1. Датум и орган који је именовао комисију , Наставно-научно веће Филозофског факлултета, Универзитет у Новом Саду

Transcripción

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ - 11 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Кандидат: Гојко Челебић Тема: Рецепција Сервантеса у прашком књижевном кругу 20. века I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију , Наставно-научно веће Филозофског факлултета, Универзитет у Новом Саду 2. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен: др Миодраг Радовић, ред. проф. за ужу научну област Светска и компаративна књижевност, Филозофски факултет, Нови Сад, 1987, ментор др Александар Илић, ред. проф. за ужу научну област Светсака и општа књижевност, Филолошки факултет, Београд, др Јасна Стојановић, ван. проф. за ужу научну област Иберијске студије, Филолошки факултет, Београд, II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Гојко (Ђуро) Челебић 2. Датум рођења, општина, република: 31. јануара 1958, Титоград, Црна Гора 3. Датум одбране, место и назив магистарске тезе: 19. јула 1990, Праг, Всеволд Ј. Мејерхољд и модерно позориште. 4. Научна област из које је стечено академско звање магистра наука: Театрологија, Драмске уметности III НАСЛОВ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: Рецепција Сервантеса у прашком књижевном кругу 20. века IV ПРЕГЛЕД ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: Навести кратак садржај са назнаком броја страна поглавља, слика, шема, графикона и сл Текст докторске дисертацинје мра Гојка Ђ. Челебића је монографска студија откуцана на 521. страници. Дисертација садржи : увод(5-21), 8(осам) поглавља, закључак( ), библипографију( ) и именски регистар( ). Наравно, и кључну документацијску информацију. Кандидат је у уводу дао образложење и аргумент за дисаертабилност теме. Поглавља су следећа: Чешко-шпанске везе, заједничко насљеђе европскога барока(22-67), ; Посредовне везе: немачке, руске, француске (68-129); Сервантеса у чешким преводима# ( ); Сервантес у радовима прасшке структуралистичкењ школе ( ); Сервантес и прашки романсјери (Ф.Кафка, Хашек, Кунхдера, Храбал) / ); Дон Кихот и донкихотизам као мотив чешких пјесника (31`3-361); Сервантес и чешко драмско стваралаштво, односно Сервантес у чешким визуелним умјетностима и музици ( ); Сервантински хумор у чешкој књижевности и култури ( ). Дисертација садржи резимеа на шпанском, чешком и српском језику. У начном апарату дате су систематске библиографије на чешком, шпанском, енглеском и српском и осталим језицима- 425 библиографских јединиица. Именски региустар ( ) садржи ауторски именик дат у оригиналу и уи српској транскрипцији. V ВРЕДНОВАЊЕ ПОЈЕДИНИХ ДЕЛОВА ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: Кандидат је у Уводу ( 5-21) дефинисао предмет истраживања и одредио прикладну научноистраживачку методу, као дефиницију кључних појмова ( рецепција, шпансњка књижевност, чешка књижевност, барок, модерна). Утемелјузјући дисертабилност предмета и валидност метода кандидат је дао убедљиво образложење и плоаузибилну аргументацију свога пројекта. Докторант је за полазиште узео радове из шпанске, чешке и европске књижевне историје (Д. Фернандез-Морера, П. Штепанек, Х.-Р. Јаус, Кл. Цериншек, Фр. Ринер и др.) На тај начин омеђио је и поставио у приумерени методолошки оквир предмет истраживања: путеви и модалитети рецепције Дон Кихота у прашком књижевном кругу 20. века.

2 2 У првом поглављу дисертације Чешко-шпанске везе, заједничко насљеђе европскога барока, истраживач је за полазиште узео епоху барока у којој је директно на шпанском или посредовано преводима Дон Кихот продирао у чешку културу, уматности, свест и књижевност. Културни оквир барока као јединственог средњоевропског простора био је значајан предуслов за културолошко присуство и зрачење Сервантесовога дела у чешкој средини. Докторант је своју демонстрацију тих путева утицаја, веза и репције доказао демонстрацијом богатог документационог материјала и историграфске фактографије. Барокно наслеђе је важна културно историјска претпоставка рецепције Сервантесовога књижевног дела у чешком простору. Кандидат је утврдио9 и евидентирао значајне токове који повезују барокну културу са чешком књижевношћу 20. века. Важан модалитет у зрачењу Серевантеса на чешку културну сферу представљају посредници. Посредовна везе:њемачке, руске, француске (68-129) је друго поглавље дисертације. У њему је кандидат документовано реконструисао посродоване видове и модалитете сервантинске рецепције у чешкој средини, нарочито стављајући нагласак на посредовање француских превода Дон Кихота и Узорних новела у деоба класицизма, немачких у раздобљу романтизма и руских превода у епохи модерне. Ово поглавље је обогаћено утвртђивањењ ширих култоролошких контактних веза,као рецимо посредовањем италијанских балетсаких верзија преко руске културне сцене (108. стр). Тиме дисертација добила поред димензије интерлитерарности и интеркултурални аспект. Посебну пажњу посветиои је кандидат посредничкој улози руских класика Пушкина, Гогоља и Достојевскога и Тургењева у рецепцији Дон Кихота у чешкој књижевној култури у 19. веку. У трећем поглављу под насловом Сервантес у чешким преводима ( ) докторант је детаљно аналитички и статистички истраживао историјат и улогу чешких превода као повлашћеног облика рецепције. Мр Г. Челебић у томе пошао од пионирскога рада Д. Фернандеза-Морера Cervantes and the Aestetic of Reception (1981) и пратио је преводилачку одисеју Дон Кихота у ширем европском контексту. Кандидат је дао историјски преглед Сервантесових дела на чешки језик и херменеутичку и естењтичку анализу функције превода у рецепцији. Објављивање превода капиталних дела светске књижевности сматрано је у чешкој култури као битан момент чешког културног препорода. Особиту пажњу нпосветиои је у својој радњи кандидат преводним адаптацијама Сервантеса као специфичном виду рецепције. Притом, узео је разматрање и илустрације чешких издања. Сервантес у радовима прашке структуралистичке школе ( ) је наслов четвртога поглавља дисертације. То је докторантов покушај да сагледа Дон Кихота у оптици прашких структуралиста. Реч је дакле о два нова вида рецепције: у светлости структуралне лингвистике и књижевнотеоријске мисли. Аутор је поставио компаративну филијацију између рускога формализма (В. Шкловски) и прашког структурализма (Јакобсон, Мухаржовски, Хавранек, Долежел, Черни, Косик, Хватик, Рихтерова...). Кандидат је изложио и заступао тезу о плодотворном утицају сервантинске рецепције на научнотеоријску мисао фокусирану у прашком научном кругу. Поглавље Сервантес и прашки романсјери (Ф. Кафка, Хашек, Кундера, Храбал) / ) обрађен је широки спектар утицаја и уплива Сењрвантесовог романа на модерни чешки роман. Ту је дакле приказан креативни вид сервантинске рецепције у поступку заснованом на упоредним интерпретацијама. Кандидат је компаратуивном анализом (ослањајући са на богату научну литерратуру) дошао до закључка да се поред образовна стране сервантионске рецепције одвијала напоредо и стваралачка рецепција (471). Евидентно је да је у дисењртацији Г. Челебића главна пажња усмерена на доказивање да је Сервантес стваралачки оплодио чешку уметност романа од Кафке до Шкворецкога и Кундере. Посебно и централно место је у тази заузело доказивање о значају стваралачкога утицаја Дон Кихота на Хашеков роман Доживљаји доброг војника Швејка у првом светском рату. Паралела измеђуу Сервантесовога Санча Пансе и Хашековог војника Швејка је главно поређење у оквиру ове студије и можда њен најсветлији тренутак. У демонстрацији рефлектованог поређења између шпанског класика и чешкога писца стављена је на пробу носивост компаративне методе и упоредне аналитике. Докторант је поређење проширио на комплетан Сервантесов опус узимајући у обзир и Сервантесово дело Пут на Парнас. Упоредном анализом аргументовано је утврдио анабазични квалитет као хомологни момент присутан у делима оба писца. У поглављу Дон Кихот као мотив чешких песника ( ), кандидат је приказао у духу Motivforschunga феномен донкихотизма као момент ионспиративне рецепције чешкој лирици код песника: Сајферта, Холана, Ф. Хрубина, Ј. Хоре, В. Незвала, Халаса, Ванчуре, Врхлицкога... Код свих њих кандидат је установио директне или индиректне трагове уплива М. Сервантеса.. Осњим тога, констатовао је зрачећи утицај песничке енергије романа на чешку лирику. У поглављу Сервантес и чешко драмско стваралаштво, односно Сервантес у чешким визуелним умјетностима и музици ( ) приказана је сервантинска инспирација код чешких драмских писаца, синеаста и ликовних уметника у перспективи интермедијалне компаратривистике, што употпуњава слику сложене и многостране ре4цепције Сервантеса у чешком културном контексту. Завршно поглавље студије Сервантински хумор у чешкој књижевности и култури ( ) представља обраду топоса

3 3 смеховне културе на релацији Сервантес- чешка кљижевност и култура. То поглавље инспирисано методолошки Бахтиновом теоријом смеховне културе и хумора. У поглављу о хумору докторант се критички дистанцира од некритичкр сервантесолатрије, настојећи тако да заузме уравнотежен и објективан став према култу једнога писца. Завршно поглавље представља оригиналан допринос интеркултуралној компаратистици. Кандидат је полазиште и утемељење за своју дисертацију нашао релевантној научној литератури којој је конституисана тема као научни предмет и проблем. У свом истраживачком раду кандидат је користио, између осталога, следеће референце, незаобилазне у корпусу сервантинистике: 1. Miguel de Cervantes Saavedra: Obra completa. Edicion de Florencio Sevilla y Antonio Rey, Alianza, Madrid, , 21. vol. 2. Fernandez, Jaime, S.J.: Bibliografia del Quijote. Por unidades narrativas i materiales de la novela. CEC, Alcala de Henares, 1995, 1343 pp. 3. Sanchez, Alberto: Bibliografia cervantina, Anales cervantinos, 1, 1951, i narednih godina, zaključno sa poslednjim (35) objavljenim Sanchez, Alberto: Cervantesw bibliografia fundamental ( ).CSIC, Madrid, 1961 (Cuadernos bibliograficos 1) 16 pp. 5. Kosterka, Hugo: Miguel de Cervantes y Saavedra: Duchaplny ritir Don Quijote de laq Nancha, Praha, Kühnlova, Maria Luisa, M. Cervantes: Dumyslny rytir Don Quijote de la Mancha, Praha, s.a. 7. Kysely, Svatopluk Bohumil, Miguel Cervantes: Pet meziher, Praha, Eisner, Pavel, Miguel de Cervantes: Cikanečka, Praha, ( Pod pseudonimom Emil Jankovsky) 9. Černy, Vaclav, Miguel de Cervantes, Dumyslny rytir Don Quijote de la Mancha, Praha, John. Jaromir, Pribehy Dona Quijota. (Adaptacija). Praha, Kožik, František: Don Quijote prichazi, (dramatizacija). Praha, Štepanek, Pavel: Los destinos de Don Quijote en Checoslovaquia, Anales Cervantinos, 1991, 29, pp Černy, Vaclav: Don Quijote a quijotismus, Praha, Bertrand,J.J.A.: Cervantes et le romantisme allemand. Librairie F élix Alcan Paris,1914, 635 pp. 15. Buketoff Turkevich, Ludmilla: Cervantes in Russia. Princeton University Press, 1950, 255 pp. 16. Pelan, Jiri: Quijotismus v Hrabalovi, in : Don Quijote v promenach času a prostoru, Praha, 2005, str Brüggeman, W.: Cervantes und die Figur des Don Quijote in Kunstanschauung und Dichtung der deutschen Romantik, Münster, Kundera, Milan: Zneuznavane dedictvi Certvantesovo, Brno, Quint, David: Cervantes s novel of Modern Times: A new Reading of Don Quijote. Princeton University Press, Princeton, Robert, Marthe: L Ancien et le Nouveau : de Don Quijotte à Kafka, Payot, Paris,1967, 312 pp. 21. Stojanović, Jasna: Servantes u srpskoj književnosti, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd,2005,333 str. 22. Turgenjev, Ivan: Hamlet i Don Kihot, Nova Evropa, 1920, 6, pp VI Списак научних и стручних радова који су објављени или прихваћени за објављивање на основу резултата истраживања у оквиру рада на докторској дисертацији 1. Recepce dila F.M.Dostoievskogo v Černe Hore, Slovinska knihovna, Univerzitet Karlova Prag, Ivo Andrić escritor diplomatico, in: Revista diplomatica Placet, n. 112, april Poezija Džejmsa Rajta (prevod sa američkoga), Naši susreti, Podgorica, F.M. Dostojevski. Ukrštene obljetnice, Pobjeda, maja, Podgorica, НАПОМЕНА: Таксативно навести називе радова, где и када су објављени. У случају радова прихваћених за објављивање, таксативно навести називе радова, где и када ће бити објављени и приложити потврду о томе.

4 4 VII ЗАКЉУЧЦИ ОДНОСНО РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА По увиду у интегрални текст докторске дисертације, Комисија у доленаведеном саставу дошла је до закључка да је кандидат у своме радуз дошао до релевантних резултата. У првом реду, стваралачки је применио методу естетикр рецепције (Х. Роберт Јаус) на судбину Сервантесовог дела у чешкој историји, култури и књижевности. Као друго, систематизовао је до сада недовољно исатражену широку област образовне, научне и стваралачке рецепције Сервантеса у временском распону од барока до модерне и постмодерне. На трећем месту, кохерентном методом естењтике рецепције дао је истраживању целовит и систематски карактер. Најзад, остварио је у коначном исходу значајну научну синтезу на књижевном материјалу који се нудио као хзаотична и непрегледна маса текстова. У вредносном смислу, превредновао компаративну перспективу ситуирања Сервантесовог пријема у Средњоју Европи, а посебно у Чешкој. У крајњој линији, а докторант је понудио свеобухватну, комплексну и свестрану обраду рецепције светског класика у координатном систему европских књижевности. VIII ОЦЕНА НАЧИНА ПРИКАЗА И ТУМАЧЕЊА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА НАПОМЕНА: Експлицитно навести позитивну или негативну оцену начина приказа и тумачења резултата истраживања. Кандидат је обрадио врло значајан и комплексан компаративан предмет односа између шпанске књижевности и чешке књижевности. Рад је оригиналан по изуабраном предмету и по примењеној научноју методологији. Кандидат је применио пертинентни методолошки приступ. Као резултат истраживањаљ кандидат је понудио естетику и херменеутику сусрета двеју култура, заснованих на познавању шпанскога и чешкога језика и књижевности. Дисертација је заснована на доследно спроведеном научноистраживачком поступку и сигурно представња релевантан и валидан исход у изучавању сервантинистике. IX КОНАЧНА ОЦЕНА ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: НАПОМЕНА: Експлицитно навести да ли дисертација јесте или није написана у складу са наведеним образложењем, као и да ли она садржи или не садржи све битне елементе. Дати јасне, прецизне и концизне одговоре на 3. и 4. питање. 1. Да ли је дисертација написана у складу са образложењем наведеним у пријави теме При изради дсокторске дисертације кандидат се консеквентно држао постављенога плана и програма истраживања, са извесним креативним одступањима која су наметали научна објективност и истраживачка акрибија и скрупулозност. Комисија једнодушно констатује да је кандидат у целини испоштовао пријављени нацрт за израду и да се у основним линијама придржавао концепта и постављенога плана. 2. Да ли дисертација садржи све битне елементе Дисертација је урађена савесно и садржи све неопходне елементе за целовити и кохерентан научни подухват. План истраживања је савесно испоштован и доследно спроведен у коначној верзији текста. 3. По чему је дисертација оригиналан допринос науци Кандидат је написао оригиналну синтезу и научно утемељену студију из европске компаративистике која ће убудуће представљати важну референцу за сва компаративна изучавања Сервантеса у европским оквирима. Тиме је кандидат значајно обогатио и развио серевантинистику у словенском свету и дао значајан допринос афирмацији методе естетеке рецепције примењене на подручју компаративне науке о књижевности. 4. Недостаци дисертације и њихов утицај на резултат истраживања Дисертација нема крупнијих недостатака који би битно умањивали вредност подухвата. Спорадично се појављују у тексту типографске грешке и словне омашке у транскрипцији страних имена као у уједначеном писању иумена страних аутора. Можда би се кандидату могла сугерисати незнатна модифиукација у апарату библиографске грађе. Но такве лекторске ситнице не могу засенити квалитете дисертације као што су аргументованост, документованост, ерудитност и исцрпност. X ПРЕДЛОГ: На основу укупне оцене дисертације, комисија предлаже: - да се докторска дисертација прихвати, а кандидату одобри одбрана те да се сходно томе, кандидат позове да приступи одбрани дисертације јула месеца 2011.

5 5 - ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ 1. др Миодраг Радовцић, ред. професор Филозофског факултета у Новом Саду, ментор 2. др Александар Илић, ред. преоф. Филоилошког факултета у Београду, члан 3. др Јасмина Стојановић, ванр. проф. Филолошкога факултета у Београду, члан НАПОМЕНА: Члан комисије који не жели да потпише извештај јер се не слаже са мишљењем већине чланова комисије, дужан је да унесе у извештај образложење, односно разлоге због којих не жели да потпише извештај.