да ци ју би о мо ле ку ла, сма њу је мо гућ ност му та ци је ген ског ма те ри ја ла и тако сма њу је мо гућ ност по ја ве малиг них бо ле сти. Пре вен тив на бор ба про тив бо ле сти и ста ре ња би ла је мо тив за фор ми рање Срп ске здрав стве не ор га ни за ције, ко ја де лу је у окви ру ор ди на ци је. У окви ру ор ди на ци је фор ми ра но је Са ве то ва ли ште за пре вен ци ју факто ра ри зи ка. У окви ру са ве то ва лишта фор ми ра ни су цен три: Цен тар за ше ћер ну бо лест и по реме ћа је ме та бо ли зма; Цен тар за по ре ме ћа је цир ку ла ције, бо ле сти крв них су до ва и ви сок крв ни при ти сак; Цен тар за го ја зност, по ви ше не масти и хо ле сте рол у кр ви; Цен тар за по ре ме ћа је иму но лошког си сте ма; >>> Ле че ње ки се о ни ком је те ра пи ја из бо ра у свим ста њи ма не до вољ ног тран спор та ки се о ни ка до тки ва, а нај че шће бо ле сти код ко јих је тран спорт ки се о ни ка оште ћен је су: ате ро скле ро за (са по сле дич ним ин фарк том мо зга и ср ца, и те шким оште ће њи ма пе ри фер них тки ва), ше ћер на бо лест, по вре де ме ких тки ва са по вре дом крв них су до ва и не ра ва, мно га ре у мат ска обо ље ња са при сут ним ва ску ли ти си ма, тро ва ње крв ним отро ви ма и угљен мо нок си дом <<< Цен тар за кон тро лу фи зич ке способ но сти; Цен тар за при пре му вр хун ских спор ти ста. На кра ју, на во ди мо сен тен цу ХБО Цен тра: Ки се о ник ни је све у жи во ту, али без ки се о ни ка не ма жи во та. //

36 36 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУЛ 2013 са ВЕ ТИ ПРАВ НИ ка Нај че шће по ста вља на пи та ња и од го во ри Пи та ње 1: Шта је по треб но да ле кар ура ди уко ли ко са преби ва ли штем пре ђе на те ри то ри ју дру ге Ре ги о налне ле кар ске ко мо ре? Од го вор: Уко ли ко ле кар про ме ни пре би ва ли ште и пре ђе на тери то ри ју ко ја при па да дру гој Ре ги о нал ној ко мо ри потреб но је да Ре ги о нал ној ко мо ри у ко јој је упи сан доста ви: зах тев за бри са ње из Име ни ка ко ји се во ди у тој Ре ги о нал ној ко мо ри и фо то ко пи ју лич не кар те из које се ви ди но во пре би ва ли ште. На осно ву тог зах те ва до но си се ре ше ње о бри са њу из Име ни ка и по твр да о из ми ре ним оба ве за ма према Ко мо ри и до ста вља ју се ле ка ру на кућ ну адре су. исто вре ме но се сва до ку мен та ци ја ле ка ра про сле ђу је над ле жној Ко мо ри. За све да ље ин фор ма ци је ле кар се обра ћа Ре ги о нал ној ко мо ри пре ма но вом ме сту преби ва ли шта. Пи та ње 2: Ка да ле кар ме ња ли цен цни лист? Од го вор: Ли цен цни лист се ме ња на пи са ни зах тев ле ка ра уз упла ту на кна де за ње го во штам па ње и уз до ста вљање фо то ко пи је од го ва ра ју ћег до ку мен та: ка да ле кар про ме ни ме сто пре би ва ли шта и ње го ва до ку мен та ција бу де до ста вље на над ле жној Ре ги о нал ној ко мо ри када ле кар стек не зва ње (ма ги стар или док тор ме ди цинских на у ка, при ма ри јус, про фе сор, до цент) ка да ле кар про ме ни лич но име или пре зи ме и ка да из гу би или оште ти ли цен цу (У на ве де ним слу ча је ви ма но ви ли цен цни лист но си да тум из да ва ња пр ве ли цен це) и ка да ле кар за вр ши спе ци ја ли за ци ју или ужу спе ци ја ли за ци ју (У на ве де ним слу ча је ви ма но ви ли цен цни лист носи да тум штам пе) При ли ком пре у зи ма ња но вог, ле кар вра ћа Ко мо ри прет ход ни ли цен цни лист. Пи та ње 3: За што ле ка ри на спе ци ја ли за ци ји са ку пља ју бодо ве кроз пр о гра ме КМЕ? Од го вор: Ле ка ри на спе ци ја ли за ци ји са ку пља ју бо до ве кроз про гра ме КМЕ као док то ри ме ди ци не са гла сно ли ценци ко ју по се ду ју, под истим усло ви ма као оста ли ле кари. На ве де на ка те го ри ја ле ка ра, по за вр ше ној спе ци јали за ци ји, до би ја но ву ли цен цу - до зво лу за са мо ста лан рад, за област ко ју су спе ци ја ли зи ра ли. Уко ли ко ле кар на спе ци ја ли за ци ји не са ку пља бо дове као док тор ме ди ци не, а из би ло ког раз ло га не по ложи спе ци ја ли стич ки ис пит у то ку ли цен цног пе ри о да (се дам го ди на од из да ва ња ли цен це док то ра ме ди цине) и на тај на чин не стек не пра во за из да ва ње но ве ли цен це, не ће мо ћи да об но ви ли цен цу ко ју по се ду је и из гу би ће пра во на са мо ста лан рад. Пи та ње 4: Ка кве су оба ве зе ле ка ра ко ји по се ду је ли цен цу ка да пре ста не да оба вља здрав стве ну де лат ност? Од го вор: Ле ка ри ко ји има ју ли цен цу са ко јом су оба вља ли здрав стве ну де лат ност на осно ву не ког ви да рад ног ан га жо ва ња на од ре ђе но вре ме, по ис те ку ро ка за ко ји су ан га жо ва ни ду жни су да о то ме оба ве сте Ре ги о налну ко мо ру у ко јој су упи са ни и да вра те ли цен цу, с тим да по по нов ном рад ном ан га жо ва њу под не су зах тев за из да ва ње но ве ли цен це ко ја ће има ти но ви пе ри од важе ња од се дам го ди на. Уко ли ко не вра те ли цен цу у обаве зи су да при ку пља ју бо до ве кроз про гра ме КМЕ од почет ка ње ног ва же ња, јер пре ста нак рад ног ан га жо ва ња не пред ста вља раз лог за про ду же ње ли цен цног пе рио да у сми слу од ред би чла на 13. Пра вил ни ка о бли жим усло ви ма за из да ва ње, об на вља ње и од у зи ма ње ли ценце чла но ви ма ко мо ра здрав стве них рад ни ка. Пи та ње 5: Ко је у оба ве зи да Ко мо ри до ста вља по дат ке о лека ри ма? Од го вор: За ко ном о ко мо ра ма здрав стве них рад ни ка, чла ном 13., на не дво сми слен на чин је про пи са но да су чла нови ко мо ре ду жни да над ле жном ор га ну ко мо ре при јаве све про ме не ко је су бит не за упис у Име ник као и дру ге бит не чи ње ни це из над ле жно сти ко мо ре, у року од 30 да на од да на са зна ња за те про ме не, од но сно чи ње ни це. Не из вр ша ва њем ове оба ве зе ле кар чи ни пр кр шај за ко ји је на ве де ним За ко ном про пи са на и нов ча на казна. Пи та ње 6: Шта је по треб но за об на вља ње ли цен це? Од го вор: Ра ди об на вља ња ли цен це ле кар под но си зах тев Реги о нал ној ко мо ри 60 да на пре ис те ка ро ка на ко ји је ли цен ца из да та. Уз зах тев ле кар до ста вља и: до каз да је у пе ри о ду ва жно сти ли цен це сте као по тре бан број бо до ва. потвр ду из да ту од стра не здрав стве не уста но ве, од но сно при ват не прак се, да је нај ма ње 50 од сто од да на из дава ња ли цен це ра дио у обла сти здрав стве не де лат но сти за ко ју има ли цен цу. Се кре тар РЛК за цен трал ну и за пад ну Ср би ју Рад ми ла Оки ље вић

37 ЈУЛ 2013 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 37 ле ка РИ ПИ шу >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>> ХО МЕ О ПА ТИ ЈА ЛЕ ЧИ ЧО ВЕ КА, А НЕ БО ЛЕСТ // ПО РЕ МЕ ЋАЈ ВИ ТАЛ НЕ СИ ЛЕ, КО ЈИ је ЕНЕР ГЕТ СКИ ПО РЕ МЕ ЋАЈ, ЈЕ СТЕ оно што се СМА ТРА БО ЛЕ шћу у хо МЕ О ПА ТИ ЈИ и оно што ТРЕ БА ЛЕ ЧИ ТИ // У КЛА СИЧ НОЈ МЕ ДИ ци НИ су СИМП ТО МИ ЧЕ СТО ПО ГРЕ шно схва ЋЕ НИ као СА МА БО ЛЕСТ, а не као ЊЕ НА ПО СЛЕ ДИ ца // Пи ше: др Ла зар Три фу но вић Хо ме о па ти ја је ме ди цин ски си стем чи ји је осни вач немач ки док тор и хе ми чар Са му ел Кри сти јан Ха не ман ( ). Са зна ња до ко јих је др Ха не ман до шао кроз рад са па ци јенти ма пре ви ше од два ве ка, мо дер не на уч не ди сци пли не по пут квант не фи зи ке, мо ле ку лар не би о ло ги је, или не у ро на у ке су тек у ско ри је вре ме по че ле да раз ја шња ва ју. Хо ме о па ти ја се, пре све га, за сни ва на са зна њу да чо век ни је са мо физич ко те ло, ка ко се ве ру је у кла сич ној ме ди ци ни, не го мно го ви ше од тога. Хо ме о па ти ја при зна је по сто ја ње ни воа ег зи стен ци је ко ји се не мо гу де тек то ва ти на шим чу ли ма. Пре ма хо ме о пат ској фи ло зо фи ји, чо век је ви тал на, или жи вот на сила ко ја је енер ги ја, а она се ма нифе сту је на три ни воа: мен тал ном у ви ду ми сли, емо тив ном у ви ду осе ћа ња и фи зич ком у ви ду тела. То је са мо схе мат ски при каз који мо же би ти и ком плек сни ји, али ни он да не би био ни бли зу оно ме што ми ствар но је смо. Иа ко класич на ме ди ци на сма тра јој је људски ор га ни зам по знат, на ша пра ва при ро да се не мо же у пот пу но сти схва ти ти уо би ча је ним схва та њем жи во та и жи вот них про це са, од носно ло ги ком кла сич не на у ке и меди ци не. Ка да је ви тал на си ла у ње ном иде ал ном ста њу, или у ба лан су, то се ма ни фе сту је пот пу ним мен талним, емо тив ним и фи зич ким здрављем. То је, ујед но, и ње но при родно ста ње. У књи зи Ме ди цин ски ор га нон у ко јој је др Ха не ман обја снио хо ме о па ти ју у па ра гра фима 9 13, он го во ри о спи ри ту ал ној ви тал ној си ли ко ја ани ми ра и влада ма те ри јал ним те лом одр жа ва јући у хар мо ни ји раз ли чи те де ло ве и функ ци је ор га ни зма. Без те ви талне си ле ни су мо гу ће ни ка кве функци је, па ни одр жа ва ње ње ор га низма у жи во ту. Симп то ми по сле ди ца уну тра шнњег по ре ме ћа ја Ако до ђе до бо ле сти, то зна ћи да је та спи ри ту ал на, ау то ном на витал на си ла под ди на мич ним утица јем не ког па то ло шког аген са изашла из свог ба лан са. Тај по ре ме ћај ви тал не си ле, ко ји је енер гет ски поре ме ћај, је оно што се сма тра бо лешћу у хо ме о па ти ји и оно што треба ле чи ти. Као си ла ко ја је са ма по се би не ви дљи ва и пре по зна тљи ва са мо по сво јим ути ца ји ма на ор гани зам, њен по ре ме ћај се ма ни фесту је по ја вом па то ло шких симп тома. Ви тал на си ла под па то ло шким ути ца јем про из во ди симп то ме, одно сно бо лест у кла сич ном сми слу ре чи, јер на тај на чин сма њу је свој по ре ме ћај, или да на зо ве мо то унутра шњи по ре ме ћај. Симп то ми су за пра во ре ак ција ви тал не си ле на бо лест, а не сама бо лест. Они су по сле ди ца унутра шњег по ре ме ћа ја, а пре ко њих ле кар са зна је да тај по ре ме ћај посто ји. То би зна чи ло да симп то ми ни су не што одво је но од ви тал не силе, па се не мо гу та ко ни тре ти рати. У кла сич ној ме ди ци ни су симпто ми че сто по гре шно схва ће ни као са ма бо лест, а не као ње на по сле дица. Они се по сма тра ју са ми за се бе и у пот пу но сти одво је но од ви тал не си ле, јер она за кла сич ну ме ди цину ни не по сто ји. Због то га се у пуно слу ча је ва, али не и увек, кла сично ле че ње сво ди са мо на укла ња ње симп то ма, што је по гре шно. >>> Оно што се сматра болешћу у класичној медицини за хомеопатију је, уствари, одговор виталне силе на дејство патогених агенаса, њено супротстављање болести, а не сама болест <<< Зна чи, оно што се сма тра бо лешћу у кла сич ној ме ди ци ни за хо мео па ти ју је, уства ри, од го вор ви тал не си ле на деј ство па то ге них аге на са, од но сно ње но су прот ста вља ње боле сти, а не са ма бо лест. Ако се паци јент ле чи та ко да се укла ња ју спо ља шњи симп то ми, при че му се не обра ћа па жња на основ не унутра шње по ре ме ћа је ко ји су енергет ски, од но сно, ако се бо лест посма тра из дво је но од ви тал не си ле, ре зул тат је су пре си ја бо ле сти. На тај на чин се уну тра шња бо лест интен зи ви ра, јер се бло ки ра ју природ ни пу те ви ви тал не си ле, а то су 38 >

38 38 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУЛ < но је да па то ло шки аген си о ко јима при ча мо мо гу би ти са мо енергет ски ути ца ји. У хо ме о па ти ји се ти енер гет ски ути ца ји на зи ва ју ми јазми. Да до да мо још и да се у скла ду са тим и ле че ње он да мо же од ви јати са мо на енер гет ском ни воу. Ми ја зам је реч грч ког по ре кла, а зна чи за га ђе ње, упр ља ти или мрља. Хи по крат је пр ви ко ри стио ту реч да би об ја снио ка ко се бо лест мо же пре но си ти ва зду хом, во дом и дру гим пу те ви ма. У сред њем ве ку се ко ри сти ла за ат мос фер ске утица је ко ји мо гу иза зва ти бо лест, а у вре ме др Ха не ма на док то ри су кори сти ли реч ми ја зам за не по знат узрок бо ле сти ко ји за хва та цео силе ка РИ ПИ шу >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>> >>> Мијазми су узроци унутрашње болести, док су болести у класичном смислу речи различите манифестације мијазама <<< симп то ми, пре ко ко јих она сма њу је уну тра шњи, енер гет ски по ре ме ћај пре ба цу ју ћи га на ма ње ви тал не, пе ри фер ни је де ло ве људ ског ор гани зма. Су пре си ја је је дан од раз лога за сто се су сре ће мо са све те жим и те жим бо ле сти ма и све је ви ше бо ле сних љу ди и то у мла ђем уз расту, иа ко је кла сич на ме ди ци на попри лич но уз на пре до ва ла у по следње вре ме. Ова кав став у ле че њу био је познат и пре по ја ве хо ме о па ти је и најбо ље га опи су ју ре чи швај цар ског ле ка ра, ал хе ми ча ра и фи ло зо фа Па ра цел зу са ( ): Ле че ње ма ни фе ста ци ја при чему се не обра ћа па жња на узро ке бо ле сти је као ка да би хте ли да се осло бо ди мо зи ме чи сте ћи снег испред вра та ку ће. Ни је снег узрок зими, не го је зи ма узрок сне гу. Као што смо ви де ли са хо ме о пат ске тач ке гле ди шта, бо лест може по сто ја ти са мо на енер гет ском ни воу, јер се на том ни воу на ла зи ви тал на си ла, а све што се де шава на мен тал ном, емо тив ном или фи зич ком ни воу ни је ни шта друго не го ма ни фе ста ци ја ста ња витал не си ле. Ми ја зми не по зна ти узро ци бо ле сти На рав но, по ста вља се пи та ње шта је то што мо же да де лу је на ви талну си лу та ко што је из ба цу је из балан са, од но сно ко ји су то па то ге ни аген си ко ји до во де до по ре ме ћа ја и раз во ја уну тра шње бо ле сти. По што је ви тал на си ла енер ги ја, ло гич Правилно изабран хомеопатски лек нема штетних нузефеката

39 ЈУЛ 2013 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 39 >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>> стем и иза зи ва стал но бо ле сно стање. У то вре ме си фи лис се сма трао је ди ним ми ја змом, јер му је узрок био не по знат. Др Ха не ман је у свом ра ду уочио да по сто је бо ле сти ко је су изазва не ме ха нич ким и спо ља шњим фак то ри ма, а ко је се мо гу из ле чити про ме ном окру же ња, тј. жи вотног сти ла. То се од но си на све тра у ме, тро ва ња, сун ча ни це, смр зо ти не, бо ле сти иза зва не ло шим хи ги јенским усло ви ма, не а де кват ном исхра ном Оне за ви се од спољ них усло ва и њи хо во от кла ња ње је први ко рак у ле че њу. Са дру ге стране, при ме тио је да по сто је и бо лести код ко јих са мо здрав жи вот ни стил не мо же по мо ћи. Те бо ле сти се и по ред здра вог жи во та раз ви јају, ја вља ју се но ви и све те жи симпто ми, као и по гор ша ња ко ја во де у смрт. Здрав жи вот ни стил мо же да дове де до по вла че ња не ке бо ле сти. Та ко ђе мо же и да сма њи, али не и да од стра ни тен ден ци ју и пре диспо зи ци ју ор га ни зма ка од ре ђе ним бо ле сти ма. За тен ден ци је и пре диспо зи ци је ка бо ле сти ма су по хоме о па ти ји од го вор ни ми ја зми. Др Ха не ман је у свом ра ду пра тио поро дич не исто ри је па ци је на та и уочио је да по сто је ша бло ни по који ма се бо ле сти ја вља ју ка ко код па ци је на та, та ко и у окви ру њи хових по ро ди ца. Ови ша бло ни по који ма се бо ле сти по ја вљу ју за ви се од енер гет ских ути ца ја ко је је он назвао ми ја зми ма. Ми ја зми су узро ци уну тра шње бо ле сти, док су бо ле сти у кла сичном сми слу ре чи раз ли чи те ма нифе ста ци је ми ја за ма. Др Ха не ман је за кљу чио да ако се ми ја зми не укло не за стал но, од но сно не из лече, ни бо ле сти се не мо гу из ле чити за стал но, чак ни са до бро изабра ним ле ком. То је као да из ко ре на ра сте јед на вр ста тра ве ко ја пре ста је да ра сте ако је по пр ска мо не ким сред ством, али то сред ство не ма деј ство на корен тра ве, па из ње га он да мо же да >>> Ако је витална сила неоптерећена мијазмима, односно штетним или патолошким енергетским пољима, биће у балансу и манифестоваће се као апсолутно здравље на менталном, емотивном и физичком нивоу <<< из ра сте дру га вр ста тра ве на ко ју исто сред ство има сла бо или уопште не ма деј ство. За кљу чак је ло гичан: док не на ђе мо сред ство ко је ће де ло ва ти на ко рен он ће стал но дава ти раз ли чи те вр сте тра ва. Ако жели мо да се осло бо ди мо тра ве тре ба да де лу је мо на њен ко рен, а не на са му тра ву. Др Ха не ман је у књи зи Хро нич не бо ле сти из нео те о ри ју о ми ја змима где су пред ста вље на три основна ми ја зма: псо ра, сај ко зис и сифи лис (си фи ли тиц ни ми ја зам не тре ба по ме ша ти са бо ле шћу си филис ко ја је са мо јед на од мно го бројних ма ни фе ста ци ја си фи ли тич ног ми ја зма). Псо ру је сма трао основом све га, од но сно узро ком дру гих ми ја за ма, као и свих бо ле сти. Време ном су хо ме о па те до да ле још и псе у доп со ру или ту бер ку лар ни мија зам (ту бер ко ло за је са мо јед на од мно го број них ма ни фе ста ци ја тубер ку лар ног ми ја зма) ко ји је комби на ци ја псо ре и си фи ли са, као и кан це ро ге ни ми ја зам ко ји на ста је ка да по сто је бар два ак тив на ми јазма ко ји се по ти сну, од но сно кад се из вр ши њи хо ва су пре си ја. Да нас се спо ми њу и мно ги други ми ја зми, а не ки иду чак до те о ри је да сва ка хро нич на бо лест има свој ми ја зам. Ми ја зми се мо гу насле ди ти или сте ћи то ком жи во та. Та ко ђе, мо гу би ти акут ни или хронич ни, као и успа ва ни, ла тент ни и ак тив ни. При ко ри шће њу ми ја зма тич не те о ри је у ле че њу мо ра мо да имамо на уму да су акут не и хро ничне бо ле сти при лич но дру га чи је. Акут не бо ле сти су иза зва не спо љашњим фак то ри ма има ју на гао поче так, тра ју од ре ђе но вре ме и завр ша ва ју се или из ле че њем или смр ћу, при че му се до из ле че ња мо же до ћи по мо ћу ле ко ва или природ но. Хро нич не бо ле сти су иза зване уну тра шњим фак то ри ма и има ју тен ден ци ју да се стал но на ста вљају и при род но се не мо гу из ле чити. Ако се по ја ви изо ло ва ни слу чај ци сти ти са ми га мо же мо из ле чи ти као акут ну бо лест без узи ма ња мија зма у об зир. Ме ђу тим, ако се он стал но по навља, па још и ако уз ње га по сто је дру ге смет ње уро-ге ни тал ног тракта, од но сно по сто ји тен ден ци ја ка тим обо ље њи ма, ту тен ден ци ју ника да не ће мо из ле чи ти без раз у мева ња ми ја за ма. Оту да се и мно гоброј не ин фек ци је по на вља ју и вр те у круг кад се ле че ан ти би о ти ци ма. Ако је у пи та њу акут на бо лест изазва на спо ља шњим ути ца ји ма, она се мо же из ле чи ти ан ти би о ти цима, али ако је узрок ак ти ван ми јазам (уче ста ло по на вља ње исте, или слич них бо ле сти), та да се он мо ра ле чи ти. Ан ти би о ти ци у том слу ча ју мо гу да до ве ду са мо до крат ко трајног олак ша ња, али не до из ле че ња, јер они не ути чу на ми ја зме. Енер гет ске ин фек ци је ви тал не си ле Др Ха не ман о ми ја зми ма прича као о ин фек ци ја ма. То на рав но ни су ин фек ци је у да на шњем смислу ре чи, јер у ње го во вре ме ми кроор га ни зми још ни су би ли по зна ти. Реч је о енер гет ским ин фек ци ја ма ко је ре ме те ви тал ну си лу и за после ди цу има ју бо лест. Ми ја зми су енер гет ска по ља, ко ја де лу ју на витал ну си лу по прин ци пи ма ин терфе рен ци је енер ги је. Ако је ви тална си ла нео п те ре ће на ми ја зми ма, од но сно штет ним или па то ло шким енер гет ским по љи ма, би ће у ба лансу и ма ни фе сто ва ће се као ап солут но здра вље на мен тал ном, емотив ном и фи зич ком ни воу. Јед ном ка да ми ја зам над вла да ви тал ну силу, кад је ин фи ци ра, он пре ко ње врши ути цај на цео ор га ни зам, јер је кон стант но др жи ван ба лан са. Ка ко смо већ ре кли, ви тал на сила ре а гу је на то ства ра њем симпто ма, ко ји ни су ни шта дру го не го ње на од брам бе на ре ак ци ја на штетни ути цај и по ку шај вра ћа ња у баланс. Ми ја зми да ље сла бе ви тал ну си лу чи ме је чи не при јем чи вом и за дру ге штет не ути ца је, што да ље ства ра тен ден ци је и пре ди спо зи ције ка но вим обо ље њи ма. У кла сичном сми слу ре чи на зва ли би смо то па дом иму ни те та. Уко ли ко се ми јазма тич ни по ре ме ћај ви тал не си ле не из ле чи од го ва ра ју ћим ан ти-мија зма тич ним ле ко ви ма, не са мо да ће оста ти до кра ја жи во та, не го ће се пре но си ти и на сле де ће ге не ра ци је. То је та ко ђе раз лог, по ред су пре си 40 >

40 40 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУЛ < <<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<< је, за што су љу ди из ге не ра ци је у гене ра ци ју све бо ле сни ји и бо ле сни ји, иа ко је кла сич на ме ди ци на по прилич но уз на пре до ва ла. Енер гет ски по ре ме ћа ји, ми ја зми, не мо гу се лечи ти кла сич ном ме ди ци ном. Хомеопатски лекови Хо ме о пат ски ле ко ви су енер гетски ле ко ви и сви су при род ног поре кла, нај че шће биљ ног, жи во тињског или ми не рал ног. Они у се би но се енер ги ју, а не ма те ри ју, и ра де на прин ци пу ин тер фе рен ци је (спаја ња) енер ги ја, а не на прин ци пу би о хе миј ских ре ак ци ја, као што је слу чај са кла сич ним ле ко ви ма. Од го ва ра ју ћи (пра вил но иза бран) хо ме о пат ски лек не ма штет них нузе фе ка та као што то мо же би ти случај са кла сич ним ле ком, али тре ба зна ти да нео д го ва ра ју ћи (по гре шно иза бран) хо ме о пат ски лек мо же нашко ди ти чо ве ку, уко ли ко је он пријем чив за ње га. Са дру ге стра не, хо ме о пат ски леко ви има ју по зи тив не ну зе фек те, а то су бо љи иму ни тет, по ве ћа на енер ги ја, ве ћа пси хич ка ста билност, као и од ре ђе не по зи тив не мен тал не про ме не у са мој лич ности. По ме ну те по зи тив не про мене се не мо гу осе ти ти пре ко но ћи, с об зи ром на то да хо ме о па ти ја није ин стант ле че ње, не го је за процес оздра вље ња по треб но знат ни је вре ме, по што се ра ди о ду бин ским про ме на ма ко је се од ви ја ју уну тар на шег би ћа. Ово ће нам би ти ја сније ако узме мо у об зир и то да наше тре нут но здрав стве но ста ње не пред ста вља ре зул тат овог да на, нити про те кле не де ље, не го свих го дина на шег жи во та. Хо ме о пат ски лек ни је, као што је то слу чај са кла сич ним ле ком, лек за бо лест, не го лек за чо ве ка. Не по сто ји хо ме о пат ски лек за бронхи тис, псо ри ја зу, алер ги ју, не са ницу, де пре си ју, нер во зу, ни ти за било ко ју бо лест, већ са мо за чо ве ка као је дин ство ду ше, ума, осе ћа ња и те ла. Хо ме о па ти ја ле чи чо ве ка, а не бо лест. У за ви сно сти од то га шта је из вор хо ме о пат ског ле ка, по сто је три начи на на ко ји се пра ви лек: Мле ве ње и ме ша ње са пра хом лак то зе се ко ри сти за суп станце не рас твор љи ве у во де но алко хол ном рас тво ру, да би по ста ле рас твор љи ве Рас тва ра ње у во де но - ал ко хол ном рас тво ру за суп стан це ко је су у њему рас твор љи ве Ма тич на тинк ту ра (екс тракт биљке по ме шан са ал ко хо лом) ако је лек биљ ног по ре кла Хо ме о пат ски лек се до би ја у проце су по тен ти за ци је ова ко при премље них суп стан ци, што под ра зу ме ва низ раз ре ђе ња и мућ ка ња у ко јима се осло ба ђа ки не тич ка енер ги ја (енер ги ја те ла у по кре ту) суп стан це ко ја има те ра пе ут ски ефе кат. У за ви сно сти од раз ре ђе ња која се пра ве раз ли ку је мо де ци малну ска лу (раз ре ђе ње 1:9, озна ка x), цен ти мал ну, нај че шће упо тре бљива ну ска лу (раз ре ђе ње 1:99, озна ка ц) и LМ ска лу (раз ре ђе ње 1:50000, озна ка LМ, или Q). Суп стан ца ко ја је при пре мље на за пра вље ње ле ка се раз ре ђу је са 99 де ло ва (цен ти мал на ска ла) алко хол но - во де ног рас тво ра, а за тим мућ ка удар ци ма о твр ду под ло гу да би се ви бра ци ја ма осло бо ди ла кине тич ка енер ги ја и на тај на чин се до би ја по тен ци ја 1. За тим се по тенци ја 1 раз ре ђу је са 99 де ло ва ал кохол но - во де ног рас тво ра и мућ ка, са чим се до би ја по тен ци ја 2. Овај про цес се мо же на ста ви ти у бес ко нач ност. Не ке од по тен ци ја ко је се нај че шће ко ри сте су: 6, 12, 30, 200, 1М (1.000), 10М (10.000) Ка да се до ђе до по тен ци је 12c или 24x, број мо ле ку ла у јед ном мо лу ле ка по ста је ма њи од Аво гадро вог бро ја што би зна чи ло да од ових по тен ци ја па на ви ше ле ко ви ви ше не са др же ма те ри ју не го само енер ги ју. Хо ме о пат ски ле ко ви се од ре ђују по за ко ну слич но сти ко ји гла си: слич но се ле чи слич ним (си ми лиа си ми ли бус цу рен тур). То зна ци да ће сва ка суп стан ца ко ја код здра вог чо ве ка узро ку је од ре ђе не фи зич ке, емо тив не или мен тал не симп то ме из ле чи ти те исте симп то ме ако се ја ве као ре зул тат бо ле сти. Да нас по сто ји не ко ли ко хи љада хо ме о пат ских ле ко ва, али се тај број стал но уве ћа ва кроз ис пи ти вање ра зних суп стан ци про це сом који се на зи ва до ка зи ва ње хо ме о патског ле ка. Уче сни ци до ка зи ва ња на зи ва ју се до ка зи ва чи. До ка зи ва ње се из во ди по стрикт ним стан дар ди ма ду пле сле пе про бе при че му 25 од сто до кази ва ча до би ја пла це бо. До ка зи ва чи мо ра ју би ти здра ви. Ода бра на супстан ца се кон зу ми ра у си ро вом обли ку (уко ли ко ни је ток сич на), а затим у ма лим по тен ци ја ма ко је се вре ме ном по ве ћа ва ју. Кон зу ми рање се вр ши све до по ја ве симп тома, ко ји се за тим бе ле же три пу та днев но то ком на ред на три ме се ца, тј. док не по ста не си гур но да се више не ја вља ју. Код ви со ких по тенци ја симп то ми се пра те и бе ле же и до го ди ну да на на кон кон зу ми ра ња ис пи ти ва не суп стан це. Да би суп стан ца би ла до ка за на у пот пу но сти као хо ме о пат ски лек нео п ход но је: да су за бе ле же ни сви симп то ми ко је је код здра вих љу ди иза зва ла у си ро вом об ли ку, ни ским и ви соким по тен ци ја ма да су за бе ле же ни сви симп то ми на мен тал ном, емо тив ном и физич ком ни воу да су исти симп то ми из ле че ни код бо ле сних осо ба по сле да ва ња тог ле ка Ова ко ство ре на сли ка хо ме о патског ле ка, то та ли тет ле ка, уно си се у књи ге хо ме о пат ских ле ко ва, ко је се зо ву ма те ри је ме ди ке и ко ри сти се да ље у прак си. Оста ти где је смо или ши ри ти ви ди ке Це ло куп на да на шња на у ка се засни ва на од ре ђе ним иде ја ма из про шло сти. Фран цу ски ма те ма тичар и фи ло зоф Ре не Де карт је свет ви део као јед ну ве ли ку ма ши ну која је по де ље на на објек тив ну сфе ру ма те ри је - што је до мен на у ке, и субјек тив ну сфе ру ума - што је до мен ре ли ги је. При то ме су они у пот пуно сти раз дво је ни и не по ве за ни. Енгле ски фи зи чар Исак Њутн је тво рац ка у зал ног (узроч ног) де тер ми ни зма по ко ме се све мо же пред ви де ти по тач но утвр ђе ним за ко ни ма ако су нам по зна ти од ре ђе ни па ра ме три. Ако то ме до да мо још и Дар ви но ву те о ри ју да је чо век ре зул тат му таци је ге на у про це су оп стан ка, при ће му при ла го дљи ви ји, бо љи и ја чи оп ста ју, ми, уства ри, ни смо ни шта дру го не го ма ши не за оп ста нак.

41 ЈУЛ 2013 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 41 <<<<<<<<<<<<<<<<<<<<< ле ка РИ ПИ шу Хомеопатија није инстант лечење Ако у том све тлу гле да мо људско те ло он да је оно јед на фи зичко-хе миј ска ма ши на са два центра, мо згом и ср цем, у ко јој је све ре гу ли са но хор мо ни ма и ен зи мима, а пред о дре ђе но ге ни ма. Уколи ко не што не функ ци о ни ше ка ко тре ба то се по пра вља до да ва њем од ре ђе них суп стан ци, или од страњи ва њем, за ме ном или до да ва њем од го ва ра ју ћег де ла. До не кле то и јесте тач но. Ге не ра ци ја ма се љу ди уче том си сте му и на ње му се за сни ва це ло куп но схва та ње жи во та. Сасвим је ло гич но да у том све тлу хоме о па ти ја не мо же би ти при хва ћена као на у ка јер не по сто ји на чин да се ова ко об ја сни деј ство хо ме о пат ског ле ка, ни ти да се при хва ти хо ме о пат ско схва та ње бо ле сти. Био ло ги ја и ме ди ци на, по Кар те зи јан Њут нов ском си сте му, при зна ју само ви дљи ве сти му лан се ко је де лу ју на ор га ни зам и на то ме се за сни вају, а оно што не мо же да се пер ци пира на шим чу ли ма за њих ни не посто ји. Са овим не же лим да ка жем да су спо ме ну те иде је не тач не и да их тре ба од ба ци ти. Оне су је дан важан сте пе ник за раз вој на у ке, али ни ка ко не и циљ ко ји је до стиг нут и иза ко га не ма ви ше ни шта. Мо дер не на уч не ди сци пли не ко је смо спо ме ну ли на по чет ку, а ко је су се раз ви ле то ком 20. ве ка, ука зу ју на не ви дљи ве сти му лан се ко ји су важни за функ ци о ни са ње ор га ни зма, као и за жи вот ге не рал но. У квантној фи зи ци је по знат по јам ПО ЉА НУЛ ТЕ ТАЧ КЕ. То је по ље су ба томских че сти ца из ме ђу ко јих по сто ји стал на раз ме на енер ги је. То по ље се не мо же ни ти ви де ти, ни ти перци пи ра ти на би ло ко ји на чин нашим чу ли ма. Без об зи ра на то, по ље нул те тач ке вр ши ста лан ути цај на сва ки ор га ни зам, као и на све што по сто ји. Ајн штајн је ре као да че стицом упра вља са мо по ље. Че сти ца се од но си на ма те ри ју, а по ље пред ставља не ви дљи ве си ле енер ги је ко је се на ла зе око нас. То би зна чи ло да ма те ри јом упра вља енер ги ја, а то је упра во оно што твр ди и хо ме о па тија: да ви тал на си ла ани ми ра и влада ма те ри јал ним те лом. Енер гет ско по ље те ла ко је је не ви дљи во за нас, у квант ној фи зи ци се на зи ва МОР ФО ГЕ НЕ ТИЧ КО ПО ЉЕ, а у хо ме о пати ји ви тал на си ла. Мо ле ку лар на би о ло ги ја нам указу је да на ше мор фо ге не тич ко по ље но си све нео п ход не ин фор ма ци је за раст и раз вој ор га ни зма, из глед те ла, кон тро лу ме та бо ли зма и ге нерал но функ ци о ни са ње ор га ни зма, као и ин фор ма ци је о бо ле сти ма, али и о њи хо вом ле че њу. Обра тимо па жњу да се у хо ме о па ти ји каже да хо ме о пат ски лек не ле чи, него ини ци ра про цес са мо и зле че ња, а у мо ле ку лар ној би о ло ги ји да инфор ма ци је о ле че њу бо ле сти по стоје у енер гет ском по љу ор га ни зма. Као што ви ди мо, те две тврд ње су ком пле мен тар не. На ме ће се пи тање за што он да не до ђе до са мо и злече ња ка да се не ко раз бо ли. У акутним бо ле сти ма је то и мо гу ће, али у хро нич ним бо ле сти ма ин фор маци је о ле че њу бо ле сти су бло ки ране ми ја зми ма и за то не до ла зи до са мо и зле че ња. От кла ња ња њем мија за ма ини ци ра се про цес са мо и зле че ња. Као што смо ви де ли, хо ме о па тија за ди ре у де ло ве чо ве ка ко ји ма се кла сич на ме ди ци на не ба ви, јер их јед но став но не пре по зна је по што се не мо гу пер ци пи ра ти на шим чу лима. Без об зи ра на то, ти на ши неви дљи ви де ло ви су по ста ли од вели ког ин те ре со ва ња за мо дер не на уч не ди сци пли не ко је су уви де ле да ми је смо мно го ви ше од фи зичког те ла и да на нас де лу ју мно ги на ма не ви дљи ви ути ца ји. Мо дерне на уч не ди сци пли не су по че ле да по сма тра ју и про у ча ва ју чо ве ка као енер гет ско би ће што је од ве ликог зна ча ја не са мо за хо ме о па тију, не го и ге не рал но за да љи раз вој ме ди ци не. Са јед не стра не, раз у ме ва ње квант не ме ха ни ке би могло да де ми сти фи ку је хо ме о па ти ју, об ја сни на ко ји на чин она де лу је и рас пр ши сум ње да је у пи та њу плаце бо ефе кат. Те сум ње по сто је за то што се деј ство хо ме о пат ског ле ка не мо же до ка за ти на у ком за сно ва ном на Кар те зи јан Њут нов ском си стему, при че му се иг но ри шу ре зул тати ко ји су ви ше не го очи глед ни. Са дру ге стра не, раз у ме ва ње квант не ме ха ни ке је од нај ве ћег зна ча ја за све ме ди цин ске си сте ме, јер је то један од на чи на да се об ја сни пра ва при ро да људ ског би ћа. По зна ва ње пра ве при ро де људ ског би ћа је од кључ ног зна ча ја у ле че њу, јер ако не схва та мо на шу пра ву при ро ду, без об зи ра на ме тод ко ји ко ри стимо при ле че њу, мо же мо има ти само де ли мич не ре зул та те. //

42 42 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУЛ 2013 МО НО ГРА фи ЈА 30 ГО ДИ НА ХИТ НЕ МЕ ДИ цин СКЕ ПО МО ЋИ У КРА ГУ ЈЕВ цу НАЈ ВЕ ЋА НА ГРА ДА ТРИ ЈУМФ ЖИ ВО ТА // У ПЛА НУ ЈЕ ОСНИ ВА ЊЕ ЦЕН ТРА ЗА СТРУЧ НО-МЕ ТО ДО ЛО шко УСА ВР ша ВА ЊЕ, ДО ВР ше ЊЕ ДИС ПЕ ЧЕР СКОГ ЦЕН ТРА УЗ ПОТ ПУ НУ КОМ ПЈУ ТЕ РИ ЗА ци ЈУ ПРИ ЈЕ МА ПО ЗИ ВА, КАО И ГПРС СИ ТЕМ ЗА НА ВИ ГА ци ЈУ ВО ЗИ ЛА ПОД ИН ТЕР ВЕН ци ЈОМ // Ни је дан за да так не па да нам тешко, нај ве ћа на гра да нам је по бе да жи во та. Ми смо Хит на по моћ На хит ну по моћ се рет ко мисли, али се оче ку је да када за тре ба истог тре нут ка бу де ту, ка дров ски и опремом оспо со бље на да пру жи нај бржу и нај а де кват ни ју по моћ угро женом па ци јен ту... На жа лост, и по ред ве ли ког труда и обра ћа ња ком пе тент ним људи ма и уста но ва ма, при пре ма ју ћи гра ђу за мо но гра фи ју ни смо до шли до ва лид них по да та ка, ко ји се датум сма тра да ном на стан ка слу жбе хит не по мо ћи у Кра гу јев цу. До ку мен та ци ја не где, у не ком подру му, у не кој ку ти ји до ко је је изу зет но те шко до ћи -че ка... До тада, кроз сво ја се ћа ња по че так ра да Хит не по мо ћи при бли жа ва ју нам ле ка ри, ме ди цин ске се стре и во зачи ко ји су у тај по че так угра ђи ва ли сво је зна ње, труд, ен ту зи ја зам. Кроз по след њу де це ни ју по стоја ња, во де вас реч ју и сли ком наши са рад ни ци, при ја те љи, као и руко вод ство и за по сле ни у За во ду за хит ну ме ди цин ску по моћ у Кра гујев цу. Др Гор да на Ђо кић У ОЧЕ КИ ВА њу НО ВЕ ЗГРА ДЕ По че ци ра да Слу жбе хит не меди цин ске по мо ћи да ти ра ју од 1983, го ди не, као по себ не слу жбе До ма здра вља у окви ру Ме ди цин ског цен тра Др Ми ха и ло Илић. До та да Постављање камена темељца за нову зграду

43 ЈУЛ 2013 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 43 су ле ка ри Слу жбе оп ште ме ди ци не де жу ра ли но ћу и збри ња ва ли хитне слу ча је ве, а да њу су ор га ни зо ване кућ не по се те. Слу жба је би ла смеште на у про сто ри ја ма Здрав стве не ста ни це број 4, по зна ти је као зграда Уре да у Ули ци Ми ло ја Па вло вића бр. 2. Ре ор га ни за ци јом Ме ди цинског цен тра у здрав стве ни цен тар, фор ми ран је го ди не За вод за хит ну ме ди цин ску по моћ у окви ру До ма здра вља, а го ди не, За вод је пре се љен у бив шу згра ду За во да за за шти ту здра вља у Змај Јо ви ну ули цу бр. 32, где се и да нас на ла зи. Рас фор ми ра њем Здрав стев ног цен тра и раз два је њем на Дом здравља и Кли нич ко бол нич ки цен тар, За вод се по но во вра ћа на ста тус Службе хит не по мо ћи. Од лу ком Ми нистар ства здра вља Ре пу бли ке Ср би је, од 24. ма ја го ди не, о из ме на ма пла на мре же здрав стве них уста но ва и oдлуком Скуп шти не гра да Кра гујев ца од 25. де цем бра го ди не, о пред у зи ма њу осни вач ких пра ва, ство ре ни су усло ви за фор ми ра ње са мо стал ног За во да за хит ну ме дицин ску по моћ Кра гу је вац, што је и учи ње но 31. ја ну а ра го ди не реше њем о ре ги стра ци ји у Тр го винском су ду у Кра гу јев цу. Де ве де се тих го ди на раз вој службе био је оте жан, али за по сле ни су од го вор ним, по жр тво ва ним радом успе шно ре ша ва ли про бле ме. За хва љу ју ћи и број ним до на ција ма вла де Нор ве шке и нор ве шког Цр ве ног кр ста го ди не, Ја панске ам ба са де го ди не и Европске уни је го ди не, до би ја ли смо од го ва ра ју ћу опре му, чи ме се квали тет на ших услу га по бољ ша вао уз исто вре ме ну еду ка ци ју рад ника За во да. Сва ко днев на бор ба за жи во те наших па ци је на та мо ти ви ше рад ни ке За во да за још бо љи, са ве сни ји и одго вор ни ји рад. У оче ки ва њу да и даље има мо пу ну по др шку осни ва ча, Ми ни стар ства здра вља, а има ју ћи у ви ду од лу ку Скуп шти не гра да Крагу јев ца, да ће у овој го ди ни за по чети из град ња згра де За во да, за по слени са за до вољ ством и оп ти ми змом обе ле жа ва ју овај ју би леј. Др Сло бо дан Ки та но вић ЕДУ КА ЦИ ЈА И УСА ВР ША ВА ње Вежба, април Ме ди цин ска еду ка ци ја и струч но уса вр ша ва ње у За во ду за хит ну помоћ у Кра гу јев цу ни су би ли ни лаки, ни јед но став ни. Го ди не ре ор гани за ци је слу жбе, го ди не ра та, кри зе и не ма шти не су се не ми нов но оцрта ва ле на лич ној кар ти За во да. Од го ди не ка да је слу жба зва нично по че ла да ра ди, до го дине ни је би ло спе ци фич них уса врша ва ња за рад у та да шњој слу жби хит не по мо ћи. Ка ко је хит на по моћ би ла део До ма здра вља Кра гу је вац, то су ле ка ри бр зо до би ја ли спе ција ли за ци је ра зних дру гих про фи ла и од ла зи ли за у век из хит не по моћи. Ин те ре сант но је да је го то во 80 од сто ле ка ра за по сле них у Кли ничком цен тру и До му здра вља Кра гује вац би ло за по сле но сво је вре ме но, на ду жи или кра ћи вре мен ски рок, у на шој слу жби. Пр во струч но уса вр ша ва ње за обавља ње хит них те ре на и ур гент но збри ња ва ње па ци је на та за вр шио је ле ген дар ни др Ми лош Не шић, звани Ми шел, ко ји је за вр шио курс у Бе о гра ду дав не го ди не. Ка ко је спе ци ја ли за ци ја ур гент не ме ди цине уве де на у Ср би ји го ди не, то се већ го ди не ша љу пр ви ле ка ри на ову спе ци ја ли за ци ју и то: др Јо вица Уште вић, др Ве сна Чер не, др Алексан дар Клич ко вић и и др Дра ган Мило је вић, ко ји пред ста вља ју пи о ни ре ур гент не ме ди ци не у Кра гу јев цу. Од го ди не на да ље, ле ка ри Заво да се кон ти ну и ра но по ја вљу ју на свим кон гре си ма и сим по зи ју ми ма ур гент не ме ди ци не, од Та ре, пре ко Су бо ти це, Со ко ба ње, Ни ша, Зре њани на, па све до по след њег сим пози ју ма у Кла до ву, и увек има ју по не ко ли ко ве о ма за па же них ра до ва. Вр ху нац ан га жо ва ња на ших ле ка ра је био кон грес у Су бо ти ци, го 44 >

44 44 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУЛ < Са једног од многобројних излазака на терен ди не, ка да смо има ли не ко ли ко тимо ва за еду ка ци ју оста лих ле ка ра у пру жа ње ме ра основ не жи вот не пот по ре, као и по себ ну се си ју. Од го ди не по чи њу и пр ва пре да ва ња ко је др же на ши спе ција ли сти, пр во у пре вен тив ном центру До ма здра вља Кра гу је вац (Пружа ње основ них и уз на пре до ва лих ме ра жи вот не пот по ре, Акут ни коро нар ни син дром, Мо жда на смрт, При ме на ан ти тром бо ли тич ке тера пи је код АИ МУ), ко ја се про те жу све до го ди не, при че му је нашу еду ка ци ју про шло би ше од 250 ле ка ра и 450 ме ди цин ских се ста ра До ма здра вља и на ше слу жбе. Ка ко је од го ди не кре ну ла акре ди та ци ја пре да ва ња и ли ценци ра ње ле ка ра, то је и наш За вод запо чео са акре ди то ва ним кур се ви ма ко ји су увек сти ца ли ста тус на ци о нал ног кур са пр ве ка те го ри је и до са да су др жа ни у про сто ри ја ма Црве ног кр ста Кра гу је вац, Ме ди цинског фа кул те та у Кра гу јев цу, а од ове го ди не и у про сто ри ја ма За вода. Др жа ни су кур се ви о збри ња вању тра у ма ти зо ва них па ци ја на та, утвр ђи ва њу смр ти, ле кар ској грешци, ус по ста вља њу и обез бе ђе њу ди сај ног пу та, ко ни ко то ми ји, прехо спи тал ном трет ма ну бе све сних ста ња. Ме ђу тим ни на уч но уса врша ва ње ни је за бо ра вље но. Иа ко потре бе слу жбе не зах те ва ју ви со ко науч ни ка дар, та да шња слу жба до би ја пр вог ма ги стра ме ди цин ских на у ка мр сци. мед. Јо ви цу Уште ви ћа, го ди не, док го ди не ма ги стри ра др Дра ган Ми ло је вић. Го ди не За вод до би ја и пр ва два при ма ри јуса др Вла ди ми ра Га ји ћа и др Драга на Ми ло је ви ћа, а сле де ће годи не и пр вог док то ра ме ди цин ских на у ка др Вла ди ми ра Га ји ћа. Ве ли ки пла но ви су пред на ма: осни ва ње Цен тра за струч но мето до ло шко уса вр ша ва ње, до вр шење дис пе чер ског цен тра уз пот пу ну ком пју те ру за ци ју при је ма по зи ва, ГПРС си стем за на ви га ци ју во зила под ин тер вен ци јом, си стем ско умре жа ва ње са оста лим цен три ма на ни воу гра да, а за тим са оста лим За во ди ма на ни воу Ре пу бли ке. Ови пла но ви чи не све тлом бу дућ ност за струч но и на уч но уса вр ша ва ње у на шој уста но ви. Уна пред се ра дује мо ге не ра ци ја ма ко је до ла зе. Др Вла ди мир Га јић ЖИ ВОТ И РАД У ХИТ НОЈ ПО МО ЋИ Хит на по моћ од у век је би ла специ фич на здрав стве на уста но ва, због смен ског на чи на ра да, ве ли ког бро ја рад ни ка раз ли чи тих обра зовних про фи ла на ма лом ме сту, прину ђе них и на вик ну тих да бо ра ве, жи ве, ра де и ди шу за јед но, а најви ше због при ро де по сла ко ји је на нај ша ро ли ки ји, нај дра ма тич ни ји и на кон крет ни ји у це лом здрав ственом си сте му. Су о че ни са про бле ми ма сти цања, раз во ја, над град ње, ау то ри тета, хи је рар хи је, ути ца ја, ма ни пула ци је и дру гих те ко ви на мо дер не ци ви ли за ци је, љу ди у свим стру кама, а на ро чи то у на шој, за бо ра вљају су штин ску дра му оп стан ка и танке ли ни је из ме ђу жи во та и смр ти, ко је смо ми у Хит ној по мо ћи сваког тре нут ка све сни. На у че ни да це ни мо жи вот кроз жи вот не дра ме на ших па ци је на та у ко ји ма смо сва ко днев но по зва ни да уче ству је мо, раз ви ли смо бр зи ну у раз ми шља њу, ве шти ну и сна лажљи вост у збри ња ва њу и јед но ставност у при сту пу сва ком про бле му. У не до стат ку и без за кло на круп не ди јаг но сти ке и без мо гућ но сти зака зи ва ња и од ла га ња, на у чи ли смо да гле да мо, слу ша мо, пре гле да мо и раз ми шља мо са са мо јед ним циљем да одр жи мо жи вот, олак ша мо пат ње и ре ши мо про блем од мах и на ли цу ме ста.

45 ЈУЛ 2013 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 45 Свечана академија поводом три деценије постојања и рада ЗХМП у Крагујевцу Та кав на чин ра да у рат ним услови ма и под стал ним при ти ском хит но сти и дра ме, об ли ко вао нас је и ме њао па смо по ста ли дру га чи ји чвр шћи, јед но став ни ји, со ли дар нији, прак тич ни ји од ко ле га ко ји рде у дру га чи јим усло ви ма. Број не ко ле ге ко је су то ком сво јих ка ри је ра ра ди ли не ко вре ме у хитној по мо ћи се ћа ју се тих да на као сво је вр сног те ста из др жљи во сти и сна ге и ме ста где се за нат пе као на нај кон крет ни ји, нај су ро ви ји и најсу штин ски ји на чин. Ми ко ји смо оста ли не што дуже, се ћа мо се че сто и при ча мо о тужним или сме шним си ту а ци ја ма кроз ко је смо про ла зи ли или смо чу ли да су их дру ги до жи ве ли. Из два ја мо не ко ли ко нај ин те ресант ни јих до га ђа ја: КУ МО ВИ Би ло је то дав не го ди не, јану ар ме сец, ка да смо има ли углавном Ла де ка ра ван, а ком би је био пра ва рет кост. До би ли смо по зив у ра ну зо ру из на се ља Ер до гли ја, да труд ни ца у сед мом ме се цу трудно ће има ја ке бо ло ве у тр бу ху. Сестра Ја сми на, во зач Ма џа ре вић и ја (др Алек сан дра Ва со вић) кре нули смо од мах по по зи ву. На те ре ну мла да же на, тре ће рот ка у бо ло вима, во де њак цео, али бо ло ви све ја чи. Док смо је пре но си ли у Ла ду, њој пу ца во де њак и бо ло ви се поја ча ва ју. На по љу ми нус 11 сте пе ни, снег, мраз, Ла да ју ри 30 ки ло ме тара на сат, не зна мо да ли смо на већој му ци во зач, же на, ко ја има све че шће и ја че бо ло ве, или се стра и ја, ко је би смо сва ка ко ви ше во ле ле да се же на у сед мом ме се цу по ро ди у бол ни ци, не го у са ни те ту. Код соли те ра Ип си лон, же на ка же:..ево га из ла зи... Ко чи Ма џо!, ви че мо Ја сми на и ја у исти глас. Се стра Ја сми на Сте ва но вић, спрет на, окрет на и сна ла жљи ва у сва кој си ту а ци ји, при пре ма газу, ски да ће бе, ја при ла зим и заи ста ви дим де те то ву гла ви цу ко ја се у већ сле де ћем на по ну пре твара у це ло, ма ло не до не ше но беп че у мо јим ру ка ма. Окре нем га ла гано, Ја сми на му га зом очи сти усташца, оно за пла че ти хо и ви со ким гла си ћем као знак не сум њи вог живо та ко ји ће по бе ди ти све. Уз Ма џину по моћ сам ски ну ла Монт јак ну ко ју сам прет ход не не де ље ку пила и уви ла бе бу у њу, а Ја сми на је >>> Врхунац ангажовања наших лекара био је конгрес у Суботици, 2009, када смо имали неколико тимова за едукацију лекара у пружању мера основне животне потпоре <<< га зом под ве за ла пуп ча ник. Од мах смо кре ну ли да ље, нас три и ново ро ђе на де вој чи ца по за ди, док је наш во зач да вао све од се бе да стиг не мо што пре до бол ни це. У бол ни ци на ула зу че ка ла нас је ба би ца, пре у зе ла де те ко је је ди сало и по вре ме но сте ња ло али смо све вре ме би ли за бри ну ти за ис ход ове си ту а ци је. Све што смо од гар де робе има ли на се би, на ша ли ца и ру ке би ло је кр ва во. Док смо се сре ђи вали у Хит ној, не ко је по звао и ре као да је бе ба у ин ку ба то ру и да је ван жи вот не опа сно сти. Сре ћа је би ла нео пи си ва - као да нам се ро дио не ко у нај бли жој фа ми ли ји. Стари ја се стра, Ве ри ца Спа сић, ле генда Хит не по мо ћи, те рен је упи са ла 46 >

46 46 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУЛ < цр ве ном бо јом у про то кол, а на месту еки пе на пи са ла Ку мо ви: Ана, Ја сми на, Го ран. Пар ме се ци ка сније, мај ка је свра ти ла да ка же да су иза шли из бол ни це, да је де те у ре ду и да су јој, пре ма та да по пу лар ној се ри ји, да ли име Есме рал да. СТО ПЕР Дру гом при ли ком ра ди ли смо опет: ме ди цин ска се стра Ја сми на, во зач Де лић Ог њен Оги и ја (др Алек сан дра Ва со вић). При ја вљен те рен у Го ло че лу, му шка рац средњих го ди на, јак бол у гру ди ма. Рече но им је да че ка ју на ула зу у село да би што пре про на шли ку ћу. Оги, ста ри про фе си о на лац, во зи као на ау то-тр ка ма и ми ис ти жемо у ро ку од де се так ми ну та. Код та бле на ула зу у се ло ствар но че ка чо век, ми га пу шта мо да уђе у сани тет и он нас на во ди... пра во, десно, ле во и на кра ју ка же Е, ов де. Ми ста је мо, из ла зи мо, пи та мо где је па ци јент, а чо век на то од го ва ра пи та њем: А, ко ји па ци јент? Сви у чу ду, је два раз ја шња ва мо си ту а цију: чо век ко ји је тре ба ло да че ка није сти гао да иза ђе пре не го што смо ми сти гли, чо век ко ји нас је во дио, у ства ри нас је сто пи рао да га по везе мо до ку ће. Сре ћом, у се лу се сви зна ју, па по име ну и пре зи ме ну и во ђе ни на шим, до ви тљи вим сто пером сти же мо на вре ме до па ци јента и све се до бро за вр ша ва. ДЕ ТЕК ТОР ЛА ЖИ Др Го ри ца Срећ ко вић не дав но је ис при ча ла до га ђај са те ре на ко га је на зва ла де тек тор ла жи. У не де љу, 4. мар та ове го ди не,10 ми ну та пре >>> Научени да ценимо живот кроз животне драме наших пацијената у којима смо свакодневно позвани да учествујемо, развили смо брзину у размишљању, вештину и сналажљивост у збрињавању и једноставност у приступу сваком проблему <<< по но ћи, при ја вљен је хи тан те рен на ко ји су од мах кре ну ли Би ља на Срећ ко вић, ме ди цин ска се стра, Радо сав Ан дрић Ан дра, во зач, и доктор ка Го ри ца. Ре че но им је да се ради о дво го ди шњем де те ту ко је има алер гиј ску ре ак ци ју на си руп Сина ци лин, да се гу ши и да се де те и ро ди те љи на ла зе на бен зин ској пум пи у Ста но ву. На пум пу је екипа сти гла за три-че ти ри ми ну та, а по ред пар ки ра ног ауто мо би ла зате кли су де ча ка, ста рог 10-ак го дина, ко ји их је до че као са осме хом. Одах ну ли су... Де ча ка и мај ку уве ли су у са ни тет, за по че ли узи ма ње анам не зе и по везли га у Хит ну по моћ да га пре гледа де жур ни пе ди ја тар. Де чак је рекао да се зо ве Не ма ња, да има де вет го ди на и да је по сле узи ма ња ан тиби о ти ка осе тио бла ги свраб по ко жи и сте за ње у гр лу, ко је је про шло после не ко ли ко ми ну та. Твр дио је да се осе ћа до бро и да су те го бе про шле. Док је се део је у док тор ки ном кри Обележавање Дана Хитне помоћи: у Шумарицама, 1. априла 2012.

47 ЈУЛ 2013 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 47 ТЕ РЕН СКИ ПРО ТО КО ЛИ ПАМ ТЕ И ОВА КВЕ НО ЋИ: 19. ЈУ ЛИ ГО ДИ НЕ При мљен по зив због из не над ног гу бит ка све сти код мла ђе осо бе На те рен се упу ћу је пр ва еки па По ли ци ја при ја вљу је ту чу са ви ше по вре ђе них лица ис пред згра де Гим на зи је На те рен кре ће дру га еки па Приј вљен удес са 5 6 те шко по вре ђе них на Све тињи, 23 км уда ље ној од цен тра гра да На те рен кре ћу тре ћа и че твр та еки па По ли ци ја при ја вљу је по вре ђе но ли це у те шком стању, у на се љу Бре сни ца Ам бу лан ту по кри ва ју ле кар на при је му и дис пе чер Од стра не пр ве еки пе ко ја је сти гла на ме сто уде са на Све ти њи, сти же по зив за ис по моћ 1. ЈА НУ АР ГО ДИ НЕ П ри ја вљен удес у Го ло че лу, уда ље ном 15 км од центра гра да са 5 по вре ђе них осо ба На те рен кре ћу пр ва и дру га еки па При ја вљен удес у Опор ни ци, уда ље ној 7 км од центра, по вре ђе не су 2 осо бе На те рен се упу ћу је тре ћа еки па По ли ци ја при ја вљу је ту чу у цен тру гра да са ви ше по вре ђе них осо ба На те рен кре ће че твр та еки па Са ме ста уде са у Го ло че лу од стра не пр ве при стигле еки пе, сти же по зив за ис по моћ На те рен се упу ћу је пе та еки па Ам бу лан ту по кри ва ју ле кар на при је му и дис пе чер лу, за по че ла је раз го вор са њим да би се опу стио у, за ње га, нео бич ном ам би јен ту. Пи та ла га је у ко ју шко лу иде, ко ји је раз ред... По че ла је да се ша ли са њим. Пи та ла га је да га случај но ни је гу шио не ки пред мет сутра у шко ли. Бр зо је од го во рио: Не. Док тор ка му је ста ви ла на ка жи прст пулс ни ок си ме тар ко јим се про ве рава ни во ки се о ни ка у кр ви и број отку ца ја ср ца. Ње му је ре кла да је то де тек тор ла жи и да раз ми сли и поно во јој ка же да ли га је мо жда гушио су тра шњи тест из ма те ма ти ке. Окре нуо се ка њој и ши ром отво рених очи ју ре као: Је сте. Др Алек сан дра Ва со вић Лекарска слава године

48 48 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУЛ 2013 ЛЕ КА РИ ОП ште/по РО ДИЧ НЕ МЕ ДИ ци НЕ ЈУ ГО И СТОЧ НЕ ЕВРО ПЕ НА ОКУ ПУ ПО ПУ ЛА РИ ЗА ци ЈА ПО РО ДИЧ НЕ МЕ ДИ ци НЕ // УЧЕ СНИ ци СКУ ПА СА ГЛА СИ ЛИ СУ СЕ ДА ЈЕ НЕО П ход НО ИН ТЕН ЗИВ НО РА ДИ ТИ НА ПО ДИ ЗА ЊУ СТА ТУ СА ПО РО ДИЧ НИХ ЛЕ КА РА И ПО ПУ ЛА РИ ЗА ци ЈИ ПО РО ДИЧ НЕ МЕ ДИ ци НЕ МЕ ЂУ МЛА ДИМ ЛЕ КА РИ МА // Тре ћа кон фе рен ци ја Асо ци јаци је ле ка ра оп ште ме ди цине по ро дич не ме ди ци не Ју го и сточ не Евро пе одр жа на је од 11. до 14. апри ла у бе о град ском хо те лу Ме тро пол Па лас. Кон фе ренци ја је оку пи ла око 300 уче сни ка из Ср би је, Бо сне и Хер це го ви не, Бу гарске, Ре пу бли ке Срп ске, Ма ке до није, Тур ске, Сло ве ни је, Хр ват ске, Црне Го ре и Ру му ни је. Те ме о ко ји ма се рас пра вља ло су би ле: Здрав стве на по ли ти ка у прима р ној здрав стве ној за шти ти-финан си ра ње и ор га ни за ци ја и Да ли је по ро дич на ме ди ци на атрак тив на и при влач на за мла де ле ка ре? Рад ле ка ра оп ште ме ди ци не поро дич не ме ди ци не у Ју го и сточ ној Евро пи ну ди ве ли ке мо гућ но сти у очу ва њу и уна пре ђе њу здра вља ста Са отварања Трећег Конгреса лекара опште медицине југоисточне Европе

49 ЈУЛ 2013 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 49 Проф. др Љубин Шукриев Др Toniy Mathie, председник WONCA Eвропе 50 >

50 50 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУЛ < Проф. Дејан Нешић, директорка ЛКС, проф. Бергман, проф. Јанко Керсник нов ни штва, али људ ски и ма те ри јални ре сур си су раз ли чи ти, по чев ши од фа кул тет ских еду ка ци ја, пре ко ор га ни за ци је до фи нан си ра ња службе оп ште/по ро дич не ме ди ци не. На осно ву све га из не тог на Тре ћој кон фе рен ци ји асо ци ја ци је ле ка ра ОМ-ПМ Ју го и сточ не Евро пе, мо же се ре ћи да је са рад ња ме ђу зе мљама ре ги о на ве о ма ко ри сна и већ даје ре зул та те у уна пре ђе њу про фе сио нал ног ра да по ро дич них ле ка ра. Ис ку ства у про це су еду ка ци је и спе ци ја ли за ци је оп ште ме ди ци непо ро дич не ме ди ци не већ не ко лико го ди на се ин тен зив но раз ме њу ју, ка ко раз ме ном еду ка тив них са држа ја, та ко и при су ство ва њем за једнич ким ску по ви ма. До бри при ме ри у ор га ни за ци ји слу жбе мо гли би да бу ду ис ко ришће ни у свим сре ди на ма, а по је дини про бле ми ре ше ни на на чин ка ко су то ура ди ли дру ги. Осим по ди зања стан дар да у ква ли те ту и оби му ра да ле ка ра по ро дич не ме ди ци не, мо гу ћа је са рад ња и у на уч но и стражи вач ком ра ду, што су по ка за ли и мно го број ни ра до ви при сти гли на Кон фе рен ци ју. За јед нич ки рад на про јек ти ма бит ним за по ро дич ну ме ди ци ну ите ка ко је ва жан за реги он Ју го и сточ не Евро пе. Кон фе рен ци ја је уче сни ци ма пружи ла увид у про це се ве за не за учење у по ро дич ној ме ди ци ни, приме ну но вих зна ња и мо гућ но сти ши ре ња њи хо ве при ме не. Ле ка ри оп ште ме ди ци не-по ро дич не ме дици не ве о ма су оп те ре ће ни сво јим сва ко днев ним ра дом, че сто су из ложе ни пре те ра ном на по ру да за дово ље по тре бе сво јих за јед ни ца, али трај но опре де ље ни за про фе си о нално уса вр ша ва ње и ме ња ње пре ма по тре ба ма ко је на ме ће 21 век. Ве ли ки до при нос у про це сима еду ка ци је по ро дич них ле ка ра и по ди за њу ста ту са ле ка ра оп ште ме ди ци не-по ро дич не ме ди ци не југо и сточ не Евро пе да ју Ка те дре поро дич не ме ди ци не и струч на удруже ња ле ка ра оп ште-по ро дич не ме ди ци не у зе мља ма Асо ци ја ци је ју го и сточ не Евро пе. Ис так ну та је и по тре ба да се уна пре ди са рад ња у из да ва њу струч них ча со пи са. За јед нич ки став свих уче сни ка Кон фе рен ци је је сте да је нео п ходно ин тен зив но ра ди ти на по ди зању ста ту са по ро дич ног ле ка ра и по пу ла ри за ци ји по ро дич не ме дици не ме ђу мла дим ле ка ри ма ко ји би се опре де ли ли за спе ци ја ли заци ју оп ште-по ро дич не ме ди ци не. Та ко ђе је ноп ход на бо ља са рад ња са др жав ним ин сти ту ци ја ма, Мини стар ством здра вља, Фон дом за здрав стве но оси гу ра ње, као и ме дицин ским фа кул те ти ма, Ле кар ском ко мо ром, Срп ским ле кар ским друштвом и др. Др Мир ја на Мој ко вић, председник Секције опште медицине

51 ЈУЛ 2013 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 51 ПО СЛЕ ДИ ПЛОМ СКО УСА ВР ша ВА ЊЕ ЛЕ КА РА ОП ште МЕ ДИ ци НЕ МЕ СТО И УЛО ГА КА ТЕ ДРЕ ОП ште МЕ ДИ ци НЕ Пи ше: прим. др Ве сна Ја њу ше вић, спе ци ја ли ста оп ште ме ди ци не, мен тор/ /пре да вач на Ка те дри оп ште ме ди ци не Ме ди цин ског фа кул те та Уни вер зи те та у Бе о гра ду По де фи ни ци ји WON CA-е (Свет ско удру же ње ле ка ра оп ште/по ро дич не ме дици не), оп шта/по ро дич на ме ди ци на је ака дем ска и на уч на ди сци пли на са соп стве ним едука тив ним са др жа јем, ис тра жи вањем, ба зом по да та ка и кли нич ким ак тив но сти ма. То је кли нич ка специ јал ност ори јен ти са на на примар ну здрав стве ну за шти ту. ПО СЛЕ ДИ ПЛОМ СКО УСА ВР ША ВА ње Спе ци ја ла ци ја оп ште ме ди цине на Ме ди цин ском фа кул те ту Уни вер зи те та у Бе о гра ду уве де на је 1963.го ди не, а 1979.го ди не, Меди цин ски фа кул тет у Бе о гра ду, је одо брио фор ми ра ње Ка те дре опште ме ди ци не за по сле ди плом ско уса вр ша ва ње ле ка ра. Од осни ва ња Ка тер дре, спе ци ја ли тич ки ис пит из оп ште ме ди ци не по ло жи ло је око 2500 ле ка ра. На жа лост, спе циј ли за ци ја опште ме ди ци не још увек ни је услов за рад ле ка ра у слу жби оп ште меди ци не, иа ко се ме то до ло ги ја ра да ко ја се при ме њу је у оп штој ме дици ни мо же да са вла да са мо у оквиру спе ци ја ли за ци је. На да мо да ће здрав стве ни пла не ри у бли ској будућ но сти са гле да ти зна чај и те жину ра да ле ка ра ко ји тре ба да бу ду чу ва ри ка пи је здрав стве ног си стема. Јер, ка ко је ре као Prof. Sir De nis Pe re i ra Gray, спе ци ја листа оп ште ме ди ци не, ко ји је осно вао пр ву Ка те дру оп ште меди ци не у Евро пи, на уни вер зи те ту Exe ter у Ве ли кој Бри та нији, оп шта ме ди ци на је нај лак ши по сао а све ту ако се ра ди лоше и нај те жи ако се ра ди до бро. ПРО ГРАМ СПЕ ЦИ ЈА ЛИ ЗА ЦИ ЈЕ Про грам спе ци ја ли за ци је оп ште ме ди ци не, ко ји се при ме њу је од го ди не, при ла го ђен је европ ским стан дар ди ма, па спе ци ја ли аз ци ја не тра је ви ше 3, већ 4 го ди не и то 24 ме се ца у окви ру кли нич ког де ла и 24 ме се ца у окви ру ам бу лант ног дела, ко ји се спро во ди у до му здра вља, уз не по сре дан над зор мен то ра, специ ја ли сте оп ште ме ди ци не. У оквиру ам бу лант ног де ла оба ве зна су 4 се ми на ра, а сва ки спе ци ја ли зант је у оба ве зи да пу бли ку је нај ма ње два ра да у ча со пи си ма или збор ни цима. У окви ру дво се ме страл не на ставе, пре да ва ња из оп ште ме ди ци не тра ју 80 ча со ва. У по след њих 10 годи на до шло је до зна чај не про мене у са др жа ју и ме то ди ма на ста ве, па су уме сто кла сич них пре да ва ња уве де не ра ди о ни це са те ма ма ко је су спе ци фич не за оп шту ме ди цин. За вр шни ис пит се са сто ји из те ста, прак тич ног и усме ног ис пи та ко ји се по ла же пред ше сто чла ном ис питном ко ми си јом. МЕН ТО Р СТВО По себ на па жња се при да је афирма ци ји мен то р ства као ва жном чи ни о цу у еду а ци ји сту де на та и ле ка ра то ком ле кар ског и спе ци јали стич ког ста жа. Ме ди цин ски фа кул тет Уни верзи те та у Бе о гра ду je го ди не је пот пи сао Уго вор о по слов ној сарад њи са до мо ви ма здра вља у Бе о гра ду ко јим се ре гу ли ше из во ђе ње прак тич ног де ла на ста ве за сту денте ме ди ци не и ле ка ре на спе ци јали за ци јии у ци љу раз ви ја ња ве штина нео п ход них за рад у при мар ној здрав стве ној за шти ти. ЕДУ КА ЦИ ЈА МЕН ТО РА Еду ка ци ја пре да ва ча и мен то ра, ко ји уче ству ју у на ста ви, оства рена је кроз ак тив ну са рад њу Ка те дре са Свет ским удру же њем ле ка ра опште/по ро дич не ме ди ци не -WONCА, Европ ским удру же њем на став ника у оп штој/по ро дич ни ој ме ди ци- EU RACT, Цен тром за Кон ти ну и ра ну Еду ка ци ју Ме ди цин ског фа кул тета Уни вер зи те та у Бе о гра ду и Секци јом оп ште ме ди ци не Срп ског ле кар ског дру штва. Сви пре да ва чи или мен то ри ко ји су по ха ђа ли неки од ме ђу на род них кур се ва у обаве зи су да исти ор га ни зу ју и у Ср бији.(фо то гра фи је) ПУ БЛИ КА ЦИ ЈЕ По ред ре дов них ак тив но сти на еду ка ци ји ле ка ра, Ка те дра, за једно са Сек ци јом оп ште ме ди ци не СЛД-а, има зна чај ну уло гу у изда ва њу ве ли ког бро ја пу бли ка ција на ме ње них ле ка ри ма у оп штој ме ди ци ни, од ко јих је нај ва жнија уџ бе ник Оп шта ме ди ци на, чија су три из да ња (1992./ 1995./ го ди не), Од лу ком Ве ћа за спе ци јали зо ва ну/по сле ди плом ску на ста ву Ме ди цин ског фа кул те та, на ме њена за по сле ди плом ско уса вр ша ва 52 >

52 52 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУЛ < ње ле ка ра. Ка те дра је уче ство ва ла и у спро во ђе њу не ко ли ко сту ди ја од ко јих је нај ва жни ја Мул ти центрич на сту ди ја пре ва лен це фак то ра ри зи ка и хр о нич них обо ље ња. ДО ДИ ПЛОМ СКА НА СТА ВА Школ ске 2009/2010. го ди не уведен је на VI го ди ни сту ди ја предмет Кли нич ки стаж у окви ру којег се слу ша и оп шта ме ди ци на, а за рад са сту ден ти ма ан га жо ва ни су мен то ри, спе ци ја ли сти оп ште меди ци не, при ма ри ју си. Ова но ви на је омо гу ћи ла да по ла га ње ис пи та из оп ште / по ро дич не ме ди ци не, ви ше ни је услов за но стри фи ка ци ју наше ди пло ме. МЕ ЂУ НА РОД НА СА РАД ња У про те клих не ко ли ко го ди на, оства ре на је зна чај на ме ђу на родна са рад ња са Ка те дра ма по ро дичне ме ди ци не у Љу бља ни и Ма ри бору, а Проф. др Игор Шваб и Проф др Јан ко Керс ник, су по ста ли ви зи тинг про фе со ри на Ме ди цин ском фа култе ту у Бе о гра ду. (фо то гра фи ја) РАЗ МЕ НА СТУ ДЕ НА ТА Ре а ли зо ва на је и раз ме не сту дена та, па је сту дент ки ња из Сло вени је упу ће на у Бе о гра ду, на оба вљање прак тич не на ста ве из пред ме та По ро дич на ме ди ци на. По твр да вели ког по ве ре ња у наш рад би ло је ње но осло ба ђа ње од по ла га ње за вршног ис пи та из по ро дич не ме ди цине. (фо то гра фи ја) БУ ДУ ЋЕ АК ТИВ НО СТИ И по ред чи ње ни це да је оп шта ме ди циа ака дем ска и на уч на дисци пли на, на Ме ди цин ском фа култе ту у Бе о гра ду још ни је одо бре но фор ми ра ње Ка те дре за до ди пломску на ста ву из обла сти оп ште ме дици не, ко ја би би ла цен тар за це локу ну еду ка ци ју, ис тра жи вач ки рад и про фе си о нал ни раз вој спе ци јали ста оп ште ме ди ци не. Ме ди цин ски фа кул тет је годи не до нео Од лу ку о мо гућ но сти из бо ра Са рад ни ка у на ста ви за Ка те дру оп ште ме ди ци не, што би тре ба ло да бу де за че так оства ре ња ви зи је фор ми ра ња Ка те дре за до диплом ску на ста ву на чи јем че лу ће би ти про фе сор, спе ци ја ли ста оп ште ме ди ци не. // ШТА ЋЕ БИ ТИ СА СРП СКИМ ЗДРАВ СТВЕ НИМ СИ СТЕ МОМ НА КО СО ВУ И МЕ ТО хи ЈИ? БРИ ГА ЗА МЕ ДИ ци НА РЕ И ПА ци ЈЕН ТЕ // ПРЕ МА БРИ СЕЛ СКОМ СПО РА ЗУ МУ КОМ ПЛЕТ НИ ЗДРАВ СТВЕ НИ СИ СТЕМ НА КО СО ВУ И МЕ ТО хи ЈИ ТРЕ БА ДА БУ ДЕ ПРЕ ПУ штен ЗА ЈЕД НИ ци СРП СКИХ ОП шти НА, А МИ НИ СТАР КА ЗДРА ВЉА СР БИ ЈЕ УВЕ РА ВА ДА ЋЕ ЗДРАВ СТВЕ НЕ СЛУ жбе ФУНК ци О НИ СА ТИ КАО И ДО СА ДА // Пи ше: Др Ни ко ла Т. Ко стић, спец. ин тер не ме ди ци не Чла но ви Ле кар ске ко мо ре Ср би је са Ко со ва и Ме тохи је се по след њих не ко лико не де ља на ла зе у ве ли кој не до у ми ци, због пи та ња, шта ће се до го ди ти са це ло куп ним здрав ственим си сте мом на овим про сто рима? Иа ко су Ко со во и Ме то хи ја од го ди не под НА ТО оку па ци јом, го тово ком плент ну кон тро лу над здравстве ним си сте мом на под ру чи ји ма где ве ћин ски жи ве Ср би, а ко ји чине се вер Ко со ва и Ме то хи је и ен клаве ју жно од Ибра и то: цен трал но Ко со во, Ко сов ско по мо ра вље и Ново Бр до, Штрп це и ма ње сре ди не у Ме то хи ји (Го ра жде вац, Ора хо вац, Го ра, Осо ја не...), под над ле жно шћу су Вла де Ре пу бли ке Ср би је, од но сно ње ног Ми ни стар ства здра вља и Репу блич ког фон да здрав стве ног осигу ра ња. Рад здрав стве них ор га ни за ци ја (осим не ко ли ко изо ло ва них структу ра и ма лог бро ја по је ди на ца) финан си ра ју та ко ђе на ши ор га ни, ко ји су то ра ди ли и пре ра та го ди не, да кле, Вла да Ре пу бли ке Ср би је. Бри сел ски спо ра зум У Бри се лу је 19. апри ла ове го ди не пот пи сан Пр ви спо ра зум о принци пи ма ко ји ре гу ли шу нор ма ли заци ју од но са, мно го по зна ти ји као Бри сел ски спо ра зум, под по крови тељ ством ви со ке пред став ни це Европ ске ко ми си је за спољ не посло ве и без бед ност, а па ра фи ран од стра не пре ми је ра Ср би је и пре ми јера са мо зва не Ре пу бли ке Ко со во (1). Тај спо ра зум је Вла да Ре пу бли ке Срби је јед но гла сно усво ји ла на сед ници 21. апри ла (2), а по том је то учи нила и На род на скуп шти на Ре пу бли ке Ср би је 26. ма ја (3). Текст тог спо ра зу ма по ста вља мно ге не до у ми це ме ђу ле ка ри ма, чла но ви ма Ле кар ске ко мо ре Ср бије, од но сно Ре ги о нал не ле кар ске комо ре за Ко со во и Ме то хи ју. Основ на не до у ми ца је - ко ме ће здрав ственом си сте му при па сти ле ка ри са Ко со ва и Ме то хи је? Уви дом у ориг нал ни текст Брисел ског спо ра зу ма, на во ди мо компле тан текст чла на број 4 (4) : 4. У скла ду с над ле жно сти ма дефи ни са ним у Европ ској по ве љи о локал ној са мо у пра ви и ко сов ским зако ном, оп шти не чла ни це ће има ти пра во да са ра ђу ју на ко лек тив ној при ме ни сво јих овла шће ња пу тем Удру же ња (За јед ни це Удру же ња). Зајед ни ца ће у пот пу но сти над гледа ти обла сти при вред ног раз во ја, обра зо ва ња, здрав ства, ур ба ни заци је и ру рал ног уре ђе ња. На осно ву тек ста тог чла на уочљи ве су две чи ње ни це. Пр ва, да ће се као над ле жне сма тра ти Европ

53 ЈУЛ 2013 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 53 ска по ве ља о ло кал ној са мо у пра ви и ко сов ски за ко ни (да кле не за ко ни Ре пу бли ке Ср би је), а дру га, да ће та но во фор ми ра на за јед ни ца (оп штина) у пот пу но сти над гле да ти област здрав ства (а не Ми ни стар ство здравља Ср би је и Ре пу блич ки фонд за здрав стве но оси гу ра ње, ко ји су то чи ни ли до са да). На осно ву тих по да та ка, очи гледа но је да се ком плет ни здрав ствени си стем на Ко со ву и Ме то хи ји, пре пу шта За јед ни ци срп ских општи на, над ко ји ма ће ко нач ну надле жност има ти за ко ни и из вр шна власт са мо про гла ше не Ре пу блике Ко со во. Шта ће би ти са оси гу ра ни ци ма? По ста вља се и пи та ње, ка ко ће бити ре гу ли са но здрав стве но оси гура ње за око Ср ба ко ји жи ве на Ко со ву и Ме то хи ји, а ко ји ко ристе услу ге здрав стве ног си сте ма у окви ру за ко на Ре пу бли ке Ср би је? Са да су сви они оси гу ра ни ци Ре публич ког фон да за здрав стве но осигу ра ње Ср би је и ле че се у до мо ви ма здра вља и здрав стве ним цен три ма на те ри то ри ји ју жне срп ске по краји не, а по по тре би и на те ри то ри ји це ле Ре пу бли ке Ср би је, док пре ма тек сту Спо ра зу ма, то са да пре ла зи у над ле жност За јед ни це оп шти на, од но сно за ко на Ре пу бли ке Ко со во. Исто ва жи и за ди стри бу ци ју ле кова и ме ди цин ских сред ста ва, ко ји ће очи глед но пре ста ти да се до бавља ју из Бе о гра да. А, ка ко оче ки ва ти нор мал ну дистри бу ци ју ле ко ва од вла сти из Пришти не, ко је су го ди на ма за пле њи вале на ше ле ко ве, ки се о ник, опре му, вак ци не? Ка ко ве ро ва ти они ма који су чак ис кљу чи ва ли и те ле фонске ве зе на шим слу жба ма за хит ну ме ди цин ску по моћ? По се та ми ни стар ке здра вља Ср би је Ко со ву и Ме то хи ји Ми ни стар ка здра вља Ре пу блике Ср би је, проф. др Сла ви ца Ђукић Де ја но вић бо ра ви ла је 29. ма ја у Ко сов ској Ми тро ви ци. Том прили ком су сре ла се са ди рек то ри ма здрав стве них ин сти ту ци ја са ових про сто ра. Не за о би ла зна те ма на кон фе рен ци ји за ме ди је би ло је и спро во ђе ње Бри сел ског спо ра зума. Упи та на да ли ће им пле мен таци ја бри сел ског до го во ра ути ца ти на срп ске здрав стве не ин сти ту ције на Ко со ву, др Ђу кић Де ја но вић је ка за ла да је им пле мен та ци ја брисел ског спо ра зу ма ових да на фоку си ра на у две обла сти област уну тра шњих по сло ва, да кле без бедно сти и на област пра во су ђа. Здрав стве не уста но ве ра де несме та но свој по сао и по себ но сам има ла при ли ке да чу јем од сво јих ко ле га ју жно од Ибра, да они ле че и све Ал бан це ко ји им се ја ве, подјед на ко успе шно као и Ср бе, ка зала је она. Упи та на да ка же да ли ов да шњи здрав стве ни рад ни ци оста ју део систе ма Ре пу бли ке Ср би је, ми ни старка је ис та кла да ле ка ри и здравстве не слу жбе Ко со ва и Ме то хи је функ ци о ни шу као и до са да. За све оне ко ји тре ба да бу ду транспор то ва ни у Кра гу је вац, Бе о град, Ниш и дру ге цен тре у цен трал ној Ср би ји, не ће би ти ни ка квих пробле ма, до да ла је Де ја но вић (5). Велико интересовање медија: Посета министарке здравља ЗЦ Косовска Митровица 54 >

54 54 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУЛ < Да ли ће Ле кар ска ко мо ра Ср бије има ти чла но ве на Ко со ву и Мето хи ји? С об зи ром на то да је у ме ђу вре мену усво јен и план о им пле мен та цији спо ра зу ма, и да се у вре ме пи са ња овог тек ста (сре ди на ју на го дине), за по чи ње са уки да њем ин ститу ци ја Ре пу бли ке Ср би је на Ко со ву и Ме то хи ји га ше ње по ли циј ских струк ту ра (6), по ста вља се ба зич но пи та ње: да ли је са мо пи та ње време на ка да ће и уки да ње здрав ствених ин сти ту ци ја Ре пу бли ке Ср би је до ћи на ред? То се не ће мо жда де сити у на ред них не ко ли ко ме се ци, али ће и то, сва ка ко, до ћи на ред. Број ле ка ра на Ко со ву и Ме то хи ји ни је ве ли ки. Има их око 750, према по да ци ма Ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре Ко со ва и Ме то хи је Ле карске ко мо ре Ср би је, што у по ре ђе њу са ви ше од ле ка ра у це лој Срби ји, пред ста вља за и ста ма ли број. Уко ли ко се бу де у пот пун сти пошто вао Бри сел ски спо ра зум, и лека ри пре ђу у здрав стве ни си стем та ко зва не Ре пу бли ке Ко со во, поста вља се пи та ње ка ко ће он да функци о ни са ти Ре ги о нал на ле кар ска комо ра за Ко со во и Ме то хи ју? Ка ква ће би ти уло га де ле га та у Скуп штини Ле кар ске ко мо ре Ср би је? Ка ко ће се упла ћи ва ти чла на ри на? Да ли су на ше нај ве ће на де, у ства ри, на ши нај ве ћи стра хо ви? Здрав стве ни си стем на Ко со ву и Ме то хи ји је из др жао пе ри од од го ди не, ка да су срп ски здрав стве ни рад ни ци про те ра ни из свих ин ститу ци ја ју жно од Ибра. При шти на, При зен, Пећ, Гњи ла не, Уро ше вац и мно га дру га ме ста, оста ла су без ијед ног ле ка ра срп ске на ци о нал ности. Не ки су из гу би ли и жи во те у сво јим ор ди на ци ја ма. Та да се крену ло од ну ле, и фор ми ра ни су но ви до мо ви здра вља и бол ни це. Гра ђене су но ве апо те ке и кли ни ке. На бавља на је но ва опре ма, од пе а на до ул тра зву ка, и сти ца но је но во по вере ње код па ци је на та. Ра не су се обра ђи ва ле уз све ће, са ни тет ска во зила су во зи ла бо ле сне кроз ме ста где би ма ло ко имао хра бро сти про ћи, ра ди ло се без во де и гре ја ња... Мно го је зно ја, су за и кр ви проли ве но да би се све то ство ри ло и одр жа ло. Мно го је жи во та из гу бљено због ло ших усло ва жи во та и рада. Мно го је суд би на не по врат но и трај но про ме ње но. Мно го је ма тери јал них сред ста ва из цен трал не Ср би је уло же но у све то. Го ди на ма се це ла Ср би ја мно го че га од ри цала, да би и на Ко со ву и Ме то хи ји де ца мо гла да бес плат но при ме Југо ци лин, и да би се и у Гра ча ни ци мо гла да ти стреп то ки на за. Да ли смо гре ши ли што смо сви за јед но, ду го гра ди ли и га ји ли систем ко ји је да вао на ду да ће оп стати и оста ти? Да ли смо по гре ши ли што се од мах ни смо пре да ли и поко ри ли? Да ли је би ла гре шка што смо се уоп ште бо ри ли? Не. На во ди: (1) fo/ve sti/in dex. php?yyyy=2013&mm=04&dd=19&nav_ca tegory=640&na v_id = (2) di ob. rs/in fo/vest. php? id=87910 (3) vo sti. rs/ve sti/na slov na/poli ti ka/ak tu el no.289.html: skup sti na-srbi je-usvo ji la-vla din-iz ve staj (4) rs/pa ge/sto ri es/sr/story/9/ Po li ti ka/ /tekst+pred lo ga+bri selskog+spo ra zu ma. html (5) di o kim. net/ve sti/de ja no vicele men tar ni-pro ble mi-u-le ce nju-pa ci je na taju zno-od -ibra. html (6) li ti ka. rs/ru bri ke/po li tika/ sr. html *** Циљ пи са ња овог тек ста су број ни раз го во ри са ко ле га ма ко ји су из рази ли ве ли ку за бри ну тост и не спокој, због до га ђа ја ко ји су за на ма и ис пред нас. Текст не ма ни ка кву поли тич ку ко но та ци ју, ни на ме ру, нити је упе рен про тив би ло ко је поли тич ке стран ке или лич но сти, већ са мо ар гу мен то ва но пре но си тренут ну си ту а ци ју на Ко со ву и Ме тохи ји. Аутор ОБ ЈА ШњЕ ње: Већ је 5. го ди на из ла же ња Гла сни ка ЛКС-е. Сва ки но ви број је по тру ду ко ји ула же уредни штво у при пре ма ње и штам пу бо љи од прет ход ног. Ипак, не ке де ч је бо ле сти нас још пра те. У же љи да тек сто ви бу ду што ра зно вр сни ји и, што сло бод ни је писа ни и да опи су ју нај но ви је до га ђа је до са да ни смо уво ди ли од ре ђе на фор ма ла на пра ви ла за њи хо во обја вљи ва ње и штам па ње. У овом тре нут ку, по сле не коли ко не на мер них гре ша ка, про пу ста и не мо гућ но сти да се у це ло сти штам па ју при сти гли вр ло ква ли тетни при ло зи, уред ни штво је би ло при ну ђе но да уве де од ре ђе на пра ви ла за пи са ње. До шли смо до за кључка да је сва ки си стем, ма ко ли ко ри ги дан био, бо љи од не по сто ја ња од ре ђе них пра ви ла пи са ња. Из тог разло га, од овог бро ја уво ди мо упут ства за ауто ре ко ја се од но се на све тек сто ве и ру бри ке у на ред ним бро је вима. Упут ства ће се на ла зи ти у сва ком бро ју Гла сни ка та ко да ће убу ду ће би ти при хва та ни и штам па ни само тек сто ви ко ји, уз ак ту ел ност за об ја вљи ва ње у Гласни ку, за до во ља ва ју и до го во ре ну фор му. У про шлом бро ју, упра во због не по сто ја ња од ре ђених пра ви ла пи са ња, до шло је због огра ни че ног форма та и про сто ра за пи са ње до не мо гућ но сти штампа ња тек ста о нај но ви јим не у ро и ми џинг ме то да ма у

55 ЈУЛ 2013 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 55 ПО СЕ ТА МИ НИ СТАР КЕ ЗДРА ВЉА проф. др СЛА ВИ це ЂУ КИЋ ДЕ ЈА НО ВИЋ КО СО ВУ и МЕ ТО хи ЈИ ВЕ ЋИ ПРО БЛЕ МИ ЈУ жно ОД ИБРА Проф. др Сла ви ца Ђу кић Де ја но вић пр ви је мини стар здра вља Ре пу бли ке Ср би је ко ји је по сетио здрав стве не уста но ве на Ко со ву и Ме то хи ји од го ди не до да нас. Ак ту ел на ми ни старка здра вља бо ра ви ла је 29. ма ја у Ко сов ској Ми тро вици. Том при ли ком она је по се ти ла Здрав стве ни цен тар где је ру ко вод ство те уста но ве упо зна ло са тре нут ном си ту а ци јом и про бле ми ма са ко ји ма се су о ча ва ју за после ни у тој уста но ви, а ко ја има из у зет но ве ли ку уло гу у ле че њу и збри ња ва њу па ци је на та са под руч ја чи таве ју жне срп ске по кра ји не. На кон тог раз го во ра, ми ни стар ка здра вља су сре ла се са сту ден ти ма Ме ди цин ског фа кул те та у При шти ни, из ме ште ног у Ко сов ску Ми тро ви цу. Осим раз го во ра, она је сту ден ти ма че твр те го ди не одр жа ла пре да ва ње из обла сти не у роп си хи ја три је. Ми ни стар ка је по себ но емо тив но до жи ве ла од го вор сту де на та на ње но пи та ње где би во ле ли да ра де након за вр шет ка сту ди ја, ка да су они сви као је дан од гово ри ли: На Ко сме ту. На кра ју по се те ми ни стар ка здра вља проф. др Слави ца Ђу кић Де ја но вић има ла је рад ни са ста нак са дирек то ри ма здрав стве них уста но ва, ка ко оних са се вера Ко сме та, та ко и оних ко ји ра де ју жно од Ибра. Би ло је очи глед но и сви ма ја сно да су пр о бле ми здрав ствених уста но ва са под руч ја Ко сме та ју жно од Ибра не у по ре ди во ве ћи и мно го те жи од пр о бле ма уста но ва које су сме ште не на се ве ру Ко сме та. Го ру ћи про бле ми ЗУ ју жно од Ибра огле да ју се у немо гућ но сти снаб де ва ња ле ко ви ма и са ни тет ским мате ри ја лом, као и вак ци на ма. Ко сов ска по ли циј ска служба не до зво ља ва унос истих уз обра зло же ње да су то па ра лел не ин сти ту ци је. Та ко ђе је ис так нут и про блем тран спор та па ци је ната из раз ло га што је уста но ва ма ју жно од Ибра оне могу ће на ре ги стра ци ја са ни тет ских во зи ла код ко сов ских вла сти и не при зна ва ња ре ги стар ских та бли ца са на зиви ма гра до ва на КиМ из да тих од стра не МУП РС. Из тог раз ло га по себ но ве ли ки про блем пред ста вља тран спорт два на е сто ро па ци је на та на хе мо ди ја ли зи у ЗЦ Вра ње, три пу та не дељ но. Ми ни стар ка здра вља обе ћа ла је ди рек то ри ма ЗУ да ће учи ни ти све ка ко би по мо гла у ре ша ва њу тих пробле ма. Ме диј ско ин те ре со ва ње за ову по се ту би ло је огромно. Број ни но ви на ри су, на кон за вр шет ка са стан ка, мини стар ки по ста ви ли ве ли ки број пи та ња где се ве ћи на од но си ла на бу ду ћи ста тус ЗУ на Ко сме ту, а све ве зано за при ме ну Бри сел ског спо ра зу ма. Ми ни стар ка је том при ли ком из ја ви ла да ће здрав стве не уста но ве на КиМ и да ље оста ти у здрав стве ном си сте му РС, што је ве ли ко охра бре ње, ка ко за за по сле не у здрав ству, та ко и за це ло куп но ста нов ни штво на Ко сме ту. Ми ни старки је упу ће на за хвал ност за по се ту, као и по зив да за Ви дов дан по се ти ЗУ на КиМ ју жно од Ибра. Др Је ли ца Крч ма ре вић не у ро ло ги ји. Ве о ма ква ли те тан при лог др Је ле не Остојић на пи сан још пре ви ше ме се ци, ка да је тре ба ло да бу де об ја вљен нај пре у бро ју 15/2012/13, а за тим у броју 16/2013 Гла сни ка ЛКС, ни је би ло мо гу ће штам па ти због ве ћег фор ма та од оног ко ји је про стор у Гла сни ку до зво ља вао. Не бла го вре ме ним штам па њем од ре ђе ни тек сто ви гу бе на ак ту ел но сти, јер се но ве тех но ло гије у здрав ству бр зо ме ња ју и на њих тре ба ука зи ва ти кад се уво де. На пра вљен је и про пуст у од но су на др Алек сан дра Не до ка у Гла сни ку број 15/2012. У тек сту Сла ва српском вој ном са ни те ту колегe Николe Т. Костићa, изо ста вље но је име др Алек сан дра Не до ка, ауто ра књиге ко ју је Ко стић ко ри стио као гра ђу за текст. У то ку штам па ња су нам се пот кра ле и не ке лек сич ке и син так сич ке гре шке. Не ки тек сто ви су скра ће ни, опет из фор мал них раз ло га и због не до стат ка про сто ра, што је си гур но ути ца ло на њи хов це ло куп ни ква ли тет. Уред ни штво се, уз ово об ја шње ње, из ви ња ва свим ауто ри ма тек сто ва ко ји су, и по ред ве ли ког уло же ног тру да за са ста вља ње при ло га за штам пу и же ље да се побољ ша ква ли тет Гла сни ка, оште ће ни нео бја вљи ва њем или об ја вљи ва њем њи хо вих тек сто ва са гре шка ма. Испред Уређивачког одбора, др Нина Михајловић

56 56 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУЛ 2013 НЕОБИЧНА ПРИЧА Др Александар Недок Прлек у Београду // ПРАУНУК ДР ШТЕФАНА НЕДОГА, ЈЕДНОГ ОД ПРВИХ СЛОВЕНАЧКИХ ЛЕКАРА СРПСКЕ ВОЈСКЕ, ПЕНЗИОНЕРСКЕ ДАНЕ У БЕОГРАДУ ИСПУЊАВА ПИСАЊЕМ О ИСТОРИЈАТУ ВОЈНОГ САНИТЕТА // Пише: Маријан Ф. Крањц, генерал-мајор у пензији Ка жу, Пр ле ка је вео ма те шко на ћи у све ту, а по себ но у Ср би ји. Ја сам га на шао усред Бе о гра да! При ча је до ста за ни мљи ва по то ме како је за по че ла, па ћу је за то опи сати. Ка да сам пре не ко ли ко го ди на по чео са ку пља ти по дат ке за сво ју књи гу о сло ве нач кој вој ној ин те лиген ци ји, а по себ но о сло ве нач ким до бро вољ ци ма у срп ској вој сци, коле га Ми ли сав С. из Бе о гра да упозо рио ме је на свог по зна ни ка др Алек сан дра Не до ка, чи ји пре дак је био ме ђу пр вим сло ве нач ким ле кари ма у срп ској вој сци. Ка за но учи ње но! Ве за пу тем Ин тер не та је ус по ста вље на, по даци су по че ли сти за ти и го ми ла ти се. Ка да сам но вог по зна ни ка и бе о град ског ле ка ра по чео за пит ки ва ти о ње го вим пре ци ма у Сло ве ни ји, он ми је нај пре по ве рио, да по ти чу из Љу то ме ра, зна чи из сре ди шта Прле ки је, ње гов пра де да Ште фан најпре је сту ди рао ме ди ци ну у Бе чу и Пра гу, да би ка сни је пре шао у српску вој ску као је дан од пр вих слове нач ких ле ка ра. При ча је би ла за и ста за ни мљи ва, па и из у зет на. По што сам у ме ђувре ме ну до ста то га са знао о ге не а ло ги ји, па и о по зна тим Сло вен цима, по чео сам ис тра жи ва ти род би ну Не до га у Пр ле ки ји, а при то ме ми је мно го по мо гао по зна ти ро до сло вац Среч ко П. из око ли не Љу то ме ра. Тако смо за јед но до ста бр зо уста но вили и до ку мен то ва ли, да је Ште фан Не дог био де те, ве о ма си ро ма шног ро да, ро дјен у се лу Во гри чев ци код Љу то ме ра. А, по што су и мо ји пре ци би ли из су сед ног се ла Ра до слав ци, то смо са др Алек сан дром Недо ком скло пи ли нека кво пр леч ко партнер ство, ко је још увек тра је. Овај за пис је зато и ре зул тат то га што смо учи ни ли за слове нач ку и срп ску војну исто ри ју, по себ но са ни тет. Ште фан Не дог (Сте ван Не док), др мед. и хи рур ги је и са ни тет ски мајор срп ске вој ске, ро ђен је 23. де цембра у се лу Во гри чев ци код Љуто ме ра. Основ ну шко лу по ха ђао је у су сед ним Це за њев ци ма, а за тим је по ха ђао фра ње вач ку гим на зи ју у Ва ра жди ну. Из све до чан ства, које је на пи са но на ла тин ском је зи ку, мо гу ће је за кљу чи ти, да је Step hanus Ne dog успе шно за вр шио Др Сте ван Не док са ни тет ски ма јор СВ, Бе о град, (При ват ни фо то ал бум А. Не док) шест раз ре да ма ђар ске гим на зије, на ко јој су од до зво ља вали и упо тре бу на род ног (хр ватског) је зи ка. Шко ло ва ње је на ста вио у Бе чу и у Пра гу. Та ко је из ме ђу завр шио Ka i ser lic he Jo sephs-aka demie од но сно вој но ме ди цин ску акаде ми ју, а за тим у Пра гу до вр шио сту ди је ме ди ци не на Карло вом Уни вер зи те ту, сте као ти ту лу док то ра ме ди ци не, а и док тора хи рур ги је. У тим до ку мен ти ма су му про ме ни ли пре зи ме у Не док, ко је је и за др жао. Био је ва тре ни при ста ли ца иде ја о сло вен ском пре по ро ду и пан словен ству. У то ку сту ди ја 1860/61. био је сре ски ле кар у Љуб ном, у Слове ни ји, а по сле ди пло ме је од ју ла до де цем бра Слу жбо вао је као вој ни ле кар у Вој ној бол ни ци бр.1 у Пра гу. За ни мљи во је, да је фран цу ски пуков ник Hi po li te Mon din, та да вој ни ми ни стар у Ср би ји, већ го ди не тра жио по дат ке о док то ру Ште фа ну Не до ку, ко ји је имао по треб на иску ства из аустриј ске вој ске. За јед но са че шким при ја те љем и ле ка ром др Јо же фом Хо ле цом прија вио се на кон курс за ле кар ско место у Ср би ји. Обо је су би ли при мљени го ди не. Ште фан Не док је био од 1. ја ну а ра сре ски ле кар у Кра гу јев цу, а за тим окру жни лекар у Ло зни ци до Од 1. де цем бра па све до сво је смр ти 16. мај био је вој ни ле кар. У мир но доп ском пе ри о ду био је лекар и на чел ник ин тер ног оде ле ња вој не бол ни це у Бе о гра ду, управ ник вој не бол ни це у Кра гу јев цу, а уједно и члан нај ви ше ле кар ске устано ве у Ср би ји члан Др жав не лекар ске ко ми си је. Као вој ни ле кар је до ста бр зо на пре до вао (при ли ком сту па ња вој ни ле кар, ка пе тан 2. кла се, а ка пе тан

57 ЈУЛ 2013 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 57 >>> Пре по чет ка пр вог срп ско-тур ског ра та би ло је у Ср би ји све га 60, а у вој сци 19 ле ка ра. Пре ма са чу ва ним по да ци ма у ар хи ва ма срп ске вој ске ме ђу њи ма је би ло и осам Сло ве на ца <<< На Со лун ском фрон ту 1917: ма јор др Јо сиф, са ци га ре том (де сно) брат ста рог оца (Фо то ал бум А. Не док) Сте ван Не док, Вра ње, (фо то ал бум, А. Не док, Бе о град, 2013) 1. кла се). Го ди не уна пре ђен је у чин са ни тет ног ма јо ра, па је као та кав у то ку ра то ва са Тур ском и 1877/78. оба вљао ве о ма од го ворне ду жно сти на чел ни ка са ни тет ске слу жбе у Ти моч кој ди ви зи ји и затим у Дрин ском кор пу су. Био је од ли ко ван сре бр ном меда љом за хра брост и та ков ским кр стом за вој нич ке за слу ге (1877.). Умро је 4. ма ја у то ку Дру гог ра та са Тур ском, по сле те шке боле сти. Кнез Ми лош Обре но вић га је због из ван ред них за слу га постхум но уна пре дио у чин са ни тет ског пот пу ков ни ка, што је био та да, све до 1883, нај ви ши чин у са ни тет ској слу жби срп ске вој ске. Као ве ли ки при ста ли ца ју жносло вен ских иде ја, шти тио је своје ко ле ге због по ли тич ког про го на. Био је по ли гло та, па је та ко по ред сло ве нач ког го во рио не мач ки, српски, ма ђар ски, ита ли јан ски и латин ски. У слу жбе ним оце на ма стоји, да је био ве о ма спо со бан ле кар хи рург, до бар учи тељ вој ним болни ча ри ма, ве о ма успе шан са ни тетски офи цир и чо век ван ред не култур не ши ри не. Го ди не оже нио се Ма ђа рицом из Ру му ни је Ма ри јом рође ном Ко вач (1845, Кан та, Ер дељ/ Тран сил ва ни ја 1927, Вр њач ка Бања), ко ја је по сле ње го ве смр ти бри ну ла о тро је ма ло лет не де це: Ауре ли ју-на ду (11 го ди на) и си нове Јо си фа (8) те Сте ва на (5). И он и су пру га Ма ри ја би ли су ка то ли ци, док су де ца ка сни је пре шла у право сла вље, па су у спо мен на Ште фана Не до ка пре у зе ли срп ску Сла ву на ње гов имен дан Св. Ар хи ђа кона Сте ва на (тре ћи дан Бо жи ћа). Деци је био кум срп ски вој ни ле кар др Хер ман Кра ус. Ле кар је по стао и ње гов син Јосиф Не док, др. мед., ро ђен 23. фебру а ра у Бе о гра ду. Ме ди цину је за вр шио у Бе чу, а по сле је био при ват ни ле кар у Кра гу јев цу, специ ја ли ста ин тер ни ста (Беч), са једним од пр вих рент ге на у Ср би ји. При ват но се оспо со био као вој ни хи рург код проф. др. Во ји сла ва Субо ти ћа у Бе о гра ду, што му је ка сни је ве о ма ко ри сти ло, по што је био у оба бал кан ска и у Пр вом свет ском рату управ ник вој них пољ ских бол ница у Шу ма диј ској ди ви зи ји. За изван ред не за слу ге при мио је ви ше од ли ко ва ња (сре бр ну и злат ну меда љу за рев но сну слу жбу, ме да љу срп ског Цр ве ног кр ста, крст ми лоср ђа, ред Св. Са ве V сте пе на и ред ју го сло вен ске кру не III сте пе на) и био уна пре ђен у чин ре зер вног потпу ков ни ка са ни тет ске слу жбе. До сво је смр ти био је ле кар у Врњач кој Ба њи. Имао је ћер ку Ду шицу (1910, Кра гу је вац 1940, Бе о град), ко ја је би ла уда та за Дра гу ти на Коха ри ћа, офи ци ра ВКЈ, а њи хов син Вла ди мир, био је про фе сор Бро дарског фа кул те та у За гре бу. Ште фа на дру ги син, Сте ван (1873, Бе о град 1905, Гор њи Ми ла но вац), Алек сан дров де да, у Бе чу је за вршио Ви со ку ко мер ци јал ну ака деми ју и био еко но ми ста Пр вог српског па ро бро дар ског дру штва у Бе о гра ду, а умро је до ста ра но. Ње гов син Све то зар (1899, Па раћин 1960, Па ра ћин), ди пло ми рани прав ник, су диј ски офи цир ВКЈ, ка сни је адво кат, био је оже њен са Де сан ком Ди ми три је вић (1898, Соко ба ња , Бе о град), про фе со рицом фи зи ке. Син Алек сан дар је био је ди нац. Све то зар и ње гов брат Че до мир (Жит ко вац, 1897 Па ра ћин, 1978) би ли су обо ји ца при мље ни као до бро вољ ци у срп ску вој ску и за вр ши ли ра ди о те ле граф ски курс. Све то зар је био за тим као ра ди о теле гра фи ста до де љен Вр хов ној коман ди, а Че до мир Шу ма диј ској диви зи ји. По сле по вла че ња кроз Ал ба ни ју на остр во Крф, Све то зар је био послат у Ни цу, Фран цу ска, где је завр шио гим на зи ју, а за тим се је >

58 58 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУЛ < вра тио у Ср би ју, где је био пре во дилац из ме ђу срп ске Вр хов не ко манде и фран цу ских је ди ни ца у Су боти ци. По сле ра та је за вр шио Прав ни факул тет у Бе о гра ду и био се кре тар ми ни стра Ми ло ра да Дра шко ви ћа. Од до био је су диј ски официр ВКЈ у шта бу Дрин ске ди ви зи је, а за тим је пре шао у адво ка те. Че до мир је у Со лу ну за вр шио гим на зи ју, а за тим је по слат у Белги ју, где је за вр шио сту ди је на Шумар ском фа кул те ту у Лу ве ну. Ни је се же нио. Алек сан дар, син Све то за ра, на ставио је тра ди ци ју свог пра де де Штефа на, ле ка ра и са ни тет ног пот пуков ни ка Срп ске вој ске. Ро ђен је 10. сеп тем бра у Бео гра ду. Гим на зи ју и Ме ди цин ски фа кул тет је за вр шио у Бе о гра ду. Био је уче сник НОБ Док тор је ме ди цин ских на у ка (1978.), спе ци јали ста ин тер не ме ди ци не (1961.), хаби ли ти ран за уни вер зи тет ског настав ни ка (1965.), при ма ри јус (1967.), на уч ни са вет ник (ранг ре дов ног про фе со ра) за пред мет кар ди о ло гија на Ме ди цин ском фа кул те ту у Бео гра ду (1988.), ре дов ни члан Ака деми је ме ди цин ских на у ка у Бе о гра ду (1990.), ре дов ни члан Њу јор шке Ака де ми је на у ка (1985.) и пред седник кар ди о ло шке сек ци је Срп ског ле кар ског дру штва. На кра ју је био управ ник бол ни це Св. Са ва у Бе о гра ду и на чел ник ур гент ног кар дио ло шког оде ље ња Кли нич ног центра Ср би је у Бе о гра ду. Као пен зи о нер се већ пет на ест го ди на ба ви на уч ном пу бли ци стиком, та ко ђе и о са ни тет ској слу жби срп ске вој ске. На пи сао је мо но графи је: Срп ски вој ни ле ка ри , По вла че ње срп ске вој ске кроз Ал бани ју и ева ку а ци ја на Крф рад вој ног са ни те та, а ове го ди не је иза шла на гра ђе на мо но гра фи ја са на сло вом Бал кан ски ра то ви , Рад срп ског вој ног са ни те та. Алек сан дар је уче сто вао у НОР од и ок то бра на пу стио ЈА, да би за вр шио сту ди је ме ди ци не. Иначе је био у ЈА на пар тиј ско-по ли тичкој ду жно сти се кре та ра СКОЈ-а у Коман ди по за ди не I ар ми је ЈА, па и Че до мир Не док, стриц, Со лун (Фо то ал бум А. Не док, Бе о град 2013) од ли ко ван. Ка сни је се ни је ба вио по ли ти ком. И су пру га До бри ла, ро ђе на Ко јички из Ши да у Сре му, док тор је меди ци не и спе ци ја ли ста фи зи калне ме ди ци не. У бра ку има ју ћер ку По ро ди ца Не док: отац Све то зар, мај ка Де сан ка и син Алек сан дар, 1926, Бе о град (при ват ни фо то ал бум, А. Не док, Бе о град, 2013) Ол гу (1955, Бе о град), др ме ди ци не и спе ци ја ли ста ин тер не ме ди цине, уда ту за Ка на ђа ни на, инг. Willi a ma Bi ge lo wa, жи ве у Не мач кој, има ју ћер ку На та шу (1987, La hr), маг. еко но ми је и си на Алек сан дра јр. (1991, Лан ген), сту ден та ме ди цине у Франк фур ту. У срп ској здрав стве ној слу жби ужи вао је ве лик углед. Био је и пред сед ник кон фе рен ци је бе о градског син ди ка та здрав стве них радни ка. При мио је два ор де на ра да и дру га при зна ња. Но си лац је нај виш јег при зна ња Срп ско га ле кар ског дру штва Ве лики пе чат. Ни је био члан СКЈ, па и да нас ни је члан ни јед не по ли тичке стран ке, али је по убе ђе њу још увек де мо крат ски со ци ја ли ста. Познат је и као пу бли ци ста и пи сац број них струч них чла на ка и мо но гра фи ја. Ка да сам га пи тао што је по по литич ком убе ђе њу и на цио нал но сти, од го во рио је као из то па: Чи сто крв ни де мо крат ски со ци ја ли ста, а по кр ви три че твр ти не Ср бин, јед ну осми ну Мађар и јед ну осми ну Слове нац, за пра во Пр лек! Па за то сам и овом за пису дао на слов о Пр ле ку у Бе о гра ду! Не пот пу ни српски Co bis по ка зу је, по ред ње го ве док тор ске ди серта ци је из 1978, још са мо 16 глав них мо но гра фија и сту ди ја, док се у америч кој Me dli ne на во де 32 сту ди је. Уоп ште ни је еви ден ти ра но 160 стручних чла на ка и рас пра ва у срп ским, фран цу ским, аме рич ким и ен гле ским ме ди цин ским на уч ним ре ви ја ма, па и оног у слове нач ком Здрав стве ном вест ни ку. Глав не су сва ка ко сле деће: осам ко лек тив них меди цин ских мо но гра фи ја из кар ди о ло ги је и ен докри но ло ги је, а на кра ју и оне из исто ри је срп ског вој ног са ни те та че ти ри

59 ЈУЛ 2013 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 59 Aлександар Не док, пар ти зан, 1944/45 (Фо то ал бум А. Не док, Бе о град 2013) ко лек тив не мо но гра фи је, две књиге и 10 на уч них сту ди ја из исто рије срп ске вој ске (са ни те та) об ја вљених у Вој но и сто риј ском гла сни ку, Вој но са ни тет ском пре гле ду и Го дишња ку за дру штве ну исто ри ју, сви из Бе о гра да. На рав но, пи тао сам га и о то ме које је ње го во глав но жи вот но до стигну ће, па је без има ло дво у мље ња одго во рио, да то сва ка ко фор ми ра ње ко ро нар ног оде ље ња у За во ду за хит на ин тер на обо ље ња (са да шњој бол ни ци Св. Са ва) у Бе о гра ду, што се зби ло 1. апри ла го ди не, пого то ву што је то би ла пр ва та ква једи ни ца не са мо у Ср би ји, не го и у СФРЈ. На и ме, у Љу бља ни је проф. др Ан тон Ја го диц фор ми рао оде ље ње за ин тен зив ну не гу у Ин тер ној клини ци УКЦ већ го ди не, док је ко ро нар но оде ље ње фор ми ра но тек го ди не. На и ме, ов де се ни је ради ло са мо о ин тен зив ној не зи, него о пот пу но но вом на чи ну ле че ња бо ле сни ка са ми о кард ним ин фарктом. У Ср би ји је са да то оде ље ње у Ур гент ном цен тру Ср би је у Бе о граду, чи ји је пр ви на чел ник је др Алексан дар Не док све до свог пен зи о ниса ња го ди не. Пре ма ње го вој ра чу ни ци, у по след њих 40 го ди на ра да овог оде ље ња сма ње на је смртност ср ча них бо ле сни ка са 35 од сто на са да шњих пет до шест од сто, захва љу ју ћи но вим ин тер вент ним мето да ма, па је та ко спа ше но хи ља де жи во та. За и ста из у зет но! Ње гов дру ги, бо ље ре че но, пензи о нер ски до при нос је сва ка ко чиње ни ца, да је из не ка ка ве историј ске ле тар ги је про бу дио срп ско вој но здрав ство од но сно вој ни сани тет срп ске вој ске, пи шу ћи о њего вој исто ри ји две те мељ не књи ге и број не струч не сту ди је, су де ло вао на ви ше на уч них сим по зи ја, а та кође и пред ло жио 27. јул као Дан српског вој ног са ни те та, ко ји се сла ви већ не ко ли ко го ди на. Ка да сам при ја те ља др Алек са дра на кра ју за пи тао ка кве све има још пла но ве, он је сме ју ћи се од го во рио, да је то по ма ло ху мо ри стич ко пи тање за јед ног 88. го ди шња ка. На крају је ипак са свим озбиљ но до дао, да же ли из да ти не ка кву ен ци кло пе дију о срп ском вој ном са ни те ту у раздо бљу од до го ди не, а ко ја би за хва ти ла око 650 би о граф ских је ди ни ца то ли ко је био и вој них ле ка ра у срп ској вој сци, ме ђу ко јима и не ко ли ко Сло ве на ца и ње гов пра де да др Ште фан Не док! О ње го вој по след њој књи зи Балкан ски ра то ви , Рад срп ског вој ног сан те та, у ко јој су спо ме нути и сло ве нач ки ле ка ри, при премам оп шир ни ји за пис у љу бљанском Здрав стве ном вест ни ку. Ина че, још у Здрав стве ном вестни ку бр. 3, 2006, об ја вљен је, у мо јој при ред би и пре во ду ћер ке Ли ља не Крањц Те ка вец, ње гов чла нак са насло вом Пр ви сло ве нач ки ле ка ри и њи хо ви по том ци у са ни тет ној служби срп ске вој ске од до Др Алек сан дар Не док је та да запи сао и сле де ће: Мо ја искре на же ља је би ла, да у исто риј ском се ћа њу Ср ба и Сло вена ца не за бо ра ви мо на јед ну на дасве за слу жну ску пи ну сло ве нач ких ле ка ра, ко ји су по свом до при но су пре ва зи шли на ци о нал не и ху ма нитар не гра ни це! Убе ђен сам, да би учи ни ли ве ли ку не прав ду ако би за бо ра ви ли пр вих осам (па и све оста ле) сло ве нач ких ле ка ра, ко ји су пр ви при те кли у по моћ срп ској вој сци. Жа ло сно је, да се ма ло зна о њи хо вим за слу га ма и за суд би не њи хо вих по то ма ка у Ср би ји и у свету. Овај за пис је упра во на стао са же љом, да их не за бо ра ви мо! Затим је до дао и сле де ће: Са вре ме на срп ска др жа ва је наста ла по чет ком 19. ве ка, ка да се ве ликим на по ри ма и још ве чим жр твама отре сла ве ков не тур ске ти ра ни је. Због ју нач ког от по ра Ср би ја је после по ста ла пра ви сло вен ски Пи је монт, ко ји је бу дио на ци о налну свест, пан сло вен ску при пад ност, иде је пре по ро да, па и ју жно сло венске по кре те. Ма ла и сло бод на Ср бија би ла је та да без сво је ин те ли генци је. За то је тра жи ла по моћ из ва на. Ра ди свог от по ра и бор бе за сло бо ду при вла чи ла је мла де ин те лек ту алце, пре све га из сло вен ских др жава. У пр вом ре ду то су би ли Че си, Сло ва ци и По ља ци, али и Сло вен ци ни су из о ста ја ли. По моћ Ср би ји су та ко ђе пру жа ли Ита ли ја ни, Францу зи и дру ги. Нај ве ћи број стра них струч њака, пре све га ле ка ра, до ла зио је у Ср би ју на осно ву рас пи са них конкур са, ко ји су би ли об ја вљи ва ни у аустриј ским од но сно аустро-угарским и дру гим стра ним но ви на ма. За ни мљи во је, бар пре ма мо јим истра жи ва њи ма, да је ве ћи на стра них ле ка ра оста ла у Ср би ји, па су са ми или њи хо ви по том ци има ли знатну уло гу у срп ском кул тур ном и поли тич ком жи во ту. По зна та је слове нач ка по ро ди ца ле ка ра Фран ца Риб ни ка ра из Го рењ ске, ко ја је са ча со пи сом По ли ти ка пред ста вљала стуб не за ви сног но ви нар ства и на пред них иде ја у Ср би ји. Пр ви ле кар је до шао у Ср би ју го ди не из Ита ли је др Ви то Ро ми та, а пр ви спски ле кар је тек го дине по стао др Сте ван Ми ло са вље вић. Пр ви сло ве нач ки ле кар, Јо жеф Светич, др ме ди ци не, до шао је у Ср бију већ го ди не. Са до ла ском кне за Ми ха и ла Обрено ви ћа на срп ски пре сто 1861, Ср би су се по че ли план ски при пре ма ти за ко нач но осло бо ђе ње сво је др жаве кне же ви не, иако је Ср би ја званич но све до го ди на би ла турски ва зал. Го ди не је би ла уз фран цу ску ис по моћ фор ми ра на срп ска ре гу лар на вој ска, пре све га пе ша ди ја и ар ти ље ри ја. Уско ро затим је фор ми ра на и вој на са ни тетна слу жба, чи је на чел ник је по стао сло вач ки вој ни ле кар Ка рел Бе лони, др ме ди ци не. Као ак тив ни вој ни ле ка ри су те го ди не при мље ни у сани тет ску слу жбу и два пр ва Сло вен 60 >

60 60 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУЛ < ца: Иван Ко вач, др мед. (25. ја ну а ра 1864, до шао у Ср би ју 1861.), и мој праде да Ште фан Не док, др мед. (1. децем бра 1864, до шао у Ср би ју 1861.). Ка сни је су при мље ни (до шли) и оста ли, и то: Вик тор Ску биц, ни жи ле кар (до шао 1866, ка сни је док тори рао), Иван Пле сни чар, ни жи лекар (1867.) и Франц Коп ше, др мед. (1875.). Сви су они ак тив но уче ствова ли у пр вом срп ско-тур ском (1876.) и дру гом срп ско-тур ском ра ту (1877 Алек сан дар С. Не док, Бал кан ски ра то ви , (Бе о град, 2012) До бри ла (су пру га) и Алек сан дар Не док, Бе о град (При ват ни фо то ал бум, А. Не до Бе о град 2013) Унук Алек сан дар, кћер ка Ол га, уну ка На та ша и Wil li am Bi ge low, Ол гин муж, Франк фурт (При ват ни фо то ал бум, А. Не док, Бг, 2013) 1878.), а не ки и у срп ско-бу гар ском ра ту (1885.). Сло ве нач ки ле ка ри ни су са мо нуди ли срп ској вој сци и дру гим бо лесни ци ма сво је ме ди цин ско зна ње и ис по моћ, не го су и ши ри ли идеје сло ве нач ког пре по ро да, до ко јих су до шли за вре ме сту ди ја ме ди цине у Бе чу и у Пра гу, а не ки су би ли ху ма ни тар ци и но си о ци кул тур ног жи во та. Сви су они оста ли у Ср би ји, ко ја им је та ко по ста ла дру га, али и на да све за хвал на до мо ви на. Та ко су по ста ви ли те ме ље брат ских ве за изме ђу сло ве нач ког и срп ског на ро да, па је проф. др Иван Ора жен већ на пи сао и у Љу бља ни из дао бро шури цу о жи во ту и ра ду Ме ђу ра њеном срп ском бра ћом. Пре по чет ка пр вог срп ско-тур ског ра та би ло је у Ср би ји све га 60, а у вој сци 19 ле ка ра. Пре ма са чу ва ним ХРА БРИ ВОЈ НИ ЦИ Пр ле ки ја је део Сло ве ни је из ме ђу ре ка Му ре и Дра ве. Жи те љи те ви но род не по кра ји не, Пр ле ки, ве о ма су ра то бор ни, па су би ли и ме ђу нај хра бри јим вој ници ма у свим вој ска ма све та! /Ma ri jan F. Kranjc, Slo ven ska vo ja ška in te li gen ca, Gra fis Tra de, Gro su plje, 2005/ по да ци ма у ар хи ва ма срп ске вој ске ме ђу њи ма је би ло и осам Сло ве наца. Упра во њи ма је на ме њен овај запис. То су би ли ак тив ни и ре зер вни офи ци ри са ни тет не слу жбе, са следе ћим чи но ви ма: Ште фан Не док, др мед., ма јор од но сно пот пу ков ник сани тет не слу жбе; Иван Ко вач, др мед., ка пе тан 1. кл. са ни тет не слу жбе; Виктор Ску биц, др мед., ка пе тан 1. кла се са ни тет не слу жбе; Иван Пле сни чар, ни жи (вој ни) ле кар, по руч ник са нитет не слу жбе; Франц Коп ше, др мед., ре зер вни ка пе тан 1. кла се са ни тетне слу жбе; Јо жеф Све тич, др мед., резер вни ка пе тан 2. кла се са ни тет не слу жбе; Франц Риб ни кар, те о лог и др мед., вој ни об ве зник, и Карл Липолд, ап сол вент ме ди ци не, до брово љац, ка сни је по ча сни ка пе тан 2. кла се са ни тет не слу жбе. Нај ви ши чин и по ло жај имао је Ште фан Недок, др мед., ко ји је био пост хум но уна пре ђен у чин пот пу ков ни ка сани тет не слу жбе, јер је био и на челник кор пу сне са ни тет не слу жбе. Овим члан ком се и искре но захва љу јем свом пр ле шком ро ђа ку и при ја те љу те углед ном бе о градском ле ка ру, др Алек сан дру Не доку! Ше на мно га ле та!, ка же мо у Пр ле ки ји. //

61 ЈУЛ 2013 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 61 ОД ЈЕ ци ОКРУ ГЛОГ СТО ЛА ПРО МЕ НА МА ДО БО ЉЕГ ЗДРАВ СТВА ФОНД НА ЈА ВЉУ ЈЕ РИ ГО РО ЗНЕ КОН ТРО ЛЕ // ЗА УТВР ЂЕ НЕ НЕ ПРА ВИЛ НО СТИ ПОД НЕ ТО 58 ПРЕ КР шај НИХ ПРИ ЈА ВА, ПРО ТИВ 116 ОД ГО ВОР НИХ ЛИ ца // УСТА НО ВЕ КОД КО ЈИХ СУ РА ЂЕ НЕ РЕ ВИ ЗИ ЈЕ ПО ТРО ши ЛЕ 33,6 МИ ЛИ ЈАР ДИ ДИ НА РА МИ МО ЗА КО НА // Ин си сти ра ће мо на јав ним на бав ка ма свим средстви ма прав не др жа ве, сви ђа ло се то не ком или не. Уве шће мо си стем ри го ро зне кон троле у функ ци о ни са ње здрав стве них уста но ва, укљу чу ју ћи апо те ке на ја вио је ди рек тор Ре пу бличког фон да здарвстве ног оси гу ра ња, проф. др Мом чи ло Ба бић обра ћа ју ћи се уче сни ци ма окру глог сто ла Проме на ма до бо љег здрав ства одр жа ног 30. ма ја у Ме дија цен тру у Бе о гра ду. Под се ћа ју ћи на из ре ку Швај ца ра ца по ве ре ње је лепо, али је кон тро ла још бо ља, проф. Ба бић је ре као и да ће Фонд уда ри ти по ја ва шлу ку, не ра ду и то озбиљ ним ме ра ма фи нан сиј ске при ро де, по ла зе ћи од на че ла да пла та ни је за га ран то ва на, већ мо ра да се за ра ди. Он је на гла сио да је у то ку при пре ма пла на цен тра лизо ва них јав них на бав ки и из ра зио оче ки ва ње да Вла да усво ји Уред бу о из ме на ма Уред бе о цен тра ли зо ва ним јав ним на бав ка ма, где ће се пре ци зи ра ти шта се на бавља, а за тим ће се при сту пи ти рас пи си ва њу по ступ ка на бав ки (до кра ја ју на). Рад ми ла Уро ше вић, вр хов ни др жав ни ре ви зор у Секто ру за ре ви зи ју ор га ни за ци ја оба ве зног со ци јал ног оси гу ра ња Др жав не ре ви зор ске ин сти ту ци је, ко ја је годи на ма би ла кон тро лор Рф ЗО, го во ри ла је на те му Уоче не сла бо сти до са да шње прак се у јав ним на бав ка ма у здрав ству. На осно ву ре ви зи је за вр шног ра чу на Рф ЗО, укљу чу ју ћи и кон со ли до вани из ве штај ко ји об у хва та по сло вање и здрав стве них и апо те кар ских уста но ва ко је је осно ва ла Ре пу блика, од но сно ло кал на власт, из вр шили смо ре ви зи ју то ком 2012, од фебру а ра до 24. де цем бра. Из ве штај о ре ви зи ји до ста вљен је На род ној скуп шти ни и об ја вљен на сај ту ДРИ об ја сни ла је Уро ше ви ће ва. Пре ма ње ним ре чи ма, осим ре визи је фи нан сиј ских из ве шта ја, обавље на је и кон тро ла пра вил но сти по сло ва ња. Не пра вил но сти су уо чене у по ступ ку при ме не За ко на о јавним на бав ка ма и то са два аспек та - у окви ру на бав ке до ба ра и ро ба РФ ЗО за сво је по сло ва ње, као и у на бавци ле ко ва ко ји се из да ју на ре цепт, од стра не апо те ка и до мо ва здра вља ко ји у свом са ста ву има ју апо те ке. Проф. др Мом чи ло Ба бић Уро ше ви ће ва је ис та кла да то ком Рф ЗО ни је донео про це ду ре у обла сти спро во ђе ња јав них на бав ки ко је би обез бе ди ле за шти ту сред ста ва од гу бит ка или по гре шне упо тре бе. Иа ко су ра до ви на адап та ци ја ма и ре кон струк ци ја ма пла ће ни аван сно, ни су окон ча ни, ни ти је уго вор ре а ли зо ван, јер је до ба вљач за пао у финан сиј ске те шко ће и био у бло ка ди. Сред ства да та авансно ни су уплаћ на, јер су пре у зе те ме ни це, уме сто не ког ква ли тет ни јег сред ства фи нан сиј ског обез бе ђе ња. Непра вил но сти је би ло у на бав ци услу га и до ба ра. Та ко је на бав ка бен зи на углав ном спро во ђе на без по ступ ка или у по ступ ку ма ле вред но сти, а вред ност је до сти гла 27 ми ли о на ди на ра. На бав ка ле ко ва са ли сте Ка да је реч о ле ко ви ма ко ји се прописују на ре цепт, од но сно из да ју на те рет Фон да здрав стве ног оси гу рања, ре ви зи јом су об у хва ће не апо те ке и до мо ви здравља ко ји у са ста ву има ју апо те ке са под руч ја Вој во дине и уже Ср би је, без Ко со ва и Ме то хи је. Кон тро лом је об у хва ће но 78 уста но ва 34 апо те ке и 44 до ма здравља, и том при ли ком је утвр ђе но да по сту пак јав не набав ке углав ном ни је спро во ђен. Ни јед на од 34 апо теке ни је спро во ди ла по сту пак јав них на бав ки, већ је ле ко ве на ба вља ла не по сред ном по год бом са ве ле дроге ри ја ма. Од до мо ва здра вља, са мо че ти ри (је дан здрав стве ни цен тар) је спро во ди ло по сту пак јав не набав ке. Вред ност фак ту ри са них леко ва на ре цепт, у ре ви ди ра ној 2011, на ба вље них без спро во ђе ња јав не на бав ке, из но си ла је 33,6 ми ли јарди ди на ра ука за ла је др жав на реви зор ка. Кроз из ве штај је кон ста то ва но и да Рф ЗО то ком ни је кон стро лисао на бав ку ле ко ва од стра не апоте ка и до мо ва здра вља, иа ко је та оба ве за утвр ђе на За ко ном о здравстве ном оси гу ра њу, као и под за конским ак том. ДРИ је у свом из ве шта ју скре нула па жњу на то да су кон тро ли са не апо те ке и до мо ви здра вља, пре ма уго во ру са Фон дом, оства ри ли укупну раз ли ку у це ни од 5,5 ми ли јар 62 >

62 62 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУЛ < ди ди на ра. Од то га, 2,9 ми ли јар ди ди на ра од но си се на уго во ром утвр ђе ну про ви зи ју (мар жу), а 2,6 ми ли јарди је раз ли ка оства ре на кроз бо ни те те (ка са скон то) у не по сред ној на бав ци ле ко ва за то ли ко су им ума њене оба ве зе пре ма ве ле дро ге ри ја ма. Из нос оства ре них бо ни те та раз ли чит је од апо те ке до апо те ке. Раз ли ка по сто ји и у про цен ти ма утвр ђеним на ли сти ле ко ва и на осно ву ко је су они факту ри са ни Фон ду. Али, држав на ре ви зор ка је указа ла да је та ко уго во рен си стем фи нан си ра ња леко ва од стра не Фон да. Угово ри су за кљу чи ва ни на осно ву пра вил ни ка ко ји Фонд до но си сва ке го дине. За раз ли ку од ста цио на р них уста но ва где је пред ви ђе но да се ле ко ви при зна ју и фак ту ри шу по на бав ној це ни, са апо тека ма ле ко ви су фак ту риса ни пре ма це на ма са листе ле ко ва. Ре ви зо ри су ука за ли да су апо те ке ре ги стро ване као тр го ви не на мало фар ма це ут ским про из во ди ма. ДРИ да ла је пре по ру ку Фон ду да код Ми ни стар ства здра вља по кре не ини ци ја ти ву (што је и учи ње но) да се апо те ке ре ги стру ју у скла ду са За ко ном о здрав стве ној за шти ти - као уста но ве ко је пре вас ход но и пр вен стве но оба вља ју здрав стве ну делат ност. Тр го ви на на ма ло је до пун ска де лат ност држав них апо те ка. За утвр ђе не не пра вил но сти (што је об ја вље но и на сај ту ДРИ) под не то је 58 пре кр шај них при ја ва про тив 116 од го вор них ли ца. Од то га, 55 при ја ва од но си се на не пра вил но сти у ве зи са јав ним на бав ка ма. Нај ве ћи број при ја ва за на бав ке ле ко ва на ре цепт по кре нут је про тив од го вор них у апо те ка ма, до мо ви ма здра вља и ди рек то ра фи ли ја ла Ре пу блич ког фон да за здрав ствено оси гу ра ње. Ина че, чи тав до ку мент о ре ви зи ји има око стра на. Бо јан Тер зић, ди рек тор Ди рек ци је за за ко но дав ноправ не по сло ве На род не бан ке Ср би је, сво је из ла га ње за по чео је опа ском да у нор мал ним, уре ђе ним др жава ма, ова ква кон фе рен ци ја не би ни би ла одр жа на, јер се са на ла зом ДРИ не по ле ми ше, не го се по сту па по њего вим пре по ру ка ма. При вре ме ни оквир ни спо ра зу ми Учесници округлог стола у Медија центру УНС Он је на гла сио да је 33,6 ми ли јар ди ди на ра, код субје ка та ко ји су би ли пред мет ре ви зи је, је сте из нос потро шен без при ме не за ко на. Ини ци ја ти ва да се апо те ке из у зму из при ме не зако на о јав ним на бав ка ма по сто ја ла је 2008, ка да је доне сен за кон, а у ја ну а ру сту пио на сна гу. И тада се Апо те кар ска уста но ва обра ћа ла Ми ни стар ству фи нан си ја за ми шље ње да ли тре ба да бу де из у зе та из за ко на за на бав ку ле ко ва ко ји су на ли сти, ко ји се до би ја ју на осно ву ре цеп та. Ми ни стар тсво фи нан сија од го во ри ло је да при ме њу ју за кон, од но сно да нема осно ва да се по зи ва ју на од ред бу ко ја ис кљу чу је ње го ву при ме ну. На кон то га, апри ла Ре пу блич ки за вод до ста вио је ми шље ње Ми ни стар ству здра вља да су АУ ду жне да при ме њу ју За кон о јав ним на бав ка ма. То је по твр дио и на лаз ДРИ од де цем бра 2011, као и по но вље но ми шље ње ми ни стартства Фи нан си ја из јану а ра ове го ди не. Мно ги се жа ле да не ма ју до вољ но ад ми ни стра тив них ка па ци те та. За кон о јав ним на бавка ма по сто ји од 2003, и за 10 го ди на тре ба ло је да сви из гра де те ка па ци те те. На жа лост, јав не на бав ке би ле су по след ња ствар у Ср би ји. Ни је се до вољ но ула га ло у обу ку и обез бе ђи ва ње кадро ва. По сто је др жав ни ор га ни ко ји тро ше се дам до осам ми ли јар ди, а са мо је дан чо век је за ду жен за набав ку. У На род ној бан ци по сто ји сли чан из нос у плану на бав ки у то ку го ди не, а за тај по сао за ду же но је 45 љу ди. Ад ми ни стра тив ни ка па ци те ти, у сми слу ква лите та, је дан су од кључ них пред у сло ва за при дру жи вање ЕУ. То што има мо про пи се ко је смо усво ји ли - ни је до вољ но - ис та као је Тер зић. При ме ра ра ди, пре ма но вом за ко ну ко ји се при мењу је од 1. апри ла, у отво ре ном по ступ ку и уз вред ност ле ко ва ко ји се на ба вља ју ве ћу од ди на ра, могу ће је у ро ку од 2,5 ме се ца обез бе ди ти ле ко ве, и у слу ча ју под не тог зах те ва за за шти ту пра ва. Јед на од кључ них пред но сти но вог за ко на у од но су на прет ходни је сте то што он пред ви ђа мо гућ ност за кљу чи ва ња оквир них спо ра зу ма. За кон о бу џет ском си сте му дозво ља ва да се уго вор за кљу чи на го ди ну да на, јер се фи нан сиј ски пла но ви до но се на го ди ну да на. Оквирни спо ра зу ми до но се се на две го ди не за јед ног пону ђа ча, на три го ди не ако су у пи та њу три и ви ше пону ђа ча. На осно ву тог оквир ног спо ра зу ма, апо те ка мо же да за не ко ли ко или не де љу да на за кљу чи по једи нач ни уго вор и по ред евен ту ал но под не тог зах тева за за шти ту пра ва жал бе, што зна чи да има конти ну и ра ну ис по ру ку и снаб де ва ње у пе ри о ду од три го ди не са са мо јед ним отво ре ним по ступ ком об јаснио је Тер зић. Ро ко ви су скра ће ни. Рок се ра чу на од об ја вљи ва ња на пор та лу јав них на бав ки. Оста вље на је мо гућ ност да Ко ми си ја за за шти ту пра ва до не се при вре ме не ме ре у слу ча ју ка да под не та жал ба на про це ду ру, због то га што би не за кљу чи ва ње уго во ра до ве ло снаб де ва ње у про блем (нпр. да до зво ли за кљу

63 ЈУЛ 2013 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 63 чи ва ње на три ме се ца док не до не се од лу ку). Убр зо потом мо гу се за кљу чи ти при вре ме ни оквир ни спо ра зуми, од но сно при вре ме ни уго во ри. Оквир ни спо ра зум тра је три го ди не, а на осно ву ње га мо гу да се за кљу чу ју по је ди нач ни спо ра зу ми у ро ку од пар да на, ко ји ва же шест ме се ци, за ви сно од обез бе ђених сред ста ва. Оквир ни спо ра зум обез бе ђу је да устано ва не мо ра да спро во ди тен де р ску про це ду ру сва ки пут ка да за кљу чу је уго вор. Не мо ра да, као до са да, најма ње јед ном го ди шње има тен дер скју про це ду ру. То је ва жно јер, ако по сто ји оквир ни спо ра зум, ка да се до дељу је по је ди нач ни уго вор на осно ву ње га, зах тев за зашти ту пра ва жал ба не од ла же за кљу чи ва ње по је динач ног уго во ра за кљу чио је Тер зић. Пред став ник Европ ске ко ми си је Фрејк Јан мат, оценио је да је ово ва жан до га ђај за Ср би ју у овом тре нутку. Пре ма ње го вим ре чи ма, у ЕУ оп шта пра ви ла јав них на бав ки ко ја ва же за сва оста ла до бра при ме њу ју се и на на бав ци ле ко ва. Цен тра ли зо ва не на бав ке у вој сци Оста так ње го вог из ла га ња од носио се на то ко ји је најбо љи мо дел за цен тра ли зо ва не јав не на бав ке. Не да ли тре ба да се при ме њу је за кон или не, већ да треба да се кре не од ма њег оби ма цен тра ли за ци је ка ве ћем. Да се осло ни мо на ис ку ства зе ма ља чла ни ца ЕУ, да ис ко ристи мо њи хо ва ис ку ства. Све на бав ке у Ми ни стар тву од бра не, укљу чу ју ћи леко ве, ком пле тан ци клус, об ја вље не су на сај ту. Од тога ко се при ја вио, ка кве су по ну де, да ли је би ло и каквих при ту жби, ка ко из гле да скло пљен уго вор. Сва ко има мо гућ но сти да ви ди на сај ту уго вор и, ако уо чи неку не пра вил ност, мо же да нам скре не па жњу ре као је др жав ни се кре тар Зо ран Ђор ђе вић. Што се ти че ка пи талних ин ве сти ци ја у обла сти здрав ства, у том Ми нистар ству оти шло се ко рак да ље: уве де на је прак са да ка да се не што на ба вља (као маг нет на ре зо нанца не дав но, на при мер), сви про из во ђа чи у Ср би ји по зва ни су на раз го вор у ци љу ис тра жи ва ња предо ча ва ју им се спе ци фика ци је оно га што се тра жи, од њих се тра жи од го вор да ли то та ко мо же да се спро ве де, има ју ли примед бе. Ка да при мед би није би ло, кре ну ло се у јав ну Бо јан Тер зић на бав ку. То, ка же Ђор ђе вић, мо же да бу де при мер други ма ка ко да по сту пе, на ба вља ју ћи опре му што јеф тини је и из бе га ва ју ћи про цес жал би ко ји мо же да успори са му на бав ку. Проф. др Зо ран По по вић, на чел ник Упра ве за вој но здрав ство, при ка зао је ка ко се то ра ди у вој ној ор гани за ци ји. По ку ша ва мо да нај ра ци о нал ни је ура ди мо по сту пак, да са што ма ње нов ца ку пи мо шта тре ба, а да за до во љи мо све стан дар де ка ко би смо ле чи ли наше па ци јен те, ре као је По по вић, под се ћа ју ћи да центра ли зо ва но спро во ђе ње на бав ки у вој сци по сто ји дуги низ го ди на. Он је при ка зао ор га ни за ци о ну схе му вој ног здрав ства. Са мо стал на по зи ци ја Упра ве за вој но здрав ство је, како је ис та као, злат ни стан дард у функ ци о ни са њу војног здрав ства, што је по твр ђе но је на мно гим окру глим сто ло ви ма у окви ру КО МЕЦ-а ор га ни за ци је ко ја оку пља ше фо ве са ни те та На то пак та и Парт нер ства за мир. Шко лу ју ћи и уса вр ша ва ју ћи се у САД и европ ским земља ма ви део сам ка ко снаб де ва ње фун ци о ни ше. Као ор то пед ски хи рург же лео сам да ути чем нна свр сисход ност и кон ти ну и тет снаб де ва ња. Ло ци ра ли смо значај не сла бо сти у свим ка ри ка ма на шег снаб де ва ња и по след њих ме се ци учи ни ли ве ли ке на по ре да те слабо сти от кло ни мо, ре као је По по вић. Од го ва ра ју ћи на пи та ње но ви на ра, проф. Ба бић је рекао и да ће Фонд рас пи са ти тен дер за око 170 ге не ричких ле ко ва за ко је ће на бав ка би ти цен тра ли зо ва на за те ри то ри ју це ле Ср би је. За кон да је оп шти оквир На ску пу су го во ри ли и Пре драг Јо ва но вић, ди рек тор Упра ве за јав не на бав ке, Не бој ша Јор го ва но вић, члан Рад не гру пе др жав них апо те ка, и Да ни ло Пе јо вић, финан сиј ски ди рек тор Тран спа рент но сти Ср би ја. Пре драг Јо ва но вић, ди рек тор Упра ве за јав не набвке, оце нио је да се на ла зи мо у осе тљи вом тре нут ку када је по треб но обез бе ди ти ста бил но снаб де ва ње ле кови ма. До не ста ши ца је до шло, ка ко је ре као Јо ва но вић, због то га што апо те кар ске уста но ве го ди на ма уна зад ни су при ме њи ва ле за кон и све вре ме по ку ша ва ле да бу ду из у зе те из ње го ве при ме не. До пи си Упра ви за јав не на бав ке ни су ишли ка то ме ка ко ће при ме ни ти за кон, не го ка ко да се апо те ке изу зму из јав них на бав ки. Ар гу мен ти су би ли ми то не мо же мо и ниг де у све ту се не ра ди на бав ка ле ко ва путем за ко на о јав ним на бав ка ма. Ар гу мент ко ји су ко ристи ле апо те кар ске уста нове је би ла не ста ши ца. То је иза за ва ло оправ да ну реак ци ју и ре волт гра ђа на. Ми смо по пу сти ли пред тим, одо бре не су јав не на бав ке по хит ној про цеду ри, свим апо те кар ским уста но ва ма ко је су нам се обра ти ле, али у ко ли чи нама ко је су до вољ не да се спро ве де ре гу ла ран по ступак јав не на бав ке, док не окон ча ју отво рен по ступак јав не на бав ке, за три до че ти ри ме се ца. Јед ностав но, то је био из ну ђен по тез, пре се дан на гласио је Јо ва но вић и до дао да се по ста вља и пи та ње од го вор но сти, уко ли ко се, иза зва њем ве штач ке неста ши це, уце ном, по ку ша ва да из ну ди не ки ко рак. Пре ма ње го вим ре чи ма, ва жно је да се што пре отпоч не са отво ре ним по ступ ци ма јав них на бав ки. Он је ука зао да је сва ка од апо те ка, иако су би ле ду жне да сле де пра ви ла За ко на о јав ним на бав ка ма, пи са ла своја пра ви ла, не ки пре го ва рач ки по сту пак, иг но ри шу ћи за кон ко ји усво ји ла скуп шти на. Оглу ши ва ле су се десет го ди на о За кон и то се то ле ри са ло. Он је из ра зио бо ја зан од на чи на на ко ји ће уста но ве спро во ди ти јав не на бав ке ко је су до ста ком плек сне и ко је тра же екс пер ти зу. Упра ва за јав не на бав ке ор га ни зо ва ла је уз по дршку Европ ске уни је да пре ко ТА ЕКС про гра ма из Слове ни је до ђе струч њак за јав не на бав ке, да до ђе мо до 64 >

64 64 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУЛ < кон курс не до ку мен та ци је ко јом се слу же ко ле ге из реги о на, каже Јовановић. Хр ват ска то ра ди одав но, а и Цр на Го ра то ра ди дуго и успе шно. Бе о град, ко ји је не ка да био ли дер у ре гио ну, са да учи од свих из окру же ња. Ка ко смо се ту нашли не ма мно го ко ри сти да се вра ћа мо у исто ри ју. Са да је нај ва жни је до ћи до ква ли тет них кон курс них до ку мен та ци ја, до не ких пре по ру ка од стра не оних који то успе шно спро во де у зе мља ма окру же ња. На гласак је на пла ни ра њу. На ма сти жу до пи си за пет да на оста је мо без ле ко ва... У та квим си ту а ци ја ма не мо гуће је спро во ди ти јав не на бав ке. Пут до успе ха је до бро пла ни ра ње. Ва жно је и пра во вре ме но спо ро во ђе ње поступ ка јав них на бав ки, до бра кон курс на до ку мен та ци ја и до бра про це ду ра. За кон да је оп шти оквир, а за тим тре ба раз ра ди ти про це дуре, као и не ке кон трол не механизме. На то ме ће мо ра ди ти у на ред ним ме сеци ма ука зао је Јо ва новић. На кон што ко ли чи не ле ко ва одо бре не као ванред не, за три ме се ца, буду по тро ше не, по ја ва неста ши ца не дво сми сле но би по ка за ла ко је од го воран - они ко ји ни су покре ну ли по сту пак јав них на бав ки и обез бе ди ли леко ве за пре о ста ли пе ри од го ди не. Да ни ло Пе јо вић, фи нансиј ски ди рек тор Тран спарент но сти Ср би ја, го во рио је о из о стан ку ис тра жи ва ња тр жи шта при ли ком форми ра ња јав них на бав ки. Ци фре у пла но ви ма јав них на бав ки углав ном су врло окру гле : два, три, пет ми ли о на... Ни су од ре ђе не та ко што не ко па жљи во ис тра жи вао тр жи ште, већ од о ка тивном ме то дом уне се не у план. С дру ге стра не, пла ни рање у вре мен ском сми слу из о ста је. У ве ли ком бро ју плано ва на бав ки по ја вљу је се вре мен ски ин тер вал у ко ме ће би ти спро ве де на јав на на бав ка из ме ђу ја ну а ра и новем бра. Тре ба скре ну ти па жњу на то шта би тре ба ло да бу ду ин пу ти при ли ком са ста вља ња пла но ва јав них набав ки и ге не рал ног пла ни ра ња на бав ки: осим ана ли зе по тре ба и ста ње за ли ха, и ис тра жи ва ње тр жи шта један је од кључ них мо ме на та ре као је Пе јо вић. Уште де, али и ма ња кон ку рен ци ја Не бој ша Јор го ва но вић Го во ре ћи о цен тра ли за ци ји и, ге не рал но, о ве ли ким на бав ка ма, Пе јо вић је ис та ко да је бит но ви де ти ко ји су по тен ци јал ни по ну ђа чи ко ји има ју ка па ци тет да одго во ре на на бав ке та ко ве ли ких вред но сти. Кроз центра ли за ци ју има мо шан су за ве ли ке уште де, али и, ка ко је до дао, сма ње ну кон ку рен ци ју, јер ће би ти мањи број ком па ни ја у уло зи по ну ђа ча, због оби ма на бав ке. За не ма рен је и ка па ци тет са мог на ру чи о ца да спрово ди ве ли ки број на бав ки у крат ком пе ри о ду, бу ду ћи да тај уну тра шњи ка па ци тет не ма ју све ин сти ту ци је. Не бој ша Јор го ва но вић, члан Рад не гру пе др жав них апо те ка, сма тра да је апо те ка ма мо гло ра ни је да се суге ри ше да су оба ве зне да спро во де јав не на бав ке за леко ве ко ји се из да ју на те рет здрав стве ног оси гу ра ња. За јед нич ким ди ја ло гом тре ба да про на ђе мо ре шења да нам се ова кве ства ри ви ше ни ка да не до го де, да по ку ша мо да из ово га на у чи мо и из ву че мо све поу ке, а мо жда је ово тре ну так да ма ло по де ли мо од говор ност ре као је Јор го ва но вић, на по ми њу ћи да је и сам је дан од ди рек то ра ко ји је до био пре кр шај ну прија ву, и на ста вио: Др жав не апо те ке ап со лут но не спо ре при ме ну За кона о јав ним на бав ка ма. Чак смо до ми сли ли да пошту је мо За кон о јав ним на бав ка ма при ме њу ју ћи члан 7. став 2, до би ја ли смо низ упут ста ва, ми шље ња од Мини стар ства фи нан си ја од до 2009, а од Рф ЗО упут ство у ко ме се ка же да ми по шту је мо јав не на бавке при ме ном тог па ра гра фа. Иако су, ка ко је об ја снио, из ве шта је о спо ве де ним јавним на бав ка ма сла ли Упра ви, ни ко их ни је упо зо рио због то га што не ра де јав не на бав ке за ле ко ве ко ји се про пи су ју на ре цепт, ни ти да то мо ра ју да чи не, јер је у пи та њу су ма од 33 ми лијар ди ди на ра. Ни ко ме ни је у ин те ресу, по го то ву не на ма, држав ним слу жбе ни ци ма, здрав стве ним про фе си о нал ци ма, за то ми слим да смо у не ке ства ри ушли не са мо сво јом во љом. Че сто се ка же да смо ми из бе гава ли да спро ве де мо јавне на бав ке. Нас има 35 и још 50 са мо стал них апо тека, па ни смо се ми ор га низо ва ли да не ра ди мо јавне на бав ке, а све вре ме је то мо гло да се ви ди. Упути те нас, ис пра ви те! Го дине кад је би ла др жав на ре ви зи ја, ми смо до шли до то га. Од мах смо фор ми ра ли Рад ну гру пу, ко ју чине за ме ник ди рек то ра Апо те ке Бе о град, ја као ди ректор Апо те ке По жа ре вац и ди рек тор Апо те ке Кра гу јевац, иза бра ни од ко ле га, и ре ги стро ва ли при Ко мо ри здрав стве них уста но ва, ка ко би смо има ли ле ги ти митет и мо гли да до ђе мо до над ле жних ин сти ту ци ја да ус по ста ви мо ко му ни ка ци ју. у ре сор ном Ми ни стар тсву, са ми ни стар ком и по моћни ци ма ми ни стра, као и у Ми ни стар ству фи нан си ја где смо пр ви пут до би ли ја сно ту ма че ње да су јав не на бавке оба ве зне за ле ко ве за то што се ра ди о јав ним средстви ма оси гу ра ни ка Рф ЗО и јав на сред ства тре ба да се тро ше тран па рент но и у скла ду са За ко ном о јав ним на бав ка ма, не апо те ке не го Фонд, по што има и дру ге уго вор не стра не ко је су у овом парт не ри (при ват не апоте ке). На кон то га упу ти ли су нас на ре сор но ми ни старство да то раз ре ши мо. Као пред лог рад не гру пе предло жи ли смо да ура ди мо цен тра ли зо ва не јав не на бав ке за све апо те ке об ја снио је Јор го ва но вић. Ка ко су др жав не апо те ке Уред бом вла де об у хва ће не (чла ном 14) да бу ду укљу че не у цен тра ли зо ва не јавне на бав ке, Јор го ва но вић сма тра да са мо та ко мо гу да по стиг ну јед на кост на тр жи шту, уну тар свих уго ворних стра на са ко ји ма Фонд за кљу чу је уго вор о снаб дева њу ста нов ни штва. На кон што је ми ни стар здра вља упу тио до пис Упра ви за јав не да апо те ке бу ду из у зе те, Упра ва за јав не на бав ке рас пи са ла је по зив за спи сак на ру чи ла ца ко ји се из у зима ју од при ме не, све апо те ке су под не ле при ја ве у ро ку (10. март). Јор го ва но вић твр ди да су тек 24. апри ла до били ја сно оба ве ште ње да јав не на бав ке мо ра да ра де. Од мах смо упу ти ли до пис за об ја шње ње ка ко да ра ди мо, јер има мо уго вор са Фон дом ко ји је у за шти

65 ЈУЛ 2013 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 65 чи ме је учи ни ла по вре ду про фе си о нал не ду жно сти из од ре да ба чл ст. 1. т. 1. Ста ту та Ле кар ске ко мо ре Ср 66 > ће ним име ни ма ле ко ва. Би ће мо у про бле му. Бр зо смо до би ли од го вор, 30. апри ла, да ра ди мо по за шти ће ним име ни ма што, сла жем се, ни је прак са, и тре ба да се ради по ге не ри ци. Ако се ша ље у за шти ће ним име ни ма ша ље се ди рект но од ре ђе ној фа бри ци ко ја има бренд на том пре па ра ту, ако се ра ди у ге не рич ким на зи ви ма, он да тре ба да се до го во ри мо око кре и ра ња но ве ли сте. Упу ти ли смо зах тев за хи тан по сту пак. Без об зи ра на све, ни сам смео да гра ђа не, ко је снаб де вам по пла ну мре же, оста вим за та о це без ин су ли на, ан ти е пи лепти ка... Мо рао сам да по сту пим по струч ној са ве сти, да то на ба вим по усло ви ма на тр жи шту ко ји су тран спарент ни. Ми смо јед на од апо те ка ко ја је увек тро ши ла ма ње не го што је за ра ђи ва ла. Пла ћа мо ле ко ве мно го бр же не го Фонд. Тро ши мо но вац у скла ду са за ко ном. Тр жи ште је би ло та кво, оства ри ва ли смо бо ни те те што се ви ди и код Фон да, мо же да се ви ди на ко ји на чин је уго ва ра но. Пре у зео сам ри зик, лич ну од го вор ност закљу чио је Јор го ва но вић ко ји је за сво је ста во ве до био по др шку оста лих уле сни ка окру глог сто ла, јер је пречи ин те рес За ко на о здрав стве ној за шти ти и За ко на о здрав стве ном оси гу ра њу. Он је по ну дио сву по моћ Фон ду у сми слу са гле давања др жав них апо те ка јер има ве ли ко ис ку ство - 31 го ди ну за по слен је у апо те кар ству, од че га 11 го ди на на ме сту ди рек то ра. Јор го ва но вић је под се тио да по сто је апо теке у Пла ну и ван Пла на мре же. -Не ма мо ни шта про тив да се скла па уго вор са приват ним апо те ка ма. Не пла ши мо се кон ку рен ци је, мислим да има мо до вољ но сна ге и струч них ка па ци те та. Бра ни чев ски округ има 32 апо те ке у си сте му др жавног апо те кар ства, 15 у ме сти ма где не ма кон ку рен ције при ват ног сек то ра, јед на при ват на је у ме сту где нема др жав не апо те ке, док 17 апо те ка има кон ку рен ци ју од 30 при ват них. Има мо кон ку рен ци ју у гра до ви ма, а ми ода тле со ли дар но фи нан си ра мо апо те ке у се о ским сре ди на ма ко је не оства ру ју про фит. Од ре ђе ном бро ју ста нов ни ка на тај на чин учи ни ли смо до ступ ном фарма це ут ску услу гу. Фи нан си ра мо се на осно ву раз ли ке из ма ло про дај не мар же, а, до са да и де лом из бо ни тета ка же Јор го ва но вић. Пре ма ње го вим ре чи ма, док је не ким апо те ка ма кључ ни парт нер Фонд са 70 или 80 од сто, у апо те ци По жа ре вац удео ко мер ци јал ног де ла из но си 52 од сто, а 48 од Фон да. Он је оце нио да су др жав не апо те ке све вре ме там пон со ци јал не си гур но сти. За уво ђе ње центра ли зо ва них јав них на бав ки по сто ји са гла сност свих апо те ка, а тре ба ло би да сви парт не ри Фон да бу ду укључе ни. Бо јан Тер зић је, у на став ку окру глог сто ла, на по менуо да про бле ми увек по сто је у ре фор ма ма, али тре ба да по сто ји и до бра во ља да се они пре ва зи ђу, ако хо ћемо да уђе мо у ЕУ. Он је до дао да је ДРИ је уста но вље на Уста вом, а не Зако ном. При том, За кон је исти за све: при ват не и др жавне апо те ке ко је има ју уго вор са Фон дом, има ју тзв. посеб на пра ва, и по том осно ву оба ве зне су да при ме њу ју За кон о јав ним на бав ка ма, а Фонд да оба вља над зор. Цен тра ли за ци ја све га, па и на бав ке ле ко ва, до во ди до опа сно сти на ро чи то ма ње по ну ђа че: у игри су са мо ве ли ки, су жен је про стор кон ку рен ци ји. Ме ђу тим, ако ра ди мо цен тра ли за ци ју та ко да то бу де оквир ни спора зум, ко ји би Рф ЗО скла пао, а пу сти мо по је ди ним нару чи о ци ма да са они ма са ко ји ма је за кљу чен оквир ни спо ра зум за кљу чу ју по је ди нач не уго воре, он да је да та мо гућ ност да ви ше њих уче ству је у оквир ном спо разу му, а по је ди нач ни уго вор за кљу чу је се са јед ним од тих по ну ђа ча пу тем ми ни тен де ра за два да на преци зи рао је Тер зић. Ја сми на То ма ше вић СУДОВИ ЧАСТИ >>>>> У скла ду са од ред бом из чла на 249. став 2. Ста ту та Ле кар ске ко мо ре Ср би је, об ја вљу је мо пра восна жну Од лу ку Су да ча сти Ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре Бе о гра да Ди , ко јом је др Ми ли ци Ни ко лић Уро ше вић из ре че на ди сци плин ска ме ра Јав не опо ме не. Пред мет ну Од лу ку је Ве ће је Вр хов ног су да ча сти Лекар ске ко мо ре Ср би је по твр ди ло у де лу ко јим је од говор ност утвр ђе на и ова ди сци плин ска ме ра из ре че на, из у зев по след њег ста ва, ко ји је пре и на чен и са да гла си: Сва ка стра на у овој ди сци плин ској ства ри сно си своје тро шко ве овог по ступ ка. Суд ско Ве ће Ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре Бе о гра да у са ста ву мр сц. мед. Ра до слав Ра до са вље вић, прим., као пред сед ник Ве ћа, проф. др То ми слав Ма ре но вић и проф. др Ан ка Ста но је вић Па о вић, као чла но ви Већа, у по ступ ку утвр ђи ва ња ди сци плин ске од го вор ности спец. др. мед. Ми ли ци Ни ко лић - Уро ше вић, ле ка ра спе ци ја ли сте ме ди ци не ра да из Бе о гра да, због по вреде про фе си о нал не ду жно сти из чл ст. 1. т. 1. Ста тута Ле кар ске ко мо ре Ср би је у ве зи чл. 99. ст. 2. За ко на о здрав стве ној за шти ти, по зах те ву за по кре та ње по ступка ре ше ња ис тра жног су ди је проф. др Ми ро сла ве Јашо вић Га шић бр. Ди /2012 од год., а по пред ло гу Не бој ше Ђор ђе вић из Бе о гра да, на кон одр жаног глав ног пре тре са да на год., на не јав ној сед ни ци да на год. до не ло је О Д Л У К У Члан Ле кар ске ко мо ре спец. др. мед. Ми ли ца Ни колић-уро ше вић, ле кар спе ци ја ли ста оп ште ме ди ци не у До му здра вља Вра чар у Бе о гра ду, са бро јем ли ценце , на осно ву чл и 239. Ста ту та Ле кар ске комо ре Ср би је ОГЛА ша ВА СЕ ОД ГО ВОР НОМ јер је у свој ству иза бра ног ле ка ра свом па ци јен ту Небој ши Ђор ђе ви ћу у то ку ок то бра год. нео прав да но знат но оте жа ла из да ва ње по треб ног упу та за бол ничко ле че ње, јер ни је при зна ла спе ци ја ли стич ки на лаз из при ват не здрав стве не уста но ве По ли кли ни ка ARS ME DI CA- BE O GRAD AMB br od god., а год. је од би ла да из да упут за бол нич ко лече ње,

66 66 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУЛ < СУДОВИ ЧАСТИ >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>> би је у ве зи чл. 99. ст. 2. За ко на о здрав стве ној за шти ти и на осно ву чл ста ва 1. тач ка 1. ст. 2. и ст. 7. Ста тута Ле кар ске Ко мо ре Ср би је из ри че јој се ДИ СЦИ ПЛИН СКА МЕ РА ЈАВ НЕ ОПО МЕ НЕ Од лу ка о тро шко ви ма ни је до не та. Образложење Ле ка ру, чла ну Ко мо ре спец. др. мед. Ми ли ци Ни колић-уро ше вић зах те вом за по кре та ње ди сци плин ског по ступ ка, а по пред ло гу Не бој ше Ђор ђе вић из Бе о града, ста вља се на те рет да је учи ни ла по вре ду про фе сио нал не ду жно сти из од ре да ба чл ст. 1. т. 1. Ста тута Ле кар ске ко мо ре Ср би је у ве зи чл. 99. ст. 2. За ко на о здрав стве ној за шти ти. Оште ће ни па ци јент Не бој ша Ђор ђе вић у то ку главног пре тре са из но си да је пред лог за по кре та ње по ступка пред Су дом ча сти под нео про тив свог иза бра ног лека ра спец. др. мед. Ми ли це Ни ко лић-уро ше вић у ве зи из да ва ња ње му по тре ба них упу та за бол нич ко ле че ње и опе ра ци ју у ок то бру год. и да на год., ка да упут име но ва на ни је ни из да ла. На во ди да је због по вре де кар пал ту не ла обе ша ке у ок то бру год., а ка сни је и у ју ну год. тре бао да иде на опе ра ци ју на Ми кро хи рур ги ју у КЦС. Пр ви пут за по тре бан упут у Дом здра вља је оти шла ње го ва су пру га, Ми ро сла ва Керкез-Ђор ђе вић. Иза бра ни ле кар, др Ни ко лић Уро ше вић је ње го ву су пру гу три пу та вра ћа ла код спе ци ја ли сте. Пр ви пут је име но ва на оспо ри ла ва лид ност до ку мента, јер је из дат од при ват не уста но ве, иа ко је та уста но ва ре ги стро ва на и ле гал на, а на лаз је пот пи са ла проф. др Дра га на Ла вр нић. Ка да је ње го ва су пру га на ба ви ла изве штај исте са др жи не са пот пи сом истог спе ци ја ли сте от ку цан на ме мо ран ду му КЦС Кли ни ке за не у ро ло гију, иза бра ни ле кар је опет вра ти ла, јер је ис под пот пи са ста ја ла да је проф. Ла вр нић спе ци ја ли ста не у роп си хи јатри је. Ње го ва су пру га је по но во мо ра ла да се вра ти код проф. Ла вр нић, ко ја је да ла об ја шње ње, да у вре ме када је она спе ци ја ли зи ра ла, не у ро ло ги ја и не у роп си хија три ја се за јед но из у ча ва ла, али и да је она не у ро лог, па је из тре ћег по ку ша ја ње го ва су пру га до би ла по требан упут. Опе ра ци ја је ура ђе на на ле вој ша ци год. По што се та ква опе ра ци ја ра ди у две фа зе, о че му је по сто ја ла до ку мен та ци ја у ње го вом кар то ну, ка да је за ка за на опе ра ци ја на де сној ру ци и до био по твр ду о то ме да је при мљен у КЦС на Оде ље ње ми кро хи рур ги је да на год. је оти шао лич но код свог иза бра ног ле ка ра за упут, јер је на до би је ној по твр ди пи са ло да се по твр да из да је у ци љу ре гу ли са ња упу та за бол нич ко ле че ње. Ка да је сти гао у ДЗ, ме ди цин ској се стри је поднео по твр ду до би је ну у КЦС и за мо лио је да га на ја ви код иза бра ног ле ка ра. Др Ми ли ца Ни ко лић-уро ше вић је иза шла из ор ди на ци је, пи та ла ко је ово до нео, ре кла да не мо же ово ова ко, не пи ше се ова ко зах тев и вра тила се у ор ди на ци ју. Ушао је за њом у ор ди на ци ју али је по слат на по ље. Иза шао је у ход ник али је ре као да неће да оде док не до би је упут, јер је опе ра ци ја за ка за на за су тра дан. Док тор ка је по зва ла по ли ци ју. Ина че, у орди на ци ји се за др жао све га 5 се кун ди, са док тор ком више ни је имао ни ка кав кон такт, а док је че као по ли ци ју у ход ни ку, тра жио је да про ме ни иза бра ног ле ка ра. Када је сти гла по ли ци ја, за мо лио их је да по сре ду ју да би док тор ка вра ти ла кар тон и да би он мо гао да иза бе ре дру гог ле ка ра. То је на кра ју и учи нио и од дру гог ле кара је без про бле ма до био упут. Сма тра да је као па ци јент мо ра би ти за шти ћен од не при стој ног, не про фе си о налног и ба ха тог по на ша ња би ло ко га, а на ро чи то ле ка ра, пред став ни ка стру ке, ко ји по ла же за кле тву о оба ве зи пру жа ња по мо ћи угро же ни ма. Спец. др. мед. Ми ли ца Ни ко лић-уро ше вић у сво јој од бра ни у то ку глав ног пре тре са из но си да је Не бој ша Ђор ђе вић њен па ци јент од ма ја год., ка да је потпи сао из ја ву да је њу иза брао за свог ле ка ра, а од та да је са мо два пу та био код ње, год., ка да је до био упут за опе ра ци ју у КЦС и спор ном при ли ком, да на год., а јед ном је (у ма ју год.) до ла зи ла њего ва су пру га за упут. Ово све пи ше у кар то ну, али она се не се ћа ка ко је те као пр ви кон такт са па ци јен том. Се ћа се ме ђу тим до га ђа ња од год. ка да је па цијент до нео по твр ду да је при мљен на бол нич ко ле че ње у Ур гент ни цен тар КЦС, а да по твр да се из да је ра ди регу ли са ња упу та за бол нич ко ле че ње. Сма тра да по твр да ни је ме ди цин ски, већ прав ни до ку мент и слу жи да би иза бра ни ле кар мо гао да отво ри бо ло ва ње. Из но си даље, да ако је па ци јент као хи тан слу чај при мљен у било ко ју бол ни цу, иза бра ни док тор не ма пра во да проце њу је ин ди ка ци је на ко ју је па ци јент при мљен, али по твр ду је схва ти ла са мо као оба ве ште ње, а ни ка ко да на пи ше упут у бол ни цу за па ци јен та, јер пра вил ни ци ко ји ре гу ли шу тај слу чај ни су то та ко пред ви де ли. Иако проф. Бум ба ши ре вић ни је њен над ле жни, да је напи сао из ве штај да од ње тра жи упут, то не би био проблем, али то га ни је би ло. Ово је по ку ша ла да об ја сни и па ци јен ту, да му ни је по тре бан упут и да не мо же да на пи ше упут, јер је За кон и Пра вил ник огра ни ча ва у то ме. Да ље, је пи та ла још па ци јен та ка ко мо же да бу де на ле че њу, а исто вре ме но ту, што је иза звао бур ну ре акци ју од ње га, ма хао је ру ка ма и пре тио, па је за то тражи ла од ме ди цин ске се стре да по зо ве по ли ци ју. По лици ју је па ци јент са че као у че ка о ни ци. Про ве ра ва ју ћи осно ва ност зах те ва за по кре та ње поступ ка Суд је у до ка зном по ступ ку из вр шио увид у до кумен та ци ју до ста вље ну од стра не стра на ка у по ступ ку и оне ко је су при ба вље не по слу жбе ној ду жно сти и из вео је до каз са слу ша њем све до ка Ми ро сла ве Кер кез Ђорђе вић, Зо ра на Ха џи Па вло ви ћа, Бо ја не Ер че вић и Ђорђа Па вло ви ћа, па је це не ћи из ве де не до ка зе, ка ко сва ки по себ но, та ко и све у њи хо вој ме ђу соб ној по ве за но сти, суд ско Ве ће од лу чи ло као у из ре ци ове од лу ке. Уви дом у ме ди цин ску до ку мен та ци ју од год., у на лаз По ли кли ни ке Арс ме ди ца од год., у из ве штај ле ка ра спе ци ја ли сте Не у ро ло ги је КЦС од 12.

67 ЈУЛ 2013 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 67 >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>> год. утвр ђе но је да је проф. др Дра га на Ла врнић, спец. не у роп си хи ја три је, у ро ку од 8 да на на пи сала два из ве шта ја па ци јен ту Не бој ши Ђор ђе ви ћу по водом истог до га ђа ја, и пред ло жи ла иден тич но, бол нич ко ле че ње опе ра ци ју кар пал ту не ла, али на раз ли чи тим ме мо ран ду ми ма. Ово на из глед не ра ци о нал но и су вишно ду пли ра ње на ла за спе ци ја ли сте са исто вет ним за кључ ком да па ци јент сво је ле че ње тре ба да на ста ви у бол нич ким усло ви ма, у све тлу све до че ња Ми ро славе Кер кез-ђор ђе вић до би ја об ја шње ње и по кла па се са на во ди ма под но си о ца пред ло га, што се ти че до га ђа ја од ок то бра год. Суд у це ло сти при хва та све до че ње Ми ро сла ве Кер кез Ђор ђе вић, јер је њен ис каз ло ги чан и до сле дан и са гла сан са ме ди цин ском до ку мен та цијом. На осно ву го ре по ме ну тих до ка за и уви дом у здравстве ни кар тон бр Не бој ше Ђор ђе ви ћа код ДЗ Врачар је да кле Суд утвр дио да у то ку ок то бра год. др Ми ли ца Ни ко лић-уро ше вић иа ко је из да ла по тре бан упут за бол нич ко ле че ње па ци јен ту Не бој ши Ђор ђе вићу, до би ја ње истог је не по треб но и нео прав да но отежа ла из раз ло га што ни је при зна ла на лаз из при ватне здрав стве не уста но ве, ко ји ни је ни еви ден ти ра ла у здрав стве ни кар тон. На осно ву от пу сне ли сте Кли ни ке за не у ро ло ги ју Одеље ња Б КЦС за пе ри од год. Ве ће је за кљу чи ло да је од мах по за вр шет ка пр ве опе ра ци је би ла пла ни ра на дру га, на дру гој ру ци ( кон тро ла не у ро хи рур га 16. но вем бра г. о тер ми ну ин тер вен ције на де сној ру ци ). Ка да је па ци јент ус пео да за ка же дру гу опе ра ци ју за ју ни год., а има ју ћи у ви ду оте жа но до би ја ње упута за пр ву ин тер вен ци ју, оправ да но је стре пио за мо гућност да се то по но ви, па је ра зу мљи во да је обез бе дио по твр ду да је при мљен на ин тер вен ци ју пре не го што је до нео упут. Суд сма тра да по твр да не са др жи ни шта, што ни је у скла ду са За ко ном или Пра вил ни ком. Ни је спор но ни то да је по твр да из да та у ци љу ре гу ли са ња упу та за бол нич ко ле че ње. Ни је кри ви ца па ци јен та, да др Ми ли ца Ни ко лић-уро ше вић до са да та кву вр сту потвр де ни је ви де ла. Ако је име но ва на по сум ња ла у веро до стој ност по твр де, тре ба ла је то да про ве ри са устано вом ко ја је исту из да ла, али без при су ства па ци јен та. Рас пра ва и ко мен та ри као што је не мо же ово ова ко, не пи ше се ова ко зах тев и ово не ва ља не спо ји ви су са ле кар ским по зи вом и чу ва њем угле да про фе си је. Суд ве ру је и ис ка зу ме ди цин ске се стре, Бо ја ни Ер чевић, ко ја је опи са ла уло гу ме ди цин ске се стре у про це дури при је ма па ци је на та код иза бра ног ле ка ра и опи са ла ула зак кон крет ног па ци јен та код др Ми ли це Ни ко лић Уро ше вић, као и ње го во по на ша ње по сле из ла ска из ор ди на ци је, али шта се тач но де си ло у ор ди на ци ји, не зна јер ни је би ла при сут на. Чу ла је гла сну рас пра ву, од но сно глас му шкар ца тј. па ци јен та. У сво јој из ја ви на во ди да ни је про шло пу но вре ме на од ка да је паци јент ушао у ор ди на ци ју, от при ли ке 7 10 ми ну та али ни је тач но ви де ла ни ка да је ни ка ко је ушао, ни ка да је иза шао из ор ди на ци је. Ис каз овог све до ка је да кле по твр дио са мо да је из ме ђу па ци јен та и ле ка ра до шло до рас пра ве и да је рас пра ва би ла у ве зи са из да ва њем упу та и да је до из да ва ња упу та од стра не др Ми ли це Ни ко лић-уро ше вић ни је до шло. Са ма чи ње ни ца да је по зва на на ин тер вен ци ју па тро ла МУП-а све до чи о разме ра ма не спо ра зу ма или су ко ба ле кар па ци јент. Суд ни је при хва тио од бра ну спец. др. мед. Ми ли це Ни ко лић-уро ше вић у де лу у ко јем твр ди да за упут год. ни је до ла зи ла су пру га, већ сам па ци јент, са мо за то, што је она та ко упи са ла у кар тон, јер је то у су прот но сти са из ве де ним до ка зи ма. Суд ни је при хватио ни тврд њу, да она на осно ву За ко на о здрав стве ној за шти ти и Пра вил ни ка о на чи ну и по ступ ку оства рива ња пра ва из оба ве зног здрав стве ног оси гу ра ња ни је мо гла да на пи ше зах те ва ни упут па ци јен ту за бол ничко ле че ње. Чи ње ни ца је да члан 43. по ме ну тог Пра вилни ка ре гу ли ше на чин оства ри ва ња пра ва на ста ци о нар но ле че ње и да ст. 2. пред ви ђа да пру жа ње хит не ме ди цин ске по мо ћи и на ста вак ле че ња по сле пру жања хит не ме ди цин ске по мо ћи, оси гу ра но ли це оствару је и без упу та иза бра ног ле ка ра, али то не зна чи да иза бра ни ле кар у ова квим слу ча је ви ма не сме да из да упут. На про тив, у ова квим слу ча је ви ма, ка ко је са ма др Ни ко лић- Уро ше вић у сво јој од бра ни ре кла иза брани док тор не ма пра во (или бар не би тре бао) да про цењу је ин ди ка ци је на ко ју је па ци јент при мљен. У конкрет ном слу ча ју, ако је сма тра ла да је па ци јент и без ње ног упу та мо гао и тре бао да оства ру је пра во на болнич ко ле че ње, то је тре ба ла да рас пра ви и ре ши са коле га ма из КЦС али без при су ства па ци јен та, а ни ка ко рас пра вља ју ћи са њим. Ве ће ни је узе ло у об зир све до че ње Ђор ђа Па вло вића и Зо ра на Ха џи Па вло ви ћа, јер ни су има ли са зна ња о кон крет ним до га ђа ји ма. Ве ће ни је узе ло у об зир до пис ди рек то ра сек то ра РФ ЗО Удру же њу за за шти ту пра ва иза бра них док то ра опште ме ди ци не Ср би је од год., јер не ма до казну сна гу. Ни је реч о ау тен тич ном ту ма че њу, не зна се ди рек тор ког сек то ра је дао од го вор, о ка квом Удру жењу се ра ди, а ина че се да ти ра од год., па ника ко ни је мо гао да бу де во дич за по на ша ње док то ра у кон крет ном слу ча ју. Ина че, да ти од го во ри су у скла ду са за у зе тим ста во ви ма Су да. На осно ву го ре из не тог Суд сма тра да је утвр ђе но да је спец. др. мед Ми ли ца Ни ко лић-уро ше вић учи ни ла по вре ду угле да чла на Ко мо ре на у из ре ци опи сан начин. Суд сма тра да из ре че на ме ра аде кват на учи ње ном де лу. Од лу ка о тро шко ви ма ни је до не та. На осно ву го ре из не тог од лу че но је ка ко у из ре ци. По у ка о прав ном ле ку На осно ву чл Ста ту та про тив ове од лу ке мо же се под не ти жал ба Вр хов ном су ду ча сти Ле кар ске ко море Ср би је у ро ку од 15 да на од да на при је ма исте. Жалба се до ста вља пре ко овог Су да. Пред сед ник суд ског Ве ћа мр сц. мед. Ра до слав Ра до са вље вић, прим. 68 >

68 68 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУЛ < <<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<< Број: Дж 24 3/2013 Бе о град, 17. мај го ди не Ве ће Вр хов ног су да ча сти Ле кар ске ко мо ре Ср би је, име но ва но ре ше њем пред сед ни ка Вр хов ног су да части Ле кар ске ко мо ре Ср би је бр. Дж 24/2013 од 26. априла го ди не у сле де ћем са ста ву: проф. др Сло бо дан Ко ва че вић, пред сед ник ве ћа и др Ми лан Па ре за но вић, др Сла ви ца Ђу ро вић Мла де но вић, мр сци. мед. Алексан дар Иса ко вић и др Ми ро сла ва Јев тић, чла но ви већа, одр жа ло је 13. ма ја го ди не у Бе о гра ду не јавну сед ни цу, а по во дом раз ма тра ња и од лу чи ва ња по жал би ко ју је 21. мар та го ди не под не ла пред ла гач Гор да на Бој чић из Бе о гра да, а про тив Од лу ке Ве ћа Суда ча сти Ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре Бе о гра да број Ди 18 87/2012, ко ја је до не та да на 21. фе бру а ра годи не, а на осно ву од ре да ба из чла на 246. и чла на 247. Ста ту та Ле кар ске ко мо ре Ср би је, да на 13. ма ја годи не до не ло сле де ћу ОДЛУКУ УВА ЖА ВА СЕ у це ло сти жал ба бр. Ди /2012, ко ју је 21. мар та го ди не под не ла Гор да на Бој чић Етич ки од бор Ле кар ске ко мо ре Ср би је, a про тив Од лу ке Ве ћа Су да ча сти Ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре Бе о града број Ди 18 87/2012, ко ја је до не та да на 21. фе бру а ра го ди не, а у по ступ ку за утвр ђи ва ње ди сци плинске од го вор но сти проф. др Ра до ја Или ћа, ле ка ра спе ција ли сте груд не и кар ди о хи рур ги је из Вој но ме ди цин ске ака де ми је у Бе о гра ду и спец. др мед. Све ти сла ва Тишме, ле ка ра спе ци ја ли сте груд не хи рур ги је из Вој номе ди цин ске ака де ми је, као осно ва на; ПРЕ И НА ЧУ ЈЕ СЕ Од лу ка Ве ћа Су да ча сти Ре ги о налне ле кар ске ко мо ре Бе о гра да број Ди 18 87/2012, ко ја је до не та да на 21. фе бру а ра го ди не и проф. др Радо је Илић, ле кар спе ци ја ли сте груд не и кар ди о хи рурги је из Вој но ме ди цин ске ака де ми је у Бе о гра ду, са лицен цом бр и спец. др мед. Све ти слав Ти шма, ле кар спе ци ја ли ста груд не хи рур ги је из Вој но ме ди цинске ака де ми је, са ли цен цом бр ОГЛА ША ВА ЈУ СЕ ОД ГО ВОР НИМ за по вре де пр о фе си о нал не ду жности из од ре да ба чл ст. 1. т. 2. и 3. Ста ту та ЛКС, а у ве зи са чл. 74. Ко дек са пр о фе си он лне ети ке Ле кар ске ко мо ре Ср би је; ИЗ РИ ЧЕ СЕ проф. др Ра до ју Или ћу и спец. др мед. Све ти сла ву Ти шма (у сми слу од ред бе из чл ст. 1. т. 1. Ста ту та ЛКС) ди сци плин ска ме ра ЈАВ НА ОПО МЕ НА Ова Од лу ка је ко нач на. Образложење По сту па ју ћи по на во ди ма из жал бе бр. Ди /2012, ко ју је 21. мар та го ди не под не ла Гор да на Бој чић, ћер ка па ци јен та, пок. Ми ла на До тли ћа и под но си лац пред мет ног пред ло га и ко ја је из ја вље на про тив Од лу ке Ве ћа Су да ча сти Ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре Бе о града број Ди 18 87/2012, ко ја је до не та да на 21. фе бру а ра го ди не, Ве ће Вр хов ног су да ча сти Ле кар ске ко море Ср би је је кон ста то ва ло сле де ће чи ње ни це: Под не та жал ба је бла го вре ме на и до зво ље на; Пред мет ну жал бу Гор да на Бој чић је из ја ви ла, из ме ђу оста лог на во де ћи да чла но ви пр во сте пе ног Ве ћа ни су узе ли у об зир:...кључ не чи ње ни це ко је упу ћу ју на не саве сно ле че ње мо га по кој ног оца...већ се сла же са од браном др Р. Или ћа и др С. Ти шме да су их ре зул та ти анали за упу ти ли на по гре шну ди јаг но зу и ти ме оправ да ли свој про пуст да по зо ву аб до ми нал ног хи рур га и кон султу ју се са њим, као и то да ура де до дат не ана ли зе које би от кри ле пра ву ди јаг но зу и за што се мој по кој ни отац жа лио на ја ке бо ло ве у сто ма ку... ; За тим по себ но на во ди да као до каз пред мет не погре шне ди јаг но зе:...је сте об дук ци о ни на лаз из ко га се ви ди да ко ли чи на про на ђе ног гној ног са др жа ја изно си мл., ко ја ни је мо гла на ста ти ни за дан нити два..., По себ но оспо ра ва из ја ву др Ти шме од 07. фе бру а ра у ко јој овај ле ка ра из ја вљу је:...то ком да на сам га оби ла зио не ко ли ко пу та и чи ни ло се да иде на бо ље, јео је, ше тао..., и на во ди да то:...ни је тач но јер мој отац ни је хо дао од че тврт ка, ни ти је у су бо ту имао апети та за је ло од бо ло ва и дат му је ки се о ник што се мо же ви де ти из ње го ве исто ри је бо ле сти, као и то да од сре де не ма да љих из ве шта ја фи зи о те ра пе у та..., те да ље ци ти ра из ја ву проф. др Ра до ја Или ћа од 16. ја ну а ра го ди не у ко јој ка же....из прак се мо гу да ка жем да 15 го ди на смо ра ди ли ана ли зе и да смо има ли нај чешће пер фо ра ци је ул ку са код опе ри са них па ци јен та од аорт не сте но зе као ком пли ка ци је... ; На кон де таљ ног раз ма тра ња свих на во да пред метне жал бе, као свих из ве де них до ка за и свих спи са овог пред ме та, Ве ће Вр хов ног су да ча сти Ле кар ске ко море Ср би је, а и на кон раз ма тра ња и ана ли зи ра ња свих до ка за, ка ко по је ди нач но, та ко и у њи хо вој ме ђу собној по ве за но сти, из ме ђу оста лог, утвр ди ло сле де ће чиње ни це: Не спор но је да је па ци јент, са да пок. Ми лан До тлић да на 27. ма ја го ди не опе ри сан на Кли ни ци за Карди о хи рур ги ју Вој но ме ди цин ске ака де ми је у Бе о гра ду, као и да је по сто пе ра тив ни ток у пр вих де се так да на те као уред но и до бро; Та ко ђе је не спор но да је по чев од сре де, 08. ју на го ди не овај па ци јент по чео да се жа ли на ин тен зив не и ја ке бо ло ве у сто ма ку, те да му се здрав стве но ста ње до на ред не су бо те кон стант но по гор ша ва ло, а да је током тог ви кен да при мао ки се о ник и ин фу зи ју;

69 ЈУЛ 2013 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 69 <<<<<<<<<<<<<<<<<<<<< СУДОВИ ЧАСТИ Не спор но је и то да овај па ци јент, по ред ко ро нар не бо ле сти је имао и, ка ко је проф. др Ра до је Илић у својоj изјaви на вео:...пра те ћи ко мор би ди тет: ар те риј ску хи пер тен зи ју, ди ја бет, хи пер хо ле сте ро ле ми ју, по четну бу бре жну ин су фи ци јен ци ју и те жак, ма лиг ни по ре мећај срч ног рит ма по ти пу ко мор ске фи бри ла ци је, због че га је ре а ни ми ран... ; По ред то га, не спор но је утвр ђе но да је пред мет ног викен да код овог па ци јен та, по пи та њу акут ног аб до ме на...кли нич ка сли ка би ла при кри ве на и не спе ци фич на..., што је до ве ло до не же ље ног ис хо да ле че ња; Не спор но је утвр ђе но и да се проф. др Ра до је Илић (по соп стве ној из ја ви) и то ком спор ног ви кен да распи ти вао те ле фо ном код де жур них ле ка ра о здрав ственом ста њу овог па ци јен та, а ни је на ло жио евен ту ал ну кон сул та ци ју са аб до ми нал ним спе ци ја ли сти ма ВМА, ни ти пред у зи ма ње до дат них ди јаг но стич ких про це дура, упр кос пер ма нент ном по гор ша њу здрав стве ног стања овог па ци јен та и не мо гућ но сти да се утвр ди узрок то ме. Та ко ђе, до дат не ди јаг но стич ке про це ду ре ни ти кон сул та ци је са спе ци ја ли сти ма за бо ле сти аб до ме на ни је на ло жио ни ор ди ни ра ју ћи ле кар овог па ци јен та спец. др мед. Све ти слав Ти шма. По ред на ве де ног, Ве ће Вр хов ног су да ча сти Ле кар ске ко мо ре Ср би је је уо чи ло да по сто ји бит на раз ли ка изме ђу из ја ве под но си о ца пред ло га, Гор да не Бој чић да се њен пок. отац не ко ли ко да на жа лио на...ја ке бо лове у пре де лу сто ма ка... и из ја ва од го вор них ле ка ра да тај бол ни је био ви со ког ин тен зи те та и да ни шта није ука зи ва ло на...раз вој акут ног аб до ме на..., та да је код ати пич не кли нич ке сли ке овог па ци јен та, а у ситу а ци ји где је не спор но да пер ма нент но до ла зи до погор ша ња ње го вог здрав стве ног ста ња би ло по треб но спро ве сти и дру ге ди јаг но стич ке ме ре, од но сно да је тре ба ло спро ве сти до дат не ди јаг но стич ке ме ре (рентген, ул тра звук и сл.) и пре гле де аб до ме на, ка ко би се утвр дио узрок по гор ша ња ње го вог здрав стве ног ста ња и узрок на стан ка бо ло ва у сто ма ку, на ко је се жа лио. На и ме, Ве ће Вр хов ног су да ча сти Ле кар ске ко мо ре Срби је сма тра да је у овом слу ча ју на чи њен ди јаг но стички про пуст. Та ко ђе, по себ но тре ба има ти у ви ду да се овај па ци јент жа лио на ве ли ке бо ло ве у сто ма ку, упркос те ра пи ји ко ју је при мао про тив бо ло ва у аб до ме ну (лек: ди кло фен). И, на кра ју, Ве ће Вр хов ног су да ча сти Ле кар ске ко мо ре Ср би је је кон ста то ва ло да је до предмет не пер фо ра ци је на два на е сто па лач ном цре ву код овог па ци јен та до шло пре ви ше да на, јер уме ре на фебрил ност и не до ста так бур ни јих ре ак ци ја ор га ни зма овог па ци јен та ука зу ју да пред мет на упа ла ни је би ла акут но ис по ље на већ по сте пе на, а уз чи ње ни цу да је у ње го вој тр бу шној ду пљи про на ђе на ве ли ка ко ли чина гној ног са др жа ја (2.000 мл) ука зу ју да је ова упала по тра ја ла ви ше да на, а не дан два ка ко је то из нето у то ку по ступ ка. На кон прет ход ног уви да у спи се пред ме та, а по себно у сву ме ди цин ску до ку мен та ци ју, ко ја се од но си на ла бо ра то риј ске пре гле де, исто ри ју бо ле сти, опе ра тив не за хва те, тем пе ра тур ну ли сту и де кур зу се, као и об дукци о ни на лаз, па то а на том ску и па то хи сто ло шку ди јагно сти ку, као и до не ту Од лу ку пр во сте пе ног Ве ћа Су да ча сти Ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре Бе о гра да и из ја вљену жал бу про тив те Од лу ке, за кљу чу је се да су при мење не број не и од го ва ра ју ће ди јаг но стич ке про це ду ре, ко је су ле ка ре ле чи о це (проф. др Ра до ја Или ћа и др Све ти сла ва Ти шму), с об зи ром на ати пич ну кли ничку симп то ма то ло ги ју исте до ве ле у за блу ду да не посум ња ју у раз вој, у кон крет ном слу ча ју, те шког аб до минал ног про це са, у сми слу гној ног за па ље ња тр бу шне ду пље, као по сле ди це пер фо ра ци је гри зли це на двана е сто па лач ном цре ву па ци јен та. Ме ђу тим, исти случај је зах те вао кон сул та тив ни пре глед и ди јаг но сти ку спе ци ја ли сте за аб до ми нал не бо ле сти (аб до ми нал ни хи рург, ин тер ни ста га стро ен те ро лог), има ју ћи у ви ду да се па ци јент на ла зио на хо спи тал ном (бол нич ком) ле че њу у ви со ко спе ци ја ли зо ва ној бол нич кој уста но ви тер ци јар ног зна ча ја, ка ква је Вој но ме ди цин ска Ака деми ја у Бе о гра ду. Пре ма то ме, пр во сте пе но Ве ће Су да ча сти Ре ги о налне ле кар ске ко мо ре Бе о гра да ни је узе ло у об зир напред из не ту кон ста та ци ју Вр хов ног су да ча сти Ле карске ко мо ре Ср би је, ко ја се од но си ла на бла го вре ме ни кон сул та тив ни пре глед и ди јаг но сти ку спе ци ја ли сте за аб до ми нал не бо ле сти (аб до ми нал ни хи рур га, интер ни ста га стро ен те ро лог) и због то га је до не ло погре шну Од лу ку. У сми слу све га на пред на ве де ног, Ве ће Вр хов ног су да ча сти Ле кар ске ко мо ре Ср би је је за кљу чи ло да су сви на во ди из пред мет не жал бе осно ва ни у це ло сти. Из свих на пред на ве де них раз ло га, Ве ће Вр хов ног суда ча сти Ле кар ске ко мо ре Ср би је је до не ло од лу ку да се пред мет на жал ба под но си о ца пред ло га, Гор да не Бој чић ува жи у це ло сти и да се оспо ре на Од лу ка пр во сте пе ног (ме шо ви тог) Ве ћа Су да ча сти Ре ги о нал не ле кар ске комо ре Бе о гра да Ди 18 87/2012 пре и на чи на на чин ка ко је то у дис по зи о ти ву ове од лу ке и на ве де но. Пред сед ни кик Ве ћа Вр хов ног су да ча сти Ле кар ске ко мо ре Ср би је проф. др Сло бо дан Ко ва че вић, с. р. ДО СТА ВЉЕ НО: Гор да на Бој чић, (на кућ ну адре су у спи си ма пред ме та); проф. др Ра до је Илић, (на кућ ну адре су у спи си ма пред ме та); спец. др Све ти слав Ти шма, (на кућ ну адре су у спи си ма пред ме та); Суд ча сти у РЛК Бе о гра да, Бе о град, Кра љи це На та ли је бр. 1 3; а/а //

70 70 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУЛ 2013 ЦРВЕНИ КРСТ СРБИЈЕ НЕКАД И САД ХУМАНОСТ НА ПРВОМ МЕСТУ // ОД БРИГЕ ЗА ИЗБЕГЛИЦЕ ХЕРЦЕГОВАЧКОГ УСТАНКА ДО ОБУКЕ У ПРВОЈ ПОМОЋИ, КОЈУ СВАКЕ ГОДИНЕ ЗАВРШИ ГРАЂАНА // Цр ве ни крст Ср би је је ху мани тар на, не за ви сна и добро вољ на ор га ни за ци ја и једи но на ци о нал но дру штво у Ср би ји, у чији састав улазе: Цр ве ни крст Вој во ди не и Цр ве ни крст Ко сова и Ме то хи је, као и 183 ор га ни заци је Цр ве ног кр ста у гра до ви ма и оп шти на ма ши ром Ре пу бли ке. Од свог осни ва ња до да нас, Цр вени крст Ср би је се раз ви јао пра те ћи де ша ва ња и но во на ста ле си ту а ци је ка ко у Ср би ји, та ко и у све ту. Дав не го ди не, на ини ци јати ву др Вла да на Ђор ђе ви ћа, вој ног ле ка ра, осно ва но је Срп ско дру штво Цр ве ног кр ста. Исте го ди не, Српско дру штво Цр ве ног кр ста Кне жеви не Ср би је при сту па Же нев ским кон вен ци ја ма и та ко ђе до би ја званич но ме ђу на род но при зна ње Црве ног кр ста. Пр ви за да так но во о сно ва ног друштва би ла је бри га о из бе гли ца ма Хер це го ва чог устан ка. Та ко ђе, дру штво је ак тив но на бавља ло са ни тет ски ма те ри јал, прику пља ло но вац, ан га жо ва ло док торе, по ма га ло рад бол ни ца и вој ног са ни те та. На кон два де се то го ди шњег ра да, го ди не Срп ско дру штво Цр веног кр ста је по ста ло ауто ном но и

71 ЈУЛ 2013 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // >

72 72 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУЛ < као та кво би ло је вр ло ак тив но и током Пр вог и Дру гог свет ског ра та. У по сле рат ном пе ри о ду, дру штво је ме ња ло име са про ме ном имена но во фор ми ра них др жа ва, од Срп ског дру штва Цр ве ног кр ста и Дру штва Цр ве ног кр ста Кра ље ви не Ср ба, Хр ва та и Сло ве на ца, као и Црве ни крст Кра ље ви не Ју го сла ви је, а по сле Дру гог свет ског ра та, сва ка ре пу бли ка СФРЈ до би ја свој Глав ни од бор Цр ве ног кр ста. Рас пад СФРЈ до во ди до из два јања Цр ве ног кр ста из бив ших ју госле вен ских ре пу бли ка, а Цр ве ни крст Ср би је и Цр не Го ре на ста вљају да ра де као Ју го сло вен ски Цр вени крст. Цр ве ни крст Ср би је до би ја ме ђуна род но при зна ње 21. сеп тем бра 2006.го ди не. Да нас, Цр ве ни крст Ср би је ре а ли зу је 64 раз ли чи та про гра ма, захва љу ју ћи ар ми ји од во лонте ра. Ово је ди но на ци о нал но дру штво у Ср би ји ис пу ња ва сво ју ми си ју, пру жа ју ћи по моћ, со ци јал ну зашти ту и збри ња ва ње угро же ни ма у рат ним су ко би ма, при род ним, еко ло шким и дру гим не сре ћа ма, ши ре ћи зна ња о ме ђу на род ном ху ма ни тар ном пра ву и про све ћују ћи гра ђа не на по љу здрав стве не >>> Дав не го ди не, на ини ци ја ти ву др Вла да на Ђор ђе ви ћа, вој ног ле ка ра, осно ва но је Срп ско дру штво Цр ве ног кр ста. Исте го ди не, Срп ско дру штво Цр ве ног кр ста Кне же ви не Ср би је при сту па Же нев ским кон вен ци ја ма и та ко ђе до би ја зва нич но ме ђу на род но при зна ње Цр ве ног кр ста <<<

73 ЈУЛ 2013 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // >

74 74 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУЛ < и со ци јал не за шти те. Та ко ђе, друштво спро во ди еду ка ци је за гра ђане у пру жа њу пр ве по мо ћи у случа ју при род них и дру гих не сре ћа, ор га ни зу је не гу по вре ђе них и оболе лих, пси хо ло шку и со ци јал ну по др шку ста нов ни штву, ор га ни зује тра же ње не ста лих, про мо ви ше до бро вољ но да ва ла штво кр ви међу гра ђа ни ма. Да је обу ка у пру жа њу пр ве по моћи је јед на од нај за па же ни јих актив но сти Цр ве ног кр ста у Ср би ји, го во ри по да так да сва ке го ди не више од гра ђа на на у чи осно ве тех ни ке пру жа ња пр ве по мо ћи. Цр ве ни крст Ср би је је ве о ма успешно, ак тив но и ан га жо ва но на ци о нал но дру штво, ка ко у Ср би ји, та ко и у Евро пи, о чему све до че уза стопне по бе де на так ми че њи ма у пружа њу пр ве по мо ћи, и то го дине у Ита ли ји, у Ир ској, у Ве ли кој Бри та ни ји, го ди не у Не мач кој. Цр ве ни крст Ср би је је је ди но је дру штво ко је је оства ри ло ова кав уза сто пан успех то ком по след њих 25 го ди на по сто ја ња. Др Ду брав ка Ми о дра го вић

75 ЈУЛ 2013 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 75 СТРУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА ОДРЖАНА У КРАГУЈЕВЦУ 12. И 13. АПРИЛА О трансплантацији и пристанку пацијента на меру лечења Дво днев на струч на кон ферен ци ја ко ју је ор га ни зова ла Ре ги о нал на ле кар ска ко мо ра за цен трал ну и запад ну Ср би ју одр жа на је 12. i 13. aприла у Са ли Шу ма ди ја сај ма у Кра гу јев цу. Кон фе рен ци ја је об у хва ти ла два сим по зи ју ма: пр ви је по све ћен тран сплан та ци ји ор га на у Ср бији да нас, док се дру ги од но сио на ме ди цин ски и прав ни аспект пристан ка па ци јен та на ме ру ле че ња. Оба сим по зи ју ма акре ди то ва на су код Здрав стве ног са ве та Ср бије и слу ша о ци ма су обез бе ди ла по пет бо до ва. Ви ше од хи ља ду ле кара из це ле Ср би је пра ти ло је преда ва ња на два сим по зи ју ма, а учешће на ску пу за све ле ка ре би ло је бес плат но. На кон фе рен ци ји су као пре дава чи уче ство ва ли др Ot mar Klo i ber, ге не рал ни се кре тар Свет ске ме дицин ске асо ци ја ци је, прим. др Татја на Ра до са вље вић, ди рек тор ка Дr Otmar Kloiber, генерални секретар Светске медицинске асоцијације 76 >

76 76 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУЛ < Ле кар ске ко мо ре Ср би је, др Да на Ми хај ло вић, ди рек тор ка Упра ве за би о ме ди ци ну, за тим др Ana bel Se e bohm, проф. др Ви дој ко Ђор ђевић, асс. мр сци. мед. Дра ган Ву канић, доц. др Ђор ђе Алем пи је вић, др Сла ви ца Ђу ро вић Мла де но вић и дру ги. Кон фе рен ци ја је одр жа на у склопу про гра ма кон ти ну и ра не ме дицин ске еду ка ци је. По ред атрак тивних те ма и пре да ва ча, и чи ње ни ца да здрав стве не уста но ве не пла ћа ју ни ка кву ко ти за ци ју за уче шће својих ле ка ра, сва ка ко је до при не ла вели ком ин те ре со ва њу за овај до га ђај. Одр жа ва ње кон фе рен ци је по др жала је Ле кар ска ко мо ра Ср би је. //

77 ЈУЛ 2013 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 77 Рок за специјализације 1. Септембар Рок за пре да ју до ку мен та ци је за да ва ње са гла сно сти Мини стар ства здра вља на одобре не спе ци ја ли за ци је и уже спе ци ја ли за ци је ис ти че 1. сеп тембра. Под се ћа мо, Јав ни по зив, ко ји је пот пи са ла ми ни стар ка здра вља пр оф. др Сла ви ца Ђу кић Де ја но вић, об ја вљен је 8. фе бру а ра, а у ње му се пре ци зи ра шта тре ба да до ставе здрав стве не уста но ве из пла на мре же, здрав стве не уста но ве у про це су раз два ја ња, од но сно оснива ња, као и при ват не здрав стве не уста но ве, за до би ја ње са гла сно сти за иза бра не кан ди да те. Здрав стве не уста но ве из плана мре же у оба ве зи су да до ставе план струч ног уса вр ша ва ња здрав стве них рад ни ка и здравстве них са рад ни ка за годину, као и пр о це ду ру из бор ног по ступка и кри те ри ју ме на осно ву ко јих је за вр шен из бор кан ди да та, ко пије свих до ку ме на та на осно ву ко јих је до не та од лу ка о из бо ру кан дида та и обра зло же ња за кан ди да те ко ји ни су иза бра ни на кон кур су у здрав стве ној уста но ви. Зах тев мо ра би ти на сло вљен поје ди нач но за сва ког кан ди да та коме је одо бре на спе ци ја ли за ци ја или ужа спе ци ја ли за ци ја, а на веден је и спи сак по треб не до ку мента ци је. Кан ди дат ко ји се упу ћу је на ужу спе ци ја ли за ци ју мо ра да има нај ма ње две го ди не рад ног ста жа у стру ци, у здрав стве ној уста но ви, по по ло же ном спе ци ја ли стич ком ис пи ту. За уста но ве ко је ни су за вр ши ле по сту пак раз два ја ња (ни су сте кле свој ство прав ног ли ца) пред ви ђено је да зах те ве за спе ци ја ли за ције и уже спе ци ја ли за ци је под но си Здрав стве ни цен тар за орга ни за цио не је ди ни це дом здра вља и оп шту бол ни цу, с тим што се мо ра во ди ти ра чу на о рас по де ли ка дра утвр ђеној де об ним би лан сом. За до би ја ње са гла сно сти на одобре не спе ци ја ли за ци је и уже специ ја ли за ци је у при ват ној здравстве ној уста но ви, од но сно дру гом об ли ку здрав стве не слу жбе (приват на прак са), по треб но је да приват на уста но ва, од но сно при ват на прак са, ра ди нај ма ње две го ди не од упи са у ре ги стар над ле жних органа, као и да до ста ви ове ре ну фото ко пи ју ре ше ња здрав стве не инспек ци је о ис пу ње но сти усло ва за оба вља ње здрав стве не де лат но сти. Зах тев мо ра би ти на сло вљен поје ди нач но за сва ког кан ди да та коме је одо бре на спе ци ја ли за ци ја, из ра ђен на ме мо ран ду му при ватне здрав стве не уста но ве. У Јав ном по зи ву на ве де на је и по треб на доку мен та ци ја. Кан ди дат ко ји се упућу је на ужу спе ци ја ли за ци ју мо ра има ти нај ма ње две го ди не рад ног ста жа у стру ци, у здрав стве ној устано ви, при ват ној здрав стве ној устано ви, од но сно при ват ној прак си, по по ло же ном спе ци ја ли стич ком испи ту. Спе ци ја ли за ци је ће се одо брава ти из обла сти, од но сно де лат ности за ко ју је здрав стве на уста но ва, од но сно при ват на прак са, ре ги строва на. Стра ном др жа вља ни ну ко ји је завр шио фа кул тет здрав стве не стру ке, а не оба вља здрав стве ну де лат ност као пр о фе си ју у Ср би ји, ми ни стар мо же ре ше њем одо бри ти спе ци јали за ци ју у скла ду са за ко ном, а потреб но је да ми ни стар ство здра вља др жа ве под но си о ца зах те ва до стави са гла сност да, од ре ђе на здравстве на уста но ва, од но сно пи ват на прак са, ко ја ће сно си ти тр о шко ве спе ци ја ли за ци је и уже спе ци ја лиза ци је, упу ти ли це на спе ци ја ли заци ју и ужу спе ци ја ли за ци ју, са назна ком на ко ји фа кул те та при ком уни вер зи те ту у Ре пу бли ци Ср би ји ће се упи са ти. Ви ше ин фор ма ци ја о пр о це ду ри и по треб ној до ку мен та ци ји мо гу се на ћи на сај ту Ми ни стар ства здравља. //

78 78 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУЛ 2013 ВЕ сти >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>> Сим по зи јум са ме ђу на род ним уче шћем Ин тер вентне про це ду ре на је три, у ор га ни за ци ји Ин сти ту та за ра ди о ло ги ју и Кли ни ке за га стро е не те ро ло ги ју и хепа то ло ги ју одр жан је 28. маја на ВМА. То ком сим пози ју ма, у са рад њи са свет ски при зна тим струч ња ком проф. др Гер том Ма лу ом (Ge ert Ma le ux) из Бел ги је, изве де не су ужи во про це ду ре тран сју гу лар ни ин тра хе патич ни пор то си стем ски шант (ТИПС) и тран сју гу лар на би оп си ја је тре у aнгио-са ли Ин сти ту та за ра ди о ло гију ВМА. Про це ду ре, ко је до са да ни су би ле из во ђе не у здрав стве ним уста но ва ма у Ср би ји, од са да су увр штене у ре дов не ин тер вент не про це ду ре Ин сти ту та за ради о ло ги ју ВМА. Ове је дин стве не про це ду ре зна чај не су за па ци јенте ко ји че ка ју на тран сплан та ци ју је тре или ко ји имају про бле ме због те шке ци ро зе је тре. ТИПС ре ша ва про бле ме ве за не за порт ну хи перт не зи ју код па ци је на та са ци ро зом је тре, где су кр ва ре ња че ста и обил на. Трансју гу лар на би оп си ја је тре из во ди ће се код па ци је на та код ко јих би би ло ри зич но да се из во ди кла сич на биоп си ја. На чел ник Кли ни ке за га стро е не те ро ло ги ју и хе па толо ги ју ВМА пу ков ник проф. др Ра до је До дер ре као је да је порт на хи пер тен зи ја нај о збиљ ни ја ком пли ка ци ја код ци ро зе је тре и да је смрт ност у ова квим слу ча је ви ма ве ли ка због обил них кр ва ре ња. До са да шње ме то де лече ња би ле су ме ди ка мент на, кон зер ва тив на те ра пи ја, ен до скоп ске про це ду ре, скле ро за ци ја и хи рур ги ја, али оне ни су увек да ва ле за до во ља ва ју ће ре зул та те. На чел ник Оде ље ња ин тер вент не ра ди о ло ги је Инсти ту та за ра ди о ло ги ју ВМА пот пу ков ник др Си ни ша Ру со вић ре као да је ВМА уве ла ове про це ду ре и за то што је по ста ла На ци о нал ни цен тар за тран сплан та цију је тре, а по што ови па ци јен ти мо ра ју да че ка ју не ко вре ме да се обез бе ди аде ква тан ор ган, ТИПС је ме тода ко ја пре мо шћа ва кри ти чан пе ри од че ка ња на трансплан та ци ју. Kартице УМЕ СТО књи ЖИ ЦА НО ВЕ ИН ТЕР ВЕНТ НЕ ПРО ЦЕ ДУ РЕ на ЈЕ ТРИ За ме на па пир них здрав стве них књи жи ца елек тронским здрав стве ним кар ти ца ма по чиње у ју лу ове годи не, а сви гра ђа ни Ср би је тре ба ло би да до би ју но ве здрав стве не ис пра ве до кра ја го ди не, на ја вље но је из Ре пу блич ког фон да за здрав стве но оси гу ра ње (РФ ЗО). Но ве здрав стве не ис пра ве има ју низ пред но сти, од омо гу ћа ва ња ефи ка сни је здрав стве не за шти те, јед ностав ни је ове ре и ма њег ад мни стри ра ња за по сле них, до оне мо гу ћа ва ња зло у по тре ба. Пред ви ђе но је да се заме на оба ви у две фа зе: од ју ла до сеп тем бра, у окви ру пи лот про јек та би ће из да то елек трон ских здравстве них кар ти ца у Фи ли ја ли Рф ЗО за Ко лу бар ски округ, док ће се од ок то бра ове го ди не из да ва ње од ви ја ти широм Ср би је. Но ве здрав стве не ис пра ве ко шта ће 500 дина ра, а око два ми ли о на со ци јал но угро же них гра ђа на здрав стве ну кар ти цу до би ће бес плат но. Уго вор о из ради се дам ми ли о на кар ти ца пот пи са ли су ди рек тор Репу блич ког фон да за здрав стве но оси гу ра ње Мом чи ло Ба бић и ди рек тор За во да за из ра ду нов ча ни ца Мир ко Пе тро вић, у при су ству гу вер не ра НБС Јор го ван ке Та бако вић. Кар ти ца ће се ове ра ва ти у истим вре мен ским раз ма ци ма као и до са да, а бу ду ћи да пред ста вља доку мент о здрав стве ном оси гу ра њу не ће са др жа ти подат ке о пру же ним здрав стве ним услу га ма или ле ко вима до би је ним на ре цепт. Из да ва ње елек трон ских кар ти ца је основ за све бу дуће про јек те елек трон ског здрав ства ко је ће здрав ствене уста но ве мо ћи да ус по ста ве, као што су за ка зи ва ње пре гле да од ку ће, елек трон ско упу ћи ва ње па ци је на та из јед не у дру гу уста но ву и дру го. Ба бић је ис та као да је по че так из да ва ње елек трон ских кар ти ца ва жан до га ђај за срп ско здрав ство и да ће про ве ра по да та ка тра ја ти све га две или три се ку не, а пре ма ре чи ма Пе тро ви ћа кар ти це ће има ти нај са вре ме ни ју за шти ту.

79 ЈУЛ 2013 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 79 >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>> СР БИ ЈА ПРО ТИВ РАК А На ци о нал на кон фе рен ци ја Ср би ја про тив ра ка одржа на је 4. ју на у бе о град ском Цен тру Са ва. Пред ста вљени су ре зул та ти про јек та По др шка уво ђе њу На ци о налног про гра ма за ра но от кри ва ње ра ка у Ср би ји, а скуп је оку пи ио све парт не ре и уче сни ке про јек та, здравстве не рад ни ке и пред став ни ке ло кал них са мо у права из це ле Ср би је ко ји ће уче ство ва ти у ре а ли за ци ји про це са скри нин га ракa дој ке, гр ли ћа ма те ри це и дебе лог цре ва. Кон фе рен ци ју је отво рио пре ми јер Иви ца Да чић, а о про јек ту су го во ри ли: проф. др Сла ви ца Ђу кић Де ја новић, ми ни стар ка здра вља, Вен сан Де жер, шеф Де ле гаци је ЕУ у Ср би ји, проф. др Ду шан Ке бер, во ђа про јек та по др шке уво ђе ња На ци о нал ног про гра ма за ра но откри ва ње ра ка у Ср би ји, проф. Жан Фа вре, кључ ни експерт спе ци ја ли ста за скри нинг ко ло на, члан са ве то давног од бо ра ЕУ за рак. На кон увод ног де ла кон фе рен ци је, уче сни ци су при су ство ва ли се ри ји пре да ва ња ко ја су при ка за ла про је кат из струч ног, со ци јал ног, по ли тичког и ме диј ског угла. СА РАД ња ВМА са РУ СИ ЈОМ Де ле га ци ја Ми ни стар ства од бра не Ру ске Фе де ра ције, пред во ђе на са вет ни ком ми ни стра од бра не Ми ха и лом Ар ка ди је ви чем Дми три је вим по се ти ла је не дав но Вој но ме ди цин ску ака де ми ју. До ма ћин је био на чел ник ВМА бри гад ни ге не рал проф. др Ма ри јан Но ва ко вић, а са стан ку су при су ство ва ли др жав ни се кре тар Зо ран Ђор ђе вић и на чел ник Упра ве за вој но здрав ство бригад ни ге не рал проф. др Зо ран По по вић. Пре зен та ци ју о ра ду ВМА, ре зул та ти ма и бу ду ћим пла но ви ма одржао је на чел ник Сек то ра за ле че ње ВМА пу ков ник др Сте ван Си ки мић. Те ма раз го во ра би ла је ин тен зи ви ра ње са рад ње у скла ду са за кључ ци ма по се те ви со ке де ле га ци је ру ског вој ног здрав ства ВМА у апри лу ове го ди не. Са рад ња коју ВМА има са Ру ским на уч ним цен тром Или за ров за ре кон струк тив ну тра у ма то ло ги ју и ор то пе ди ју из Курга на на ве де на је као при мер ко ји се мо же при ме ни ти за ус по ста вља ње са рад ње ВМА са дру гим ру ским ме дицин ским цен три ма раз ли чи тих спе ци јал но сти. Сем раз ме не ле ка ра и ка де та као кон крет них пла нира них об ли ка са рад ње, би ло је ре чи и о об ја вљи ва њу ра до ва во де ћих ру ских ле ка ра у Вој но са ни тет ском гласни ку (ВСП), ме ђу на род но при зна том струч ном ча сопи су ле ка ра и фар ма це у та Вој ске Ср би је, има ју ћи у виду да ра до ве об ја вље не у ВСП ин дек си ра ју нај по зна ти ји би о ме ди цин ски ин дек сни ча со пи си (ба зе по да та ка). Де ле га ци ја Ру ске Фе де ра ци је упо зна ла се са ка па ците ти ма Цен тра за хи пер ба рич ну ме ди ци ну ВМА. ИНО ВИА КО ДЕКС АН ТИ КО РУП ТИВ НИ АКТ Ора ни зо ва ње струч них ску по ва, до на ци ја и спон зорста ва, ис пи ти ва ња ле ко ва, да ва ње про мо тив них произ во да, али и дру ге по је ди но сти ре ла ци ји ле кар-фарма це ут ска ком па ни ја, де таљ но су ре гу ли са не Ко дек сом по на ша ња ко ји је не дав но ши рој јав но сти пред ста ви ло Удру же ње про из во ђа ча ино ва тив них ле ко ва ИНО ВИА. Реч је о Ко дек су по на ша ња при про мо ви са њу ле ко ва и ко му ни ка ци ји са здрав стве ним рад ни ци ма, ко ји де фини ше од ре ђе на пра ви ла по на ша ња пред став ни ка фарма це ут ске ин ду стри је према ле ка ри ма. Ми ни стар ка здра вља, проф. др Сла ви ца Ђу кић Де јано вић на гла си ла је да је ва жна тран спа рент ност из међу фар ма це ут ске ин ду стри је и ле ка ра ко ји про пи су ју ле ко ве у ор ди на ци ја ма. Пре ма ње ним ре чи ма, та осетљи ва област тре ба да бу де ре гу ли са на не са мо стро гим пра ви ли ма стру ке, не го и етич ким пра ви ли ма, због могу ћег кон флик та ин те ре са. Проф. др Ђу кић Де ја но вић је оце ни ла да је Ко декс ан ти ко руп тив ни акт и ука за ла да са рад ња фар ма цеут ске ин ду стри је и ле ка ра тре ба да бу де на ко рист паци је на та, али и да се здрав стве ни рад ни ци не до во де у по зи ци ју кон флик та ин те ре са. 80 >

80 80 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУЛ < ВЕ сти >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>> Ди рек тор Удру же ња ИНО ВИА, Бо јан Тр ку ља под сетио је да је ИНО ВИА члан Еф ПИА (Европ ске фе де раци је фар ма це ут ске ин ду стри је и на ци о нал них удруже ња) од 2009, као и да Ср би ја мо ра да функ ци о ни ше на исти на чин као и би ло ко ја зе мља ЕУ. Ко декс по на ша ња ИНО ВИА са др жи 19 чла но ва. Та ко, на при мер, члан 1. про пи су је да ни је до зво ље на про моци ја ле ко ва ко ји још ни су у про ме ту, као и про мо ција не ре ги стро ва них ин ди ка ци ја за ле ко ве ко ји су већ у про ме ту. Чла ном 3. про пи са но је да све ин фор ма ци је ко је се пру жа ју здрав стве ним рад ни ци ма мо ра да бу ду пот креп ље не аде кват ним ре фе рен ца ма. Члан 9. де фини ше пра ви ла при ли ком ор га ни зо ва ња струч них скупо ва, а члан 10. за бра њу је да ва ње по кло на у за ме ну за пре по ру чи ва ње и про пи си ва ње ле ко ва. Ди рек тор удруже ња на ја вио је да ће Ко декс, ко ји је оба ве зу ју ћи за 18 ино ва тив них фар ма це ут ских ком па ни ја, би ти про мови сан на свим ве ли ким струч ним ску по ви ма ле ка ра до кра ја го ди не и из ра зио оче ки ва ње да ће и ге не ричка ин ду стри ја учи ни ти сли чан ко рак, би ло при хва та јући овај Ко декс, би ло оку пља ју ћи се око ге не рич ког кодек са европ ског удру же ња ко ји је у нај ве ћем про цен ту по ду да ран са ак том Еф ПИА. НО ВО РУ КО ВОД СТВО У КО МО РИ РС На Из бор ној скуп штини Ко мо ре док то ра медиц не Ре пу бли ке Срп ске, одр жа ној у Ба ња лу ци 20. ју на, проф. др Не бој ша Јова нић, спе ци ја ли ста гине ко ло ги је и аку шер ства, иза бран је за но вог председ ни ка Ко мо ре РС, об јавље но је на сај ту те асоци ја ци је. На кон спро ве де них избор них ску по ва у ре гио нал ним збо ро ви ма Комо ре, 20. ју на у Ба ња лу ци је кон сти ту и са на но ва Скуп шти на Ко мо ре докто ра ме ди ци не Ре пу блике Срп ске. МЕ НАЏ МЕНТ ЗДРАВ СТВЕ НИХ ИСНТИ ТУ ЦИ ЈА У ор га ни за ци ји Европ ског цен тра за мир и раз вој (ЕЦПД) Уни вер зи те та за мир Ује ди ње них на ци ја, од 24. до 28. ју на у Ми ло че ру одр жа на је XVI II Ме ђу на род на лет ња шко ла Ме наџ мент здрав стве них ин сти ту ци ја. На ску пу су уче ство ва ли ми ни стри здра вља Цр не Го ре Ми о драг Ра ду но вић, ми ни стар ка здра вља Ср би је проф. др Сла ви ца Ђу кић Де ја но вић, ми ни стар здра вља Ре публи ке Срп ске Сло бо дан Ста нић, као и по моћ ник мини стра здра вља Фе де ра ци је Бо сне и Хер це го ви не, Горан Чер кез Ме ђу на род ну лет њу шко лу у Ми ло че ру ор га ни зо вао је ЕЦПД у са рад њи са Ми ни стар ством здра вља Ср би је и Ми ни стар ством здра вља Цр не Го ре, у скла ду са закљу че ним Спо ра зу ми ма о са рад њи у обла сти здравства са на ве де ним ми ни стар стви ма, као на ста вак више го ди шње успе шне са рад ње из ме ђу Вла де Цр не Го ре и ЕПЦД, ме ђу на род не обра зов не и на уч но-ис тра живач ке ин сти ту ци је из ака дем ског си сте ма ОУН, ко ја у сво јим про фе сор ским и екс перт ским ти мо ви ма окупља свет ски при зна те струч ња ке из Евро пе, САД, Кана де и Ја па на. Глав не те ме ово го ди шње Шко ле би ле су: Тран сформа ци ја здрав стве них си сте ма у усло ви ма кри зе, Одржи ви мо де ли и ино ва тив ни при сту пи у фи нан си ра њу здрав стве не за шти те, Људ ски ре сурс у здрав ству, Адапта ци ја здрав стве них уста но ва на ре ал не мо гућ но сти и по тре бе, ме наџ мент ква ли те та и ефи ка сно сти, Нова европ ска здрав стве на по ли ти ка Здра вље 2020 шта нас оче ку је. Ми ни стри здра вља ре ги о на, ко ји су пред ста ви ли здрав стве не по ли ти ке зе ма ља из ко јих до ла зе, по тенци ра ли су и зна чај пре вен ти ве, као и по тре бе ве ћег укљу чи ва ња гра ђа на у очу ва њу соп стве ног здра вља. Раз ме ње на су ис ку ства о ре фор ма ма у обла сти здравстве ног си сте ма.

81 ЈУЛ 2013 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 81 >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>> Глас АМЕ РИ КЕ ВАК ЦИ НА ПРО ТИВ ХП ВИ РУ СА ЕФИ КА СНА Вак ци на ко ја шти ти од људ ског па пи ло ма ви ру са и вр ста ра ка ко ју мо же да иза зо ве, по кре ну ле су рас праву у Сје ди ње ним аме рич ким др жа ва ма с об зи ром да је је ди ни на чин да не ко до би је ви рус - сек су ал ни контакт са ин фи ци ра ним парт не ром. Али, и по ред мо ралних, етич ких и по ли тич ких пи та ња ко ја окру жу ју вакци ну, људ ског па пи ло ма ви ру са но ве сту ди је по ка зу ју да је она де ло твор на. Ки ја на Бјорн сон има 17 го ди на. Она је до би ла вак цину про тив људ ског па пи ло ма ви ру са ка да је има ла 11. Ка да је пр ви пут пред ста вље на, вак ци на је ре кла мира на као на чин за спре ча ва ње ра ка гр ли ћа ма те ри це, јед не од нај че шћих вр ста ра ка код же на ши ром све та. Али, она шти ти и од ге ни тал них бра да ви ца, као и гени тал них и орал них вр ста ра ка. Ску па је, та ко да мно га де ца ни су мо гла да је при ме. У Сје ди ње ним др жа ва ма, вак ци на је та ко ђе иза зва ла кон тро вер зу, јер не ки ро ди те љи бри ну да би мо гла да им под стак не де цу на сек су ал ну ак тив ност. Здрав ствени струч ња ци се ипак сла жу да је вре ме за при ма ње вак ци не у сва ком слу ча ју пре не го што се то до го ди. Док тор Сај мон Доб сон је са Уни вер зи те та Бри тан ске Ко лум би је у Ка на ди. По треб но је да има те за шти ту про тив људ ског па пило ма ви ру са у ра ни јим го ди на ма, ка да има те нај ве ће шан се да се за ра зи те сек су ал ним пу тем. У Сје ди ње ним Др жа ва ма вак ци ну је до са да при ми ла от при ли ке тре ћи на де це, али и по ред то га, у нај но вијој сту ди ји Цен та ра за кон тро лу и пре вен ци ју бо ле сти на во ди се да се број слу ча је ва људ ског па пи ло ма ви руса ме ђу ти неј џер ка ма про те клих го ди на сма њио за 50 од сто. Око 79 ми ли о на Аме ри ка на ца, ве ћи на у ра ним два де се тим го ди на ма, ин фи ци ра но је људ ским па пило ма ви ру сом. Ви рус обич но не ста не сам од се бе, али Цен три на во де да он иза зи ва око 19 хи ља да слу ча је ва ра ка код же на сва ке го ди не и још осам хи ља да код мушка ра ца, код ко јих је у пи та њу углав ном вр ста оралног ра ка. Вак ци на се обич но да је у се ри ји од три до зе. У нај но ви јој сту ди ји ра ђе ној у Ка на ди, на во ди се да две до зе, ако се вак ци ни шу де ца ста ро сти од де вет до 13 годи на, мо гу да пру же исти ни во за шти те као и три до зе да те мла ди ма од 16 до 26 го ди на. Доб сон је пред во дио сту ди ју у ко ју су би ле укљу че не де вој чи це и мла де жене из обе ста ро сне гру пе, код ко јих је упо ре дио ни вое ан ти те ла на ви рус из узо ра ка њи хо ве кр ви. Две до зе за де вој чи це су сва ка ко до вољ не за по че так, али не ма мо од го вор на пи та ње да ли ће то би ти до вољно да за шти ти же не у го ди на ма ка да су нај о се тљи ви је за до би ја ње па пи ло ма ви ру са. Ис тра жи ва чи пла ни рају до дат не сту ди је ка ко би уста но ви ли да ли би де војчи ца ма ка сни је тре ба ло да ти до дат ну до зу. ЗА ЗДРАВ СТВЕ НЕ УСЛУ ГЕ НЕ ТРА ЖЕ МИ ТО Аген ци ја за бор бу про тив ко руп ци је пред ста ви ла је 21. ју на ре зул та те ис тра жи ва ња Ин те гри тет здрав ствених ин сти ту ци ја из пер спек ти ве ко ри сни ка њи хо вих услу га ко је је спро ве де но на узор ку од ко ри сника услу га. Ци ље ви ис тра жи ва ња би ли су, не са мо да се утврди ста ње ин те гри те та здрав стве них уста но ва из перспек ти ве њи хо вих па ци је на та, не го и иден ти фи ко ва ње ри зич ких та ча ка ко је до во де до ко руп ци је, зло у по треба и дру гих не пра вил но сти у ра ду уста но ва здрав ственог сек то ра. Ин тер вју и са ни су ко ри сни ци услу га 25 до мо ва здравља, 25 оп штих бол ни ца/кли нич ких цен та ра/кли ничко-бол нич ких цен та ра/кли ни ка/ин сти ту та, као и 10 фили ја ла Ре пу блич ког фон да здрав стве ног оси гу ра ња, са те ри то ри је це ле Ср би је, док је из бор ис пи та ни ка обављен уз по што ва ње кво та у по гле ду по ла и ста ро сти. Го то во сви ис пи та ни ци об у хва ће ни ис тра жи ва њем Аген ци је за бор бу про тив ко руп ци је, твр де да им ника да у здрав стве ним уста но ва ма ни је тра же но не што што се мо же сма тра ти као ми то и ве ћи на ис пи та них из ја сни ла се да ни ка да по кло ни ма не ча шћа ва за после не у тим уста но ва ма. Да им у бол ни ца ма и кли ни ка ма ни кад ни је тра жено не што што се мо же сма тра ти ми том од го во ри ло је 83 од сто ис пи та них, ми то је ди рект но тра жен од три одсто ис пи та них, а ин ди рект но од 14 од сто. Ка да је реч о до мо ви ма здра вља и фи ли ја ла ма Ре пу блич ког фон да за здрав стве но оси гу ра ње, ви ше од 90 од сто ис пи та них из ја сни ло се да ми то од њих ни кад ни је тра жен. Ис тра жи ва ње је, осим прак се тра же ња и ну ђе ња мита, об у хва ти ло еле мен те лич ног и ин сти ту ци о нал ног ин те гри те та (оце ну зна ња и ис ку ства за по сле них у раду са па ци јен ти ма, про фе си о нал но сти и до вољ ног бро ја за по сле них за рад са па ци јен ти ма), за тим тран спа рентност про це ду ра као пред у слов за ефи ка сно оства ри вање пра ва па ци је на та и спре ча ва ње ко руп ци је, пре преке у оства ри ва њу пра ва пу ко ти не на ко ји ма на ста ју ри зи ци за ко руп ци ју, као и жал бе не про це ду ре. 82 >

82 82 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУЛ < <<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<< ВЕ сти Та ко, пре ма ре зул та ти ма до ко јих су до шли ис тра жива чи, ка да су у пи та њу пре пре ке за оства ри ва ње права, у до мо ви ма здра вља нај ви ше ис пи та ни ка (35 од сто) сма тра да је то ду жи на че ка ња од за ка зи ва ња до прегле да, а 30 од сто на во ди ло шу ор га ни за ци ју при ли ком при је ма. У бол ни ца ма 40 од сто ан ке ти ра них као главну смет њу на во ди те шко ће при за ка зи ва њу пре гле да, 16 од сто ду жи ну че ка ња од пре гле да до ин тер вен ци је, а 14 од сто че ка ње од за ка зи ва ња до пре гле да. У Фи ли јала ма Рф ЗО нај ве ћи ка мен спо ти ца ња пре ма ми шљењу ис пи та ни ка је су те шко ће при ли ком при ба вља ња ме ди цин ске до ку мен та ци је (43 од сто), а ло ша ор га низа ци ја у Фи ли ја ли је на дру гом ме сту са 24 од сто, а потом ду жи на че ка ња од за ка зи ва ња до од ла ска на лекар ску ко ми си ју. Пред став ник Аген ци је за бор бу про тив ко руп ци је Дра го мир Ми лу ти но вић ука зао је да ис тра жи ва њем ни су об у хва ће ни гра ђа ни ко ји ма из не ког раз ло га нису до ступ не здрав стве не услу ге, и да је мо гу ће да би резул та ти би ли дру га чи ји да су и они ис пи та ни. // Досадашњи бројеви Гласника и на сајту Лекарске коморе Србије

83 ЈУЛ 2013 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 83

84